Федерација/БиХ

Тегелтија: Отварање Њемачке убрзаће одлив радника, ко жели да их задржи – мораће да плати

„ПРОГРАМ РЕФОРМИ И РАНИЈЕ ПРЕДЛОЖЕНИ АНП – НИСУ ИСТИ ДОКУМЕНТИ“
  • Пословна заједница као главно питање поставља оптерећење рада. То питање је отворено на састанку са премијерима ентитета. Спремни смо да створимо амбијент да се смањење оптерећења рада прелије директно у лична примања запослених
  • Не постоји никаква могућност да било ко од оних који представљају Републику Српску у Сарајеву крши уставе БиХ или ентитета. Милорад Додик као српски члан Предсједништва БиХ и лидер СНСД-а укључен је у све процесе у Сарајеву и сви из Српске на нивоу БиХ окупљени су око њега
  • У БиХ се морамо вратити унутрашњим односима и економском развоју јер великим темама о којима не постоји сагласност само тражимо тачке подјела
  • Опозиција из Републике Српске још не може да вјерује да је напустила власт на нивоу БиХ и сада жели да сву одговорност пребаци на нас, што је видљиво и из њихових тврдњи о споразуму са Турском о набавци наоружања. Тај споразум је давно усвојен, када су они били власт

ПРЕДЈЕДАВАЈУЋИ Савјета министара Зоран Тегелтија рекао је синоћ да због одласка становништва постоји проблем са недостатком одређених врста занимања, а отварање њемачког тржишта рада утицаће на одлив радника, не само из БиХ него из цијеле Источне Европе.

„Послодавци морају да знају да лошим условима рада и ниским платама неће задржати раднике. Онај ко жели да послује мора квалитетно платити раднике, а ми ћемо бити партнер послодавцима. Највећу улогу имају ентитетске владе, али комплетна одговорност је на пословној заједници“, рекао је Тегелтија, наводећи да су питања безбједности и политичке стабилности подједнако важни фактори за одлуку људи да напусте БиХ, као и економска.

Према његовим ријечима, владе су покушавале да олакшају позицију послодавцима, те законским рјешењима олакшавале пословање и давале простор за повећавање плата као један од механизама да буду задржани радници.

Пословна заједница као главно питање поставља оптерећење рада. То питање је отворено на састанку са премијерима ентитета. Спремни смо да створимо амбијент да се смањење оптерећења рада прелије директно у лична примања запослених“, поручио је Тегелтија.

Предсједавајући Савјета министара рекао је да је јасно опредјељење новог сазива Савјета министара да ће се његов рад мјерити по томе шта ће остати и како ће БиХ изгледати послије њега, те да ли ће цијела земља бити бар мало богатија и безбједнија.

„По томе ћемо мјерити свој рад. Било би добро да се у јавност излази само са оним што је усаглашено. У том правцу иде и наша одлука да отворимо сједнице Савјета министара за јавност и надам се да ћемо технички моћи то ријешити у наредна два мјесеца да би грађани видјели шта радимо, какве одлуке доносимо и да то не буду табу теме. Наш циљ је да се види да Савјет министара на дневном реду има животне теме“, истакао је Тегелтија.

Говорећи о завршетку формирања Савјета министара, Тегелтија је навео да Млађен Божовић испуњава услове за именовање за министра за људска права и избјеглице, те да има велико искуство јер је више од 10 година у Министарству за људска права и избјеглице.

„Неки други нивои власти желе се укључити у избор Божовића. Надам се да ће консултације политичких опција бити завршене до 4. фебруара и да ћемо изабрати министра за људска права јер нема ничега што би Божовића дисквалификовало“, рекао је Тегелтија, наводећи и да су сви подаци о њему јавни.

Предсједавајући Савјета министара је поновио да ће поштовати Устав и надлежности различитих нивоа власти у БиХ.

„Не постоји никаква могућност да било ко од оних који представљају Републику Српску у Сарајеву крши уставе БиХ или ентитета“, истакао је Тегелтија, наводећи да је Милорад Додик као српски члан Предсједништва БиХ и лидер СНСД-а укључен у све процесе у Сарајеву и да су сви из Српске на нивоу БиХ окупљени око њега.

„Савјет министара је посљедњу годину дана радио у техничком мандату, било је много одгађања доношења одлука и дочекало нас је око 400 тачака дневног реда које би требале бити на сједницама Савјета министара. Важно је што у Савјету министара постоји ентузијазам и жеља за радом. Захвалан сам министрима за ентузијазам и жељу да сустигну ствари које су нас задесиле као нека врста обавеза које нисмо ми створили“, рекао је Тегелтија за РТРС.

Он је истакао да ће резултати рада бити много бољи ако Савјет министара буде дио заједничког пакета рада влада ентитета.

„Очекујем да ове године усвојимо два буџета – за ову и за наредну годину. Са премијерима ентитета постигнута је сагласност да оквир буџета институција БиХ за ову годину буде повећан за 30 милиона КМ на 780 милиона КМ. Јасна је била процјена да је ових 30 милиона КМ неопходно за одређене активности заједничких институција и да то неће угрозити функционисање буџета ентитета“, додао је Тегелтија.

Он је нагласио да су кључна питања за успјех у БиХ економска, а не политичка, изразивши увјерење да ће бити реализовани значајни пројекти јер су они важни за грађане.

„У БиХ се морамо вратити унутрашњим односима и економском развоју јер великим темама о којима не постоји сагласност само тражимо тачке подјела“, рекао је Тегелтија.

Он је истакао и да је у већини случајева завршена ратификација уговора за пројекте на које се чекало на нивоу БиХ, те да би ускоро требала почети њихова реализација и да буде отворен инвестициони циклус.

Указао је да начин на који је пренесена надлежност у области индиректних пореза на ниво БиХ није добар за Републику Српску, те да није постојао такав договор са међународним финансијским институцијама.

„Тада је могло да буде направљено боље рјешење. Кључна питања су висина стопе ПДВ-а, да ли имамо диференцирану стопу и рок плаћања ПДВ-а. Република Српска је још 2012. године предлагала диференцирану стопу ПДВ-а која би била примјењена на уску групу најважнијих производа, а да општа стопа буде повећана за један одсто. Из Федерације БиХ и заједничких институција БиХ нисмо добили подршку за то рјешење“, нагласио је Тегелтија.

Он је рекао да је други приједлог био да за људе који немају редовно плаћено здравствено осигурање буде смањена стопа доприноса за здравствено осигурање, а да буде повећана стопа ПДВ-а за један одсто и тај износ средстава буде дозначен фондовима здравственог осигурања.

„Видјећемо да ли за то постоји консензус. Послодавци траже да буде помјерен рок плаћања ПДВ-а и сматрам да можемо направити модел да сваки мјесец за одређено вријеме помјереамо рок плаћања“, истакао је Тегелтија.

Говорећи о НАТО-у као једној од тешких тема, Тегелтија је истакао да се зна ко доноси одлуке и да је Република Српска усвојила резолуцију о војној неутралности.

„Нисам сигуран да је спремна да је мијења. Усвојен је Програм реформи, а не АНП. АНП који је раније предложен за усвајање и Програм реформи нису исти документи. Опозиција из Републике Српске још не може да вјерује да је напустила власт на нивоу БиХ и сада жели да сву одговорност пребаци на нас, што је видљиво и из њихових тврдњи о споразуму са Турском о набавци наоружања. Тај споразум је давно усвојен, када су они били власт“, додао је Тегелтија.

Он је поручио да је пут БиХ ка ЕУ један од приоритета, изразивши очекивање да ће БиХ до самита ЕУ у Загребу реализовати одређени број кредибилних мјера и да ће за то добити подршку.

(Срна)

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар