Хрватске жртве у Уздолу код Прозора
- Опћина Бугојно је де факто етнички очишћена од Хрвата, који су масовно прогањани, убијани и мучени и логору на стадиону, а свиме је управљао локални челник из СДА Џевад Млаћо. Уништена су сва католичка гробља у граду, заробљенике и цивиле се дословно клало и убијало на друге свирепе начине, те се рачуна како је свеукупно убијено око 120 Хрвата, док су остали етнички очишћени или избјегли
- У рујну је почињен и ратни злочин у селу Уздол код Прозора, у којем су војници Армије БиХ убили 41 човјека, 29 цивила и 12 заробљеника. Мјесец дана раније сличан се масакр одиграо и у Кисељаку (убијено 15 цивила)
- Један од најгорих ратних злочина над Хрватима Армије БиХ догодио се у селу Трусина код Коњица у травњу 1993. Војници су упали у село између 8 и 9 сати ујутро, а убили су 16 цивила и 6 заробљених војника ХВО
ХАШКА пресуда херцеговачкој шесторки није само актуализирала питање политике Фрање Туђмана према Босни и Херцеговини у 1990-има него је подсјетила и на то да су у рату између снага Армије БиХ и ХВО-а обје стране починиле тешке злочине.
Добар дио злочина који су починили припадници ХВО-а је и процесуиран, а цијела је та политика осуђена и кроз квалификацију „удруженог злочиначког потхвата”, но злочини Армије БиХ над Хрватима у периоду од почетка 1993. до средине 1994. досад су добили мање простора у регионалној јавности, а и многи од њих још чекају судски епилог.
Додатни је проблем писања о злочинима у рату у БиХ опћенита атмосфера у којој се осуђени ратни злочинци славе као хероји, неовисно о томе сматра ли се да су одговорни за оно што су учинили или не, као и уобичајена пракса да се са злочинима једне стране оправдавају злочини друге. Намјера националиста свих предзнака није ни поштовање према жртвама, ни кажњавање криваца, ни осуда политике која је злочине произвела, него тек оправдање властите и демонизирање супротне стране у сукобу.
То наравно не значи да се било чији злочини требају заташкавати него значи како је потребно нагласити да осуда једне злочиначке политике не подразумијева аутоматски похвалу некој другој политици.
У сваком случају, не смије бити табуа ни око злочина које је починила Армија БиХ, а треба инзистирати и на томе да њихови починитељи и налогодавци буду примјерено осуђени и кажњени. То истовремено не доводи у питање чињеницу србијанске агресије на БиХ, као ни сада судски осуђено Туђманово судјеловање у плановима за комадање сусједне државе.
Покољ у Лужанима као најава много горих злочина
Позитивно је и што је, како се чини, хашка пресуда херцеговачкој шесторки потакнула и најновије потезе босанскохерцеговачког правосуђа, па је тако недавно за убојство генерала ХВО-а Владе Шантића, једног од хероја обране Бихаћа, ухапшен Хамдија Абдић Тигар, у рату официр Армије БиХ, а касније локални криминални бос, наводни спортски радник и истакнути локални политичар (то се у БиХ не искључује, дапаче!), који је био и члан СДП-а и СДА.
Стога доносимо кратки преглед најстрашнијих злочина Армије БиХ над Хрватима, како бисмо подсјетили да и они требају бити праведно процесуирани.
У Лужане, већински хрватско село у средњој Босни, снаге Армије БиХ упале су у сијечњу 1993. године. Локално становништво је већином протјерано, убијено је више цивила, а спаљена је и католичка црква у селу.
Пар дана касније су војници Армије БиХ у селу Густи Граб убили петеро стараца хрватске националности у доби између 70 и 80 година.
Још горе је било оно што се догодило у селу Дусина крајем сијечња, које је иначе припадало опћини Зеница.
По уласку у село Дусина, припадници Армије БиХ хрватске цивиле и заробљенике ХВО-а, који су им послужили као живи штит, одводе у обитељску кућу Стипе Кегеља. Услиједило је малтретирање и мучење, а потом и окрутна убојства 10 заробљеника за које ни данас нитко није одговарао.
Дусина и још неколико околних села с хрватским становништвом су етнички очишћена, те је из њих протјерано око три тисуће људи.
Етничко чишћење Хрвата у средњој Босни
У селима око Зенице Армија БиХ починила је низ злочина над хрватским цивилима, па тако и у Сушњу, у којем је смакнуто 17 стараца који су остали у својим кућама након повлачења ХВО-а.
Покољи цивила и заробљеника обиљежили су и сукобе Армије БиХ око Коњица и Травника.
Један од најгорих ратних злочина које је над Хрватима починила Армија БиХ догодио се у селу Трусина код Коњица у травњу 1993. Војници су упали у село између 8 и 9 сати ујутро, а иза себе убрзо оставили траг мртвих тијела, које су већином поубијали на праговима њихових кућа.
Армија БиХ је у Трусини убила 16 цивила и 6 заробљених војника ХВО-а.
Десетак дана касније су пак у селу Милетићи код Травника припадници Армије БиХ убили 5 цивила.
Милетићи су били мало хрватско село у окружењу које је контролирала Армија БиХ те нису представљали никакву пријетњу. Међу убијенима била су и двојица деветнаестогодишњака, а преживјелих шездесетак становника Милетића су протјерани.
Још горе је било у селу Чукле код Травника, у којем су у липњу војници Армије БиХ убили 9 цивила и 12 заробљеника из ХВО-а.
Један од страшнијих злочина ,за који такођер нитко није одговарао, је и смрт осмеро дјеце старости од 9 до 15 година у Витезу, који су, играјући се на школском игралишту, погинули од гранате која је испаљена на очито цивилну мету с положаја Армије БиХ. То се такођер догодило у липњу 1993.
Муџахедини као дио снага Армије БиХ
У селу Дољани код Јабланице се у српњу исте године догодио пак прави масакр за који је одговорна Армија БиХ.
Након упада припадника Армије БиХ у село убијено је 37 особа – 8 цивила и 29 војних обвезника, од којих је највећи број у том тренутку био затечен ненаоружан на жетвеним радовима. Око 180 цивила, већином жена и дјеце, кориштено је при повлачењу као живи штит, да би потом били одведени и интернирани у логор у Јабланици.
Армија БиХ је и у Коњицу имала логор у којем је држала и мучила заробљене Хрвате.
Посебна прича су пак муџахедини који су се придружили снагама Армије БиХ.
Јесу ли дошли ратовати у БиХ непозвани или не, још није до краја разјашњено, но непријепорно је да су се окупили у одреду Ел Муџахид, те да су своје акције координирали с официрима Армије БиХ. Неко вријеме имали су стожер усред Зенице, а запамћени су као брутални фанатици, који су неким заробљеницима одсијецали главе, што је забиљежено и на видеоснимкама.
Долазили су и у сукоб с неким од локалних Бошњака, који су се противили њиховом исламистичком фанатизму, но имали су заштиту Армије БиХ те су починили низ ратних злочина над Хрватима и Србима.
Бугојно – једна од најмрачнијих епизода рата у БиХ
Ситуација за бх. Хрвате је нарочито била страшна у Бугојну, у којему су по предратном попису представљали 34 посто становника.
Опћина Бугојно је де факто етнички очишћена од Хрвата, које се масовно прогањало, убијало, мучило у локалном логору на стадиону, а свиме је управљао локални челник из СДА Џевад Млаћо, једна од најмрачнијих фигура из рата у БиХ.
Уништена су сва католичка гробља у граду, заробљенике и цивиле се дословно клало и убијало на друге свирепе начине, те се рачуна како је свеукупно убијено око 120 Хрвата, док су остали етнички очишћени или избјегли.
Млаћо је и након рата био истакнути члан СДА и њихов кандидат на изборима, а потез врхунског цинизма био је када је по завршетку политичке каријере запослен као професор математике у бугојанској гимназији, у истој згради у којој је тијеком рата мучио Хрвате.
Страшан покољ догодио се и у селу Грабовица у рујну 1993., када су припадници Армије БиХ убили 32 цивила хрватске националности, већином стараца, жена и дјеце који су остали у својим кућама након што је Армија БиХ заузела ово село у рату с ХВО-ом.
У рујну је почињен и ратни злочин у селу Уздол код Прозора, у којем су војници Армије БиХ убили 41 човјека, 29 цивила и 12 заробљеника. Мјесец дана раније сличан се масакр одиграо и у Кисељаку (убијено 15 цивила).
Жртве заслужују правду
Треба напоменути да ово нису ни приближно сви злочини које је Армија БиХ починила над својим суграђанима хрватске националности, као и да се овај чланак не бави злочинима војске Ратка Младића над Хрватима, који су били екстензивни.
Додатно треба нагласити како овом сажетку најстрашнијих злочина Армије БиХ над Хрватима недостаје и цијели контекст рата између Армије БиХ и ХВО-а, који прелази и границе сусједне државе, али за то би био потребан много опширнији текст.
Без обзира на све то, остаје чињеница да су сви ови, и још многи злочини, почињени од стране Армије БиХ, те да требају бити једнако процесуирани као и сви други ратни злочини. То је дужност према жртвама коју данашња Босна и Херцеговина мора испунити због правде, основне људскости и своје будућности.
Додај коментар