Glavno RS i matica

Dačić: A da li je mešanje kad Jevreji glasaju za Trampa ili Albanci za Engela?

„ALBANCI PODRŽAVAJU AMERIČKE DEMOKRATE I ZATO IMAJU PODRŠKU NJIHOVIH KONGRESMENA“
  • Ne govorim ja – precizirao je Ivica Dačić – o Srbiji kao državi, govorim o državljanima SAD našeg porekla. U Americi stvari tako funkcionišu. U Engelovoj izbornoj jedinici Albanci mu uvek donose pobedu. Srpska dijaspora treba da se organizuje. Tako da neće niko da je nipodaštava kao što sada demokrate rade
  • Srbija će na jesen u američkom Kongresu organizovati i javno slušanje o stanju na KiM: „Srbija mora da odgovori na „iskrivljene istine” i laži, poput one da je silovano 20.000 Albanki, što je izrečeno na slušanju koje je u aprilu u SAD organizovao demokratski kongresmen Eliot Engel, kaže potpredsednik Skupštine Srbije Vladimir Marinković, koji sa predsedavajućim srpskog kokusa u Kongresu Stivom Stajersom organizuje ovu raspravu

MINISTAR spoljnih poslova planira da se meša u američku unutrašnju politiku tako što će okupiti srpske Amerikance da podrže Trampa 2020, kazao je juče Majkl Karpenter, bivši savetnik nekadašnjeg američkog potpredsednika Džozefa Bajdena i aktuelnog kandidata Demokratske stranke za predsedničku nominaciju, komentarišući najavu Ivice Dačića da će organizovati srpsku dijasporu kako bi glasala za Trampa na sledećim izborima.

Kako je napisao na svom tviter profilu, misli da Dačić čini veliku grešku, a kad je reč o američkoj podršci evropskom putu Srbije, ona, po rečima Karpentera, treba da ostane rezultat dogovora dve najveće partije u SAD.

Dačić, međutim, za „Politiku” odbacuje ovakve kritike. „A kad Jevreji glasaju za Trampa, to nije mešanje, ili kad Albanci glasaju za Klintonove ili Engela. Ne govorim ja o Srbiji kao državi, govorim o državljanima SAD našeg porekla. U Americi stvari tako funkcionišu. U Engelovoj izbornoj jedinici Albanci mu uvek donose pobedu. Srpska dijaspora treba da se organizuje. Tako da neće niko da je nipodaštava kao što sada demokrate rade”, objašnjava Dačić svoju ideju.

A da Beograd ozbiljno računa na nešto drugačiju politiku Bele kuće kad je reč o odnosu prema kosovskom pitanju, Ivica Dačić ponavlja mesecima unazad.

„U SAD sve funkcioniše na takav način – Albanci daju podršku demokratama i zato ih podržavaju demokratski kongresmeni”, kazao je Dačić za Sputnjik, ističući da u Americi živi 650.000 Srba.

Na prethodnim izborima, tvrde upućeni, uglavnom su glasali za Trampa, a tek manji broj njih za Hilari Klinton. Zvanični podaci kažu i da ih je najviše u Čikagu.

Bivši ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić, međutim, ne smatra Dačićevu ideju o pozivu dijaspori da glasa za Trampa dobrom.

„Nije normalno da jedan ministar spoljnih poslova direktno lobira za bilo čiji izbor u nekoj tuđoj zemlji. To se ne uklapa baš u diplomatske normative, a on je diplomata najvišeg ranga”, ocenjuje Vujačić i pita kako bismo se mi osećali u toj situaciji, jer je reč o mešanju u izborni proces u drugoj zemlji.

Čak i da je ispravno, kako kaže, bilo bi teško to sprovesti u delo. „To je priča koja ima smisla samo ukoliko bi srpska dijaspora bila dovoljno velika, da su se u dovoljnom broju registrovali da glasaju. Polovina Amerike uopšte ne glasa. Konačno, trebalo bi da budu koncentrisani u ključnim državama, i to u većem broju, a nisu. Kad se o tome priča, morali bi da se organizuju u Ohaju ili u nekim od tih država čije glasanje ima uticaj na američke izbore”, kategoričan je Vujačić.

Osim poziva na podršku Trampu, kao deo diplomatske borbe u Vašingtonu, Srbija će na jesen u američkom Kongresu organizovati i javno slušanje o stanju na KiM. Srbija mora da odgovori na „iskrivljene istine” i laži, poput one da je silovano 20.000 Albanki, što je izrečeno na slušanju koje je u aprilu u SAD organizovao demokratski kongresmen Eliot Engel, kaže potpredsednik Skupštine Srbije Vladimir Marinković, koji sa predsedavajućim srpskog kokusa u Kongresu Stivom Stajersom organizuje ovu raspravu.

„Sto puta ponovljena laž postaje istina i ako nema reakcije na to, kongresmeni, senatori, ali i šira javnost, počinju da veruju u to što govore kosovski Albanci”, kaže Marinković.

Radna grupa na čijem se čelu nalazi Milovan Drecun, predsednik odbora za KiM pripremila je mnoštvo dokumenata koji će biti predstavljeni tamošnjoj javnosti, a koji obuhvataju događaje i zločine počinjene nad Srbima na KiM, od devedesetih godina 20. veka, preko bombardovanja 1999, pogroma 2004. godine, pa sve do taksa na srpsku robu.

„Cilj slušanja je da zainteresujemo što veći broj predstavnika Kongresa i Senata, ali i predstavnika tink-tenk organizacija, nevladinih organizacija, univerziteta… Želimo da budemo praktični i da iskoristimo bonus koji je stvorio Vučić posle mukotrpnog rada sa SAD i da obezbedimo prostor da se čuje istina”, kazao je Marinković, prenosi Tanjug.

On ističe i da prištinske vlasti danas nemaju najbolji kontakt sa Trampovom administracijom, navodeći da je njihova pozicija oslabljena, te da mnogi donosioci odluka u Vašingtonu vide da istina nije baš onakva kakvom su je prikazivali predstavnici takozvanog Kosova.

Beograd se, pak, često poziva na izjave Džona Boltona, savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika SAD. On je, podsetimo, izneo stav da je politika SAD da se, ako dve strane mogu međusobno da se dogovore, ne isključuju ni teritorijalne korekcije.

Dačić je početkom ove sedmice rekao da bi Bolton mogao da poseti region krajem avgusta ukoliko bude pozitivnih nagoveštaja da bi Priština mogla da ukine sankcije. Dolazak Boltona, kako je rekao, značio bi da pitanje Kosova za SAD nije gotova stvar, odnosno da ne može jedna strana da dobije sve, a druga sve da izgubi, te da je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova na klimavim nogama.

„Glas Amerike”, međutim, preneo je da u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće nemaju komentar na ove najave.

Profesor Univerziteta „Džons Hopkins” Edvard Džozef kaže da ne zna koliko je Boltonov dolazak realan, ali naglašava i da je Boltonova podrška ideji razmene teritorija „opasan scenario”, kojim se ne bi rešio spor u odnosima Beograda i Prištine.

„Naprotiv, zakomplikovao bi situaciju, gotovo sigurno bi okončao prisustvo Srba na jugu Kosova, ugrozio bi status Dečana, Gračanice i drugih značajnih srpskih zadužbina. Time bi se odmah otvorila šira regionalna pitanja, kao što su status Sandžaka i Republike Srpske”, rekao je Džozef za Radio Slobodna Evropa, ističući da u američkoj administraciji postoje različiti stavovi i da Stejt department naglašava da bilo koje rešenje za KiM treba da vodi računa o regionalnoj stabilnosti.

On upozorava i da Srbija neće moći ubuduće da igra na kartu dobrih odnosa i sa SAD i sa Rusijom. Zbog „te politike jalove dvosmislenosti” Beograd će i dalje trpeti, zaključio je Džozef.

Dačić: Ne planiram da se mešam u američku unutrašnju politiku

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar