- Лист тврди да је тренутно „босанскохерцеговачки контингент“ најбројнији у Сирији и Ираку, а да је за посљедњих седам година 260 оних који су са западног Балкана путовали у Сирију и Ирак убијено у оружаним сукобима, или (неколико случајева) умрло природним путем
- То је готово четвртину `изворног контингента` од 1.070 особа. Око 460 осталих вратило се у своје државе или ранија пребивалишта
- Амерички стручњак за спољну и безбједносну политику САД Адријан ШТУНИ: У наредним годинама слиједе нови проблеми који би могли бити још и већи. Проблем су и дјеца калифата, рођена у Сирији и Ираку или су одрасла у том опасном окружењу, али и она која су индоктринисана на Западном Балкану. Ниједна од земаља Балкана, поготово БиХ, није ни покушала да ријеши овај проблем
СА КОСОВА је у редове Исламске државе отишло највише мушкараца са западног Балкана – 256, а из БиХ највише жена (61) и деце (81), наводи лист „Сентинел“, при Центру за борбу против тероризма, намијењен кадетима америчке војне академије Вест Поинт.
Тренутно је „босанскохерцеговачки контингент“ најбројнији у Сирији и Ираку, будући да се у међувремену већи дио радикалних исламиста вратио на подручје Косова и Црне Горе.
У посљедњих седам година, 260 оних који су са западног Балкана путовали у Сирију и Ирак убијено је у оружаним сукобима, или су, у неколико случајева, умрли природним путем.
То представља готово четвртину изворног контингента од 1.070 особа. Око 460 осталих вратило се у своје државе или ранија пребивалишта. Већина се вратила до 2015. године.
Угледни амерички стручњак за спољну и безбједносну политику САД Адријан Штуни упозорава да су страни борци само најочитија манифестација ширег феномена религиозне милитантности на западном Балкану, чија се величина и пријетња не могу лако измјерити.
Бројне противтерористичке операције које су довеле до стотина хапшења откриле су добро интегрисану мрежу радикализације, обуке и мобилизације око селефијских енклава, „неслужбених“ џамија и разних добротворних организација и удружења. Њима управљају локални фундаменталистички клерици и вјерски фанатици.
Штуни наводи да је прилично тајан податак колико људи подржава фундаменталистичку идеологију исламиста и колико их се преко разних мрежа подршке вратило тероризму у земљама окружења.
Он упозорава да у наредним годинама слиједе нови проблеми који би могли бити још и већи.
Проблем су „дјеца калифата“, рођена у Сирији и Ираку или су одрасла у том опасном окружењу, али и она која су индоктринисана на Западном Балкану.
Штуни упозорава да се ниједна од земаља Балкана, поготово БиХ, није суочила и покушала да ријеши овај проблем.
Повратак исламиста из Сирије представљаће највеће безбједносно искушење на Западном Балкану.
Позивајући се на бројне домаће и стране изворе, амерички стручњак процјењује да је на подручју под некадашњим надзором Исламске државе остало око 500 особа са подручја западног Балкана од чега двије трећине чине жене и дјеца.
Он наводи податке према којима је од 2012. око 1.070 држављана из Косова, БиХ, Сјеверне Македоније, Албаније, Србије и Црне Горе путовало у Сирију и Ирак, примарно се придруживши Исламској држави, а у мањем броју и Ал Каиди и другим исламистичким опрганизацијама.
„У односу на друга подручја и земље свијета, Западни Балкан је дао највише исламских терориста“, наводи Штуни за „Сентинел“.
Додај коментар