Антонић: Империјалне амбиције „босанског“ и „хрватског“ могу бити заустављене само aко Срби у РС користе ћирилицу

• Другосрбијански аутошовинисти, за које сви знамо да суверено владају српском културом и медијима, толико мрзе ћирилицу, да тешко да ће дозволити њен повратак у јавни простор
• Жељка Цвијановић је најавила доношење у РС сличног закона о писму. У Српској је ћирилица у још тежем положају него у Србији. У Београду је макар на званичној РТС све на ћирилици. У Бањој Луци, напротив, РТВ Републике Српске све што титлује – филмове, серије, документарне емисије на страном језику – ради на латиници
• Ћирилица је у самом нашем и ентитетском језгру. Ко то неће да види или да разуме, ради, очигледно, против интереса овог народа. Реч је о компрадорској петој колони ангажованој да ради на нашем нестанку и затирању. Зашто бисмо то трпели?

Пише: Слободан АНТОНИЋ

БЕОГРАДСКЕ Новости су 24. јула 2018. објавиле да је Министарство културе и информисања Србије проследило је Влади Предлог измена и допуна Закона о службеној и јавној употреби језика и писма (овде).

Ова вест је објављена на основу изјаве министра Владана Вукосављевића дате приликом потписивања протокола о сарадњи Министарства културе и Одбора за стандардизацију српског језика (овде).

Том приликом Министар је рекао да измене Закона треба да „заштите ћирилицу, да промовишу њену употребу у натписима на рекламама, називима компанија и у медијима“ (овде).

Текст Предлога измена и до дан данас не може се наћи нити на сајту Министарства културе, нити на сајту Владе.  Међутим, таблоиди блиски власти одмах су дошли до текста Предлога. Тако је латинични Ало објавио чланак под насловом: „Svi mediji moraju da budu na ćirilici, ako ne ispune jedan uslov, PLATIĆE PAPRENU KAZNU“ (овде).

„Целокупна комуникација државних, покрајинских и органа локалне самоуправе мораће да буде на српском језику, ћирилицом“, каже се у тексту.

„Исто важи и за образовне и научне установе, као и медије чији је оснивач држава, као и за електронске медије са националним, регионалним и локалним фреквенцијама“.

Pink на ћирилици? О, не!

„Ћирилица ће бити обавезна и за сва јавна предузећа и установе и предузећа са већинским државним капиталом. На ћирилици је обавезна комуникација у правном промету, посебно за навођење назива, седишта и делатности предузећа, назив робе, упутства за употребу неког производа, декларације за производе, гарантне листове, рачуне, потврде…“.

Имаћемо рачуне за телефон или декларације за бојлере на ћирилици? О не!

И пре него што је уопште и отворена јавна расправа о Предлогу измене (овде), кренуо је општи напад атлантистичких културтрегера.

Дојчевеле је објавио текст: „Latinica samo u četiri zida“ (овде). У њему се безобразно тврди да ће они који од сада у јавности буду писали латиницом бити кажњени са милион динара!

Наравно, DW је као ауторитет позвао Ранка Бугарског, који је објаснио да је реч о „дискриминативним мерама, а Устав забрањује дискриминацију“.

„У Србији се основна школа не може завршити без познавања ћирилице“, уочава Бугарски.

„Како онда може бити озбиљно угрожено једно писмо које је у овој мери привилеговано?“, пита се он.

Е па ето, то што на свим комерцијалним ТВ, на свим производима које купујемо, или на улицама Београда и  већине наших градова не можете видети ћирилицу није никакав знак угрожавања ћирилице – па боже мој, деца у Србији не могу да заврше школу ако не науче ћирилицу. (Алал критеријум!).

Ову DW „анализу“ одмах је преузео и сајт Б92 (овде), а Бугарског и његову „аргументацију“ дословно су пренели и N1 (овде), Blic (овде) и Danas (овде). Наравно да је исту кукумавку – „дискриминација, упомоћ!“ – поновила и сва медиокритетска силесија „коментатора“ на Peščaniku (овде и овде) и Danasu (овде, овде и овде), а и BBC на српском имао је о томе – гле чуда – истоветно мишљење (овде).

Како ће се завршити овај „ћирилицагејт“ у Србији уопште није извесно.

Овдашњи другосрбијански аутошовинисти, за које сви знамо да суверено владају српском културом и медијима, толико мрзе ћирилицу (овде), да тешко да ће дозволити њен повратак у јавни простор.

Истоветна борба води се и у Републици Српској.

Жељка Цвијановић је најавила доношење сличног закона о писму (овде). Међутим, критичари кажу да је у Српској ћирилица у још тежем положају него у Србији.

У Београду је макар на званичној РТС све на ћирилици. У Бањој Луци, напротив, РТВ Републике Српске све што титлује – филмове, серије, документарне емисије на страном језику – ради на латиници (овде).

То је стога што у БиХ постоји уставна норма равноправности писма, кажу из РТРС, па се „латиничењем“ филмова и серија само успоставља равнотежа. Али, зашто та норма не важи за ТВ ФБиХ-а, где је све на латиници?! Да није право објашњење у страху да оглашивачи не повуку своје рекламе ако се популарне серије и филмови не емитују на латиници? (исто).

Комерцијална правила су једноставна: Србима, као потрошачима, не смета латиница, Хрвати и Бошњаци неће за њу ни да чују: дакле, све има да буде на латиници.

Тако се сукоб фанатика и толерантних завршава победом фанатика.

Овакав исход у комерицјалној сфери не сме, међутим, да буде на штету српског националног идентитета.

Империјалне амбиције „босанског“ и „хрватског“ језика према Србима западно од Дрине могу бити заустављене само онолико колико Срби у РС користе ћирилицу.

Стога је борба за поштени однос српских медија спрам националног интереса – однос који је некорумпиран комерцијалним или „грантовским“ разлозима – кључан за очување нашег идентитета.

Ћирилица је у самом нашем и ентитетском језгру. Ко то неће да види или да разуме, ради, очигледно, против интереса овог народа.

Реч је о компрадорској петој колони ангажованој да ради на нашем нестанку и затирању.

Зашто бисмо то трпели?