Komentari

Istorijski projekat Srebrenica: Bošnjaci se raduju savetodavnom mišljenju MSP koje nikada neće biti doneto

AKCIJE RAMIĆEVOG INSTITUTA I „SLOBODNE BOSNE“ – GLUPA PROPAGANDA ZA PRIGLUPE LJUDE

Međunarodni sud pravde

  • U saopštenju „instituta“ kako ga prenosi „Slobodna Bosna,“ iznosi se „da je samo postojanje entiteta RS nakon niza presuda za genocid tvorcima ovog zločinačkog projekta nagrada za izvršeni genocid“ pa je zato „važno da se dobije savjetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde da li entitet RS treba biti ukinut nakon presuda za genocid, koje su donijeli Međunarodni sud pravde i Međunarodni krivični tribunal“
  • MSP je, kao što bi i „stručnjak“ Emir Ramić i uredništvo  SB trebalo da znaju, organ Ujedinjenih Nacija. To znači da privatna lica i organizacije pred tim sudom ne mogu da se pojavljuju u svojstvu stranaka, a još manje da mu se obraćaju sa zahtevom za bilo kakvo pravno mišljenje. To mogu isključivo države, koje su ujedno članice Ujedinjenih Nacija
  • Pošto je ova elementarna činjenica iz međunarodne sudske prakse nepoznata naučnicima iz Ramićeve ekipe, a po svemu sudeći podjednako i redakciji „Slobodne Bosne,“ slabi su izgledi da će ovakav neznalački gaf primetiti čitalačka publika u Federaciji BiH
  • Ramićev „Institut za istraživanje genocida“ klovnovska je i komično nekompetentna organizacija koju apsolutno niko ni u Kanadi ni u svetu ne napada. Ona nikome ne smeta i na nju se gleda ne kao na ozbiljnog protivnika, nego kao na nezgrapnu parodiju i lobističku grupu koja primenom balkanskih metoda neuspešno pokušava da postigne zapadne rezultate

BEZ vidljivog razloga, duhove u Federaciji BiH uzburkao je tekst u „Slobodnoj Bosni“ od 21. septembra 2020. pod dramatičnim naslovom „Panika u RS-u na vrhuncu: Institut za istraživanje genocida na meti čestih napada; Razlog je ovaj zahtjev upućen Međunarodnom sudu pravde.“

O kakvom je zahtevu ovde reč?

U Kanadi, tačnije u Vindzoru, provincija Ontario, postoji bošnjački „Institut za istraživanje genocida“ pod rukovodstvom samozvanog profesora Emira Ramića. „Institut“ je neka vrsta krovne organizacije koja deluje kao produžena ruka Sarajeva i pokriva zonu odgovornosti koja se prostire na Kanadu i Sjedinjene Američke Države.

Mada pozira kao naučna ustanova, „institut“ do sada nije objavio ni jedan ozbiljan akademski rad niti je poznato kakvim se tačno naučnim istraživanjima bavi. Njegova misija je prizemno propagandna i lobistička, što je sasvim u redu po zakonima Kanade i SAD, samo što se prevarno kamuflira isticanjem lažne akademske firme.

Rukovodstvo „instituta“ ne samo da nema veze sa naukom, već slabo stoji i sa engleskim jezikom. To je odmah jasno ako se pođe samo od rogobatnog i negramatičkog naziva koji su svojoj ustanovi na engleskom nadenuli – Institute for research of genocide – a što bi u duhu tog jezika trebalo da glasi Institute for genocide research. Ako „prof.“ Ramić i njegovi saradnici baš insistiraju na nazivu koji su izabrali, neko bi trebalo da ih posavetuje da između for i  research umetnu određeni član the da bi svoju firmu doveli malo više u sklad sa gramatičkim pravilima jezika zemalja u kojima se nalaze.

Ali, očigledno nepoznavanje duha i pravila jezika koji koriste za upućivanje poruka najmanji je nedostatak ove problematične „naučne“ ustanove. Mnogo gore od toga je nepoznavanje osnovnih pojmova vezano za genocid, složenu pravnu materiju koja je navodno u središtu njenog akademskog rada, i neozbiljan odnos prema normama i praksi međunarodih sudova.

U saopštenju „instituta“ kako ga prenosi „Slobodna Bosna,“ iznosi se „da je samo postojanje entiteta RS nakon niza presuda za genocid tvorcima ovog zločinačkog projekta nagrada za izvršeni genocid“ pa je zato „važno da se dobije savjetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde da li entitet RS treba biti ukinut nakon presuda za genocid, koje su donijeli Međunarodni sud pravde i Međunarodni krivični tribunal“.

Pa nastavlja u stilu „šta je babi milo“ da je „eliminacija zla, kakvo je entitet RS, blagorodno za sve narode i građane u BiH, posebno za bosanske Srbe, kako bi svi građani BiH na cijeloj njenoj teritoriji bili istinski slobodni te otvorili novu priliku za zajedničko kreiranje bolje države BiH“.

Izgledi su neznatni da će, izuzev u redovima malobrojnih stipendista NVO kojima se upravlja iz inostranstva, ovaj „blagorodni“ predlog naići na primetan odziv u Republici Srpskoj. Ali, ni navedeni spisak političkih želja g. Ramića i njegovog okruženja nije stvarna poenta ovog osvrta.

Ono što je bitno za ocenu stručnosti g. Ramića i njegovog tima, kao i osnovnog znanja članova redakcije „Slobodne Bosne“ iz oblasti prakse međunarodnih sudova, jeste to da im je očigledno nepoznato na kakav se način dobija savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde.

MSP je, kao što bi i „stručnjak“ Ramić i uredništvo trebalo da znaju, organ Ujedinjenih Nacija. To znači da privatna lica i organizacije pred tim sudom ne mogu da se pojavljuju u svojstvu stranaka, a još manje da mu se obraćaju sa zahtevom za bilo kakvo pravno mišljenje.

To mogu isključivo države, koje su ujedno članice Ujedinjenih Nacija.

Pošto je ova elementarna činjenica iz međunarodne sudske prakse nepoznata naučnicima iz Ramićeve ekipe, a po svemu sudeći podjednako i redakciji „Slobodne Bosne,“ slabi su izgledi da će ovakav neznalački gaf primetiti čitalačka publika u Federaciji BiH.  

Emir Ramić

Pored neinteligentno konstruisane propagande, namenjene priglupoj i neobaveštenoj javnosti, „Institut za istraživanje genocida“ je poznat ne samo po odsustvu bilo kakvog doprinosa nauci, nego u prvom redu po ponašanju koje je ispod svakog nivoa koji bi mogao priličiti jednoj prestižnoj naučnoj ustanovi.

Jedan od primera je cinkarenje 2011. godine prof. Srđe Trifkovića kod kanadskih vlasti, po optužbi da je „negator genocida u Srebrenici,“ što je dovelo do privremene zabrane njegovog ulaska u Kanadu.

Drugi primer Ramićeve balkanske bahatosti bila je prošlogodišnja peticija kanadskom parlamentu da donese zakon o zabrani „negiranja srebreničkog genocida“ u Kanadi, podneta pod službenom oznakom e-1837.

Tekst peticije se završava sledećim rečima: „Mi, dole potpisani građani Kanade, pozivamo Vladu Kanade da okrutno, nečovječno i nezakonito negiranje genocida u Srebrenici zabrani zakonom.“

I na prvi pogled, pravnicima iz Ramićevog „instituta“ moglo bi se postaviti pitanje zašto bi Vlada Kanade nešto zakonom zabranjivala ako je, po tim istim stručnjacima, to već „nezakonito“?

Po pravilima koja važe u Kanadi, potrebno je samo 10.000 potpisa  građana i lica sa stalnim boravkom da bi vlada bila u obavezi da se odazove na zahteve koji se u nekoj peticiji ističu. Pa ipak, ova naveliko razglašena inicijativa bošnjačkog „Instituta za istraživanje genocida“ prošle godine je neslavno propala.

Kako se to dogodilo?

Svakako ne usled snažne i efikasne reakcije srpske zajednice. Propala je iz najbizarnijeg razloga, a to je što su vlasti otkrile da su sponzori peticije određeni broj potpisa falsifikovali.

Sumnja li iko da bi se u Kanadi, sa stotinama hiljada pridošlica iz islamskih zemalja, samo da su sponzori uložili malo više truda umesto što su pribegli balkanskim marifetlucima, za ovakvu peticiju lako prikupilo nekoliko puta više od minimalnog broja potpisa koji zakon nalaže?

Da g. Ramiću i njegovim kolegama pomognemo da vežbaju engleski, za to se na jeziku zemlje gde su sada nastanjeni kaže „snatching defeat from the jaws of victory,” ili kad neko istrgne poraz iz čeljusti pobede.

Zato, u vezi sa savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde, koje na inicijativu Ramićeve klovnovske ustanove po ovom pitanju nikada neće biti doneto, u Republici Srpskoj nema nikakve panike.

Tvrdnja iz naslova teksta u „Slobodnoj Bosni,“ da je Ramićev institut „na meti čestih napada,“ takođe je netačna i sasvim proizvoljna.

Tu komično nekompetentnu organizaciju apsolutno niko ni u Kanadi ni u svetu ne napada. Ona nikome ne smeta i na nju se gleda ne kao na ozbiljnog protivnika, nego kao na nezgrapnu parodiju lobističku grupu koja primenom balkanskih metoda neuspešno pokušava da postigne zapadne rezultate.

(Istorijski projekat Srebrenica)

1 komentar

  • To će i uraditi neka druga zemlja za državu BiH, obzirom da bi predstavnici pravolsavaca iz RS odbili takvu inicijativu. Možda to ćak uradi upravo Kanada.

    Zar stvarno mislite da samo vi imate pojma i da poznajete međunarodno pravo?

    Pravda je uvijek spora, ali dođe kad tad.

    „Ja Istina sam, ružna i kvrgava i jednako tučem siromaha i bogataša.

    Draga sam onome koga se ne tičem, a mrska onome koga se dovežem.

    Ja dođem minut pred spavanje, pa te škakljim cijelu noć.

    Vidim sve zločine i sva dobra djela. Ja Istina sam. Neuništiva.

    I kada pomisliš da je sve zaboravljeno, čuješ iza uha. Tu sam.

    Tačno znam koliko je silovani djevojčica u Istoćnoj Bosni.

    Koliko je preklanih Ljudi bačeno u Drinu.

    Znam gdje su zarobljene Muftije iz Tuzlanskoga regijona.

    Znam i onoga Hrvata sto donosi vodu u konclogor, o zatočenim Bošnjacima iz zapadne Hercegovine.

    Ja sam vječna. Ne možeš mi ništa. Ni mačem ni ognjem.

    Ja sam laka kao pero, isto teška kao olovo. Sve ovisi o meni.

    Znam da su Ljudi krvoločniji i žedniji, ma od koje životinje.

    Znam ulaze u Piramide. Znam sve o Istoku i Zapadu.

    Za Gotiku vamo mogu reći,da toliko nije oštra koliko knjige kažu, niti romantika toliko robusna. Svašta znam.

    Vi smrtnici brzo zaboravljate odluke i događaje koje bi morali pamtiti.

    Stoga se ne čudite što vam se puno zla dešava u vašem kratkome životu.

    Neka znate da ste vi svi na velikoj kušnji. Bilježim vaša dobra djela, a osobito loša u Vječnu knjige sa dugim koricama.

    Svašta znam, jer sam vječna. Nemožeš mi ništa.

    Jednom je bilo teško gledati kako se bradate spodobe iživljavaju u avliji ispod jabuke nad djevojčicom. Htjela sam reći višnjima da dignu mač i da svi nestanete u ognju i žaru. A eto nisam, misleći da če te se urazumiti.

    Zemlju koju vi zovete Bosna, podvukla sam dva puta crveno, i dodala.

    Mala zemlja veliki zločini.“

Klikni ovde da postaviš komentar