Кецмановић: Праве проблем од заставе Српске, а стварни проблем је застава БиХ

• Застава БиХ не симболизује ниједан национални идентитет у БиХ па се са њом нико не идентификује. Интимно ни Бошњаци јер на њој нема ништа ни муслиманско, ни бошњачко, ни босанско. Није та застава ни државна, јер БиХ није суверена него под протекторатом
• Проевропска застава БиХ припада времену када су Анри Бернар Леви & comp. Сарајлијама причали бајке како је овај већ тада безмало муслимански град „отјеловљење европског сна“, а бошњачки аудиториј фантазирао да ће чим рат стане БиХ експресно ући у ЕУ. Времену, када су се у Хрвати у Херцег Босни радовали обећаној конфедерацији са матицом, а Срби наивно вјеровали да ће се креатори Дејонског споразума држати потписаног
• Али, Постоји адекватније рјешење: застава БиХ да буде стилизована застава НАТО-а. Док ЕУ, забављена својим јадом, у недоглед пролонгира проширење, те условљава, подиже љествицу и одлаже, НАТО хрли ка БиХ спуштајући критеријуме за пријем
• Српске комшије у Босни ионако дијеле традицију погибије на Источном фронту, па ако опет хоће, бујрум. Штавише, ФБиХ може и самостално да пређе из БиХ у НАТО и постане босански Бондстил. Војно неутрална РС махнуће им својом заставом на којој је јасно кога и шта представља

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

ДА ЛИ је проблем застава Српске или застава БиХ ?

Ова друга нема везе са БиХ, наликује на заставу ЕУ, логичније би било да личи на заставу УН, а најреалније да имитира заставу НАТО.

Инцидент око заставе РС у Предсједништву БиХ неки су схватили као провокацију смишљену само да иритира Бошњаке.

Да ли је баш тако?

Застава није тек комад шареног платна, него садржи снажну родољубиву или домољубиву поруку. Подигнута застава је симбол побједе, оборена – симбол пораза, на пола копља – симбол жалости, под заставом се гине, са њом се слави, она представља. Застава БиХ, међутим, не симболизује ниједан национални идентитет у БиХ па се са њом нико не идентификује.

Интимно ни Бошњаци јер на њој нема ништа ни муслиманско, ни бошњачко, ни босанско. Није та застава ни државна, јер БиХ није суверена него под протекторатом.

Наметнуо ју је в. п. Вестендорп пошто предстваници конститутивних народа нису могли да се сложе око националне симболике распоређене на три једнака поља једног барјака БиХ.

Све што би једни ставили на своју трећину, иритирало је друге. ОХР је пресјекао конкурсом за дизајнере, и октроисао рјешење у коме се није могло препознати ни БиХ ни који народи који у њој живе. Плава и жута позадина са бијелим звједицама једино је упадљиво асоцирала на заставу ЕУ.

Дизајнера побједника на конкурсу ОХР очито је инсипирисала аспирација на чланство у ЕУкоја је била једино што је повезивало Бошњаке, Хрвате и Србе. Међутим, у међувремену се више Унија балканизовала него што се Босна европеизовала.

Европско опредјељење претворило се у мантру коју сви понављају, а нико је више не узима озбиљно. Ни Делоров ни Римски рецепт за спасавање ЕУ дугорочно или трајно не рачуна на БиХ, а у њој се младеж спрда са европерспективом и оде у иностранство.

Проевропска застава БиХ припада времену када су Анри Бернар Леви & comp. Сарајлијама причали бајке како је овај већ тада безмало муслимански град „отјеловљење европског сна“, а бошњачки аудиториј фантазирао да ће чим рат стане БиХ експресно ући у ЕУ.

Времену, када су се у Хрвати у Херцег Босни радовали обећаној конфедерацији са матицом, а Срби наивно вјеровали да ће се креатори Дејтонског споразума држати потписаног.

Зар онда не би за БиХ било примјереније визуелно рјешење дизајнирано по мустри заставе УН? БиХ је чланица УН, а не ЕУ. БиХ је протекторат УН-а, а не ЕУ. Високи представници, редовне извјештаје о стању на терену шаљу у Њујорк, а не у Брисел. Дакле, било би логичније да се на блиједоплавој основи заставе УН, међу укрштеним бијелим маслиновим гранчицама уцртају обриси БиХ са границама ентитета и кантона.

Или да, умјесто тога, буде насликан Инцков лик са бјелим шлемом на глави. В. П. и данас располаже диктаторским бонским овлашћењима, а он ће на тој функцији изгледа остати „доживотно тј. без ограничења мандата“.

Али, актуелно, постоји још адекватније рјешење: застава БиХ да буде стилизована застава НАТО-а. Док ЕУ, забављена својим јадом, у недоглед пролонгира проширење, те условљава, подиже љествицу и одлаже, НАТО хрли ка БиХ спуштајући критеријуме за пријем. Више није препрека ни што невољна Српска неће војну имовину да пренесе на БиХ.

Столтенберга и Саливена није омело да активирају МАП ни резолуција Скупштине РС о војној неутралности, ни резолутан став предсједника Предсједништва БиХ да „неће подржати ништа везано за НАТО“.

Ради се на убрзаном унутрашњем попуњавању празнина на балканском санитарном коридору према Русији.

Бошњаци и Хрвати немају резерви, али све се и предузима због „малих Руса“ као потенцијалне пете колоне „великих“. Двије братске институције лоциране у Бриселу замијениће заставу про-ЕУ, заставом про-НАТО.

Прижељкивани западноевропски рахатлук биће замијењен за дреждање на границама Русије и Кине.

На загасито плавој застави НАТО у центру стоји стилизовани плавобијели компас који ће добро доћи Бошњацима дезоријентисаним између Блиског Истока и дивљег Запада.

Беспослени протектор Инцко могао би да пободе заставу НАТО у Сарајеву и напокон оде из БиХ.

Из Бањалуке су, међутим, поновили и да ће слиједити војно неутралну матицу, да се залажу за разоружање БиХ и да ће у крајњој линији одржати референдум. Али, видјели смо у БЈРМ колико наредбодавци најмоћније војне организације држе до демократије. Довољно им је да у РС „за“ гласа и 0,1 одсто па да закључе да поред већине Бошњака и Хрвата има и натофилних Срба, а рачунаће укупан резултат на нивоу БиХ.

Нисмо ли то већ гледали на референдуму ’92.?

Чак је и званично било објављено да за сецесију БиХ није гласала уставно обавезна двотрећинска већина, али ко те пита.

Зато је важно што предсједавајући БиХ уза се држи столну заставицу РС. ТВ камере је не могу заобићи нити му је било ко може ноћу украсти. Тек да подсјети да се Српска ипак нешто пита у Сарајеву, уколико муслимански град хоће да буде пријестоница БиХ, а поред осталог и о застави НАТО у Сарајеву.

Српске комшије у Босни ионако дијеле традицију погибије на Источном фронту, па ако опет хоће, бујрум. Штавише, ФБиХ може и самостално да пређе из БиХ у НАТО и постане босански Бондстил.

Војно неутрална РС махнуће им својом заставом на којој је јасно кога и шта представља.