- Актуелно краткорочно ванредно стање дало је додатну мотивацију и енергију оном старијем, дугорочнијем
- Политички и економски односи у БиХ „у вријеме короне“ неодољиво подсјећају на односе република и покрајина, народа и народности пред крај СФРЈ. Функционишу само ентитети и кантони. Разлика је у томе што је спољни фактор Југославију хтио да уништи, а Босну хоће да спасе
- БиХ због хроничног ванредног стања није у стању ни да прими и подијели сићу ММФ која је додијељена периферији, и наставиће да болује свој неизљечиви „босански вирус“. Уосталом, на јесен ће локални избори, а у изборној сезони „босански вирус“ набуја, баш као што зимска сезона погодује ширењу респираторних инфекција, попут грипа и ковида
- Кажу да послије пандемије „више ништа неће бити исто“. Можда у свијету и неће, ал’ у Босни богме хоће
Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ
У БиХ је на дјелу ванредно стање плус! Због пандемије је уведено и у другим земљама, али Босна се и без ковида 19. још од почетка ’90-их налази у перманентном ванредном стању.
Треба ли уопште подсјећати у чему се то огледа?
БиХ као цјелина једва да функционише, представници три народа и два ентитета дјелују као рогови у врећи, наизмјенце блокирају заједничке институције, нема консензуса о кључним питањима унутрашње и спољне политике.
Уз то хронично ванредно стање, сада се накачило и једно акутно ванредно стање.
Илузионисти јединствене Босне су се понадали да ће заједнички непријатељ ујединити три народа и два ентитета и збити босанске редове пред заједничким спољним непријатељем, ковидом 19, који је стигао из глобализованог свијета.
Неки су вјеровали да ће акутно ванредно стање анулирати или барем у други план потиснути хронично ванредно стање, мало солидарности само на кратко вријеме.
Ако ништа друго, могло се очекивати да је БиХ, живећи 25 година у ванредном стању, стекла имунитет и да ће утолико рутински пребродити ово само пролазно ванредно стање.
Ништа од тога се није десило. Напротив, догодило се „ванредно стање у ванредном стању“ или „ванредно стање на квадрат“.
Актуелно краткорочно ванредно стање дало је додатну мотивацију и енергију оном старијем, дугорочнијем.
Већ послије првих случајева инфекције у Српској, када је зазвонило на узбуну, српски члан Предсједништва БиХ затражио је проглашење ванредног стања али, пошто је Ковид 19 на путу у Федерацију каснио неколико дана, бошњачки колега је одбио иницијативу. Влада у Бањалуци је на то прогласила „ванредну ситуацију“ у Српској, а онда је дошло до трагикомичног крешченда.
Посланичка група СДА у ентитетској скупштини ставила је вето „због угрожавања бошњачког националног интереса“.
Пазите, ради се о бошњачким политичарима који породично живе у Српској, а блокирали су борбу против ширења епидемије у властитој кући, у предузећу у коме им раде жене, у школи коју им похађају дјеца, е да би заштитили свој витални национални интерес.
Наравно, није остало само на томе. Пошто је предсједник Србије огласио да је земља добро опскрбљена храном,тако да може да помогне и сусједима угроженим пандемијом, општина Горажде у ФБиХ (99 одсто бошњачка), обратила се за брашно, које јој је промптно испоручено. А онда су бурно реаговале бошњачке организације ветерана рата ’92-95. и начелника Горажда оптужиле за издају због сарадње са агресором. Спасло га је што је одлуку о „велеиздаји“ подијелио са извршним одбором и скупштином општине.
Ево још неколико илустрација како у Босни функционише менаџмент ванредног стања,који по дефиницији треба да буде брз и ефикасан, попут ургентног центра или ватрогасне станице.
Кризни пакет ММФ-а од 330 милиона КМ, изазвао је конфликт у врху БиХ: у Федерацији сматрају да треба примијенити формулу подјеле на 2/3 наспрам 1/3 једне трећине, док српски члан Предсједништва БиХ сматра да је епидемија подједнако погодила оба ентитета.
ФБиХ је од 21 милиона КМ намијењених општинама, за српске повратничке општине предвидјела мрвице, а за Гламоч ни марку, па су и ова средства блокирана.
Српски члан Предсједништва БиХ упозорио је да због економских посљедица борбе против пандмеије Европска централна банка и Федералне резерве САД емитују новац без икаквог покрића, а БиХ не користи ни оно за шта има покриће, те је затражио од Централне банке БиХ 450 милиона евра вишка изнад покрића конвертибилне марке, али га Бошњак и Хрват нису подржали.
Џаферовић је злоупотребио позицију предсједавјућег у ванредном стању и заказао комеморацију у Поточарима и, уз нос Србима, позвао Мила Ђукановића.
Касније је понешто и превазиђено, али нови инциденти се гомилају из дана у дан, јеркапитал узајамног повјерењакао да никад није ни постојао.
Политички и економски односи у БиХ „у вријеме короне“ неодољиво подсјећају на односе република и покрајина, народа и народности пред крај СФРЈ.
Функционишу само ентитети и кантони. Разлика је у томе што је спољни фактор Југославију хтио да уништи, а Босну хоће да спасе.
Но, не може се рећи да је у ЕУ и у САД, ковид 19 напао на здрав организам, али опет има разлике. У Босни постоје два паралелна ванредна стања, од којих ће ново проћи, а старо остати.
На евро-америчком западу пандемија је разголитила неолиберални глобализам. Индивидуални егоизам прерастао је у себичност народа и националних држава те уздрмао све наднационалне институције и организације. Али, након првобитне конфузије и расула, спрега финансијске и политичке олигархије лако се споразумјела да економске посљедице ванредног стања, које њих једино и брину, ријеши штанцовањем 5,5 трилиона фиктивних долара и еура.
БиХ, међутим, због хроничног ванредног стања није у стању да прими и подијели сићу која је додијељена периферији, и наставиће да болује свој неизљечиви „босански вирус“.
Уосталом, на јесен ће локални избори, а у изборној сезони „босански вирус“ набуја, баш као што зимска сезона погодује ширењу респираторних инфекција, попут грипа и ковида. Кажу да послије пандемије „више ништа неће бити исто“.
Можда у свијету и неће, ал’ у Босни богме хоће.
1 коментар