Komentari

Lazanski: BiH ne bi bila igrač druge lige u NATO već – igrač pete lige

TRIBINA PORTALA SVE O SRPSKOJ I PREDSTAVNIŠTVA RS „ZAŠTO SRPSKA NEĆE U NATO?“
  • Nekakav civilni avion, Boing, leteo je kroz hrvatski vazdušni prostor i nije se odazivao na poziv kontrole letenja, a NATO komanda podigla je dežurni par lovaca iz talijanske baze  „Đoja del Kole“ blizu Barija, da ga prekontroliše. Hrvatska imala u borbenom dežurstvu svoja dva MIG-a 21, koji su mogli da polete, ali je NATO  izabrao italijanske avione da to urade. Znači, apsolutno su ignorisali hrvatski suverenitet
  • Bosnu i Hercegovinu kao eventualnu članicu NATO niko ne bi pitao ni za šta. Apsolutno se ne bi pitali nikakvi faktori političkog odlučivanja u Sarajevu. Naravno, neki u Sarajevu bi bez pogovora to prihvatili, a predstavnici Republike Srpske verovatno bili protiv
  • Ko bi od bosansko-hercegovačkih političara imao snage da pita Amerikance: „Jeste li možda dopremili u Zenicu atomske bombe? Ili ste ih postavili na Manjači? Ili ste ih stavili ovde? Ako  jedna Nemačka ne može da postavi pravo pitanje i da dobije pravi odgovor, kako će to tek bilo koja od bivših jugoslovenskih republika, odnosno novih država?!
  • Argument pro-NATO lobista, koji kažu moramo da uđemo u NATO zato što smo okruženi NATO-om oko nas, vrlo je naivan… Opkoljenost NATO zemljama Srbije i BiH, to može da znači samo dobro, jer možemo da kažemo: eto oni nas čuvaju, oni čuvaju bezbednost. Pokušaj NATO da usisa celi ovaj prostor, pre svega je u kontekstu sukoba sa Rusijom, ne žele sivu zonu na ovim prostorima
  • Republika Srpska treba da ostane na kursu da se ne ulazi u NATO koji se bio direktno stavio u službu muslimansko-hrvatske vojske, ne samo bombardovanjem, nego i akcijama NATO specijalnih snaga, Britanaca i Francuza na Igmanu, pa akcijama britansko-francuskih snaga na južnim prilazima Banjaluke kod hidroelektrane Bočac, gde su direktno intervenisali.  Dakle, ne mogu se smatrati prijateljima.

PRENOS vojne imovine bio je ranije preduslav da bi put ka NATO i Evropskoj uniji za BiH bio otvoren, a to ima i svoje teritorijalne implikacije.

Omjer koji je ustanovljen u Dejtonu – 49 prema 51 odsto – narušen je već ranije. Od Republike Srpske je oduzet deo teritorija u onom delu Istočne Hercegovine koji se naslanja prema obali, odnosno Hrvatskoj granici prema moru, da Republika Srpska ne bi izašla direktno, što bliže obali.

Taj deo, kad  idete od Trebinja prema Dubrovniku, ono tamo kod Ivanjice, nije Republika Srpska, to je Federacija BiH. To je urađeno mimo saglasnosti Banja Luke i tu je već narušen taj princip 49:51 odsto.

Ako bi vojna imovina bila knjižena na Sarajevo, tu su veliki poligoni i prostori, onda bi se taj omjer još više pogoršao na štetu Republike Srpske. Ali, to je samo jedan momenat.

Da li je članstvo u NATO-u apsolutna bezbednost, da li ste zaštićeni?

To se jako lepo može pokazati na primeru Grčke. Kada pogledate koliki je grčki vojni budžet i grčko naoružanje vidite da je to svemirska tehnologija i tehnika u poređenju sa nama. A Grčka je članica NATO-a koja je ’74-te godine ratovala protiv Turske zbog Kipra i taj rat je trajao skoro 10 dana. Dve članice NATO-a su ratovale pri čemu su koristile avijaciju i ratnu mornaricu sa vrlo ozbiljnim gubicima i sa jedne i sa druge strane, i sa turske i sa grčke. Dakle, nema garancije da ulaskom u NATO sebi kupujete apsolutnu bezbednost.

Drugo, naravno da bi Sarajevo postupkom ulaska u NATO želelo da dodatno detronizira Republiku Srpsku i da je pretvori u jedan banjalučki kanton i da apsolutno uzme sve ingerencije koje Republika Srpska trenutno ima.

Mi ovde govorimo da li je članstvo u NATO-u nespojivo sa suverenitetom neke države. To je relativna stvar.

Hrvatski mediji ovih dana na svojim portalima imaju vrlo iscrpne debate o tome da je Hrvatska, koja ovih dana slavi 10 godina članstva u NATO-u, vrlo razočarana članstvom u NATO-u. Prvo, nisu dobili ni jednu regionalnu komandu. Najnovija regionalna komanda za kopnene snage NATO-a uspostavlja se u Rumuniji. To je južno krilo prema Rusiji. Druga nova komanda za kontra-obaveštajni rad se uspostavlja u Poljskoj. To je opet severni deo. Dakle, Hrvatska kao članica NATO-a nije dobila ni jednu regionalnu komandu, ni jednu stalnu bazu.

NATO povremeno koristi poligon kod Slunja, koristi ponekad uplovljenje i isplovljenje iz hrvatskih luka, ali nema stalne baze gde bi bili ljudi zaposleni, gde bi se obrtao kapital, novac i tako dalje. Apsolutno, Hrvatska je jako razočarana.

Istovremeno, videli ste celu sagu ovu oko kupovine izraelskih aviona F16. Hrvatska je vrlo veran saveznik Amerikancima. Opet Amerikanci nisu hteli da dozvole Izraelcima da prodaju Hrvatskoj avione F16. Znači, savezništvo je savezništvo, ali novac i zarada su savim drugi par čizama.

Imali su i najnoviji događaj. Nekakav civilni avion, ne znam koje kompanije, Boing, leteo je kroz hrvatski vazdušni prostor i nije se odazivao na poziv kontrole letenja, a NATO komanda u Španiji podigla je dežurni par lovaca iz talijanske baze  „Đoja del Kole“ blizu Barija, da prekontroliše taj civilni avion u vazdušnom prostoru Hrvatske koji se ne odaziva na pozive kontrole letenja sa zemlje.

Iako je Hrvatska imala u borbenom dežurstvu svoja dva MIG-a 21, koji su mogli da polete, NATO je izabrao italijanske avione da to urade. Znači, apsolutno su ignorisali hrvatski suverenitet, čak ih nisu ni obaveštavali, što je pomalo zabrinulo hrvatske komentatore koji kažu „pa čekajte, što smo onda ulazili u NATO?“.

Dakle, Bosna i Hercegovina kao eventualni član NATO bila bi ne igrač druge lige u NATO-u, nego igrač pete lige. Ne bi ih niko pitao, ni što se tiče letenja u vazdušnom prostoru, pa ni kad bi se, recimo, neka deklarisana jedinica bosansko-hercegovačke vojske trebala da uputi na neki deo fronta prema Rusiji.          Apsolutno se ne bi pitali nikakvi faktori političkog odlučivanja u Sarajevu. Naravno, pri tome znamo da bi neki u Sarajevu bez pogovora to prihvatili, a predstavnici Republike Srpske verovatno bi bili protiv.

Pre desetak godina je izbila velika afera u Italiji. Gradonačelnik Gede je saznao tek iz nekih novina da ispod aerodromske piste civilnog aerodroma leže američke atomske bombe koje su tu u tajnom skloništu. Dakle, vi danas imate zemlje Evropske unije koje su, da kažemo, demokratske, gde postoji institucija parlamenta, gde postoji institucija kontrole službe bezbednosti i tako dalje, a politička javnost tih zemalja nema pojma da su na njihovim teritorijama, na određenim lokalitetima smeštena nuklearna sredstva.

Manje-više se zna se da Amerikanci drže atomske bombe u Holandiji, Nemačkkoj itd, ali – gde konkretno, to niko ne zna u tim zemljama.

Sad zamislite ko bi od bosansko-hercegovačkih političara imao tu snagu da pita Amerikance: „Je li, jeste vi možda dopremili u Zenicu atomske bombe? Ili ste ih postavili na Manjači? Ili ste ih stavili ovde?“. Dakle, problem je ta vrsta inferiornosti članstva ako uđete jednog dana u takav savez. Ako  jedna Nemačka ne može da postavi pravo pitanje i da dobije pravi odgovor, kako će tek bilo koja od bivših jugoslovenskih republika, odnosno novih država?! Ta vrsta mogućnosti manipulacije je vrlo zabrinjavajuća.

Dalje u opticaju je floskula da članstvo u NATO-u automatski donosi investicije, ekonomski oporavak i tako dalje. To nigde nije dokazano. To nije dokazano ni u Bugarskoj, ni u Rumuniji.

Bugarska i Rumunija su ušle u NATO zato što su NATO-u pružile vazdušni prostor i logističke olakšice prilikom agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju 99. godine i to im je bila kompenzacija.

Rumunija je bila i vrlo važna odskočna daska za transport američkih snaga u Avganistan. Preko Rumunije su išli brojni avionski transporti. Rumunija i Bugarska su na osnovu tih zasluga, mimo svih procedura, posle primljene, ne samo ušle u NATO, nego i u EU. Dakle, mi nemamo ekonomske jasne analize da je bilo koja novoprimljena zemlja ulaskom u NATO podigla nivo svojih investicija.

Poljska nije tipičan primer jer u procesu tranzicije nije doživela pljačkašku privatizaciju kao što su doživele neke druge istočnoevropske zemlje.

Uzmimo primer Vijetnama koji  je komunistička zemlja. Tamo je Koka-kola investirala preko 3 i po milijarde. Niti je članica NATO-a, niti je zemlja neke velike demokratije, ali je Koka-kola investirala kao što su mnoge američke kompanije investirale i u Kinu, a Kina nije, niti će biti, članica NATO-a. Dakle, ta priča o zlatnim kokama koje padaju sa neba ako se uđe u NATO apsolutno ne drži vodu, nema jasnog dokaza.

NATO je danas praktično antiruski savez. NATO je pojačao svoju vojnu prisutnost na granicama Ruske Federacije u odnosu na period od pre 7-8 godina, sedam i po puta. Jedno vreme su bila u modi objašnjenja kako je neophodno da NATO preživi kraj hladnog rata i rasformiranje Varšavskog pakta, pa zatim borba protiv terorizma i tako dalje.

Ako analizirate strukturu vojnih manevara NATO-a, videćete da je 89 odsto vojnih vežbi NATO-a klasične vojne vežbe. Dakle, vazduhoplovne operacije, kopnene operacije, desanti. Evo, posle toliko godina NATO je ponovo uspostavio stalnu manevarsku sposobnost u okviru vežbe rifodžer, dovođenja njegovih snaga sa atlantske obale SAD u Evropu. Ali, više nema iskrcavanja u Francuskoj ili u Holandiji, nego  se sad to iskrcavanje i pomorski desanati vežbaju na Baltiku. Pa se onda zapitate zašto idu na Baltik? Ako je cilj jačanja i proširenja NATO-a na zemlje bivše članice Varšavskog pakta i borba protiv svetskog terorizma, a zašto se recimo aerodromi u tri baltičke države osposobljavaju za prihvat bombardera sa nuklearnim oružjem, zašto se prave depoi za odlaganje nuklearnog oružja u tri baltičke države članice NATO?

To su sve pitanja koja izazivaju velike dileme i Rusije, naravno, i svih drugih zemalja. Meni je naprosto zadivljujuće, recimo kod nas apsolutno prolazi, u jednoj vrsti ignorancije, vest da NATO pravi novi antiraketni kišobran pored postojećeg kišobrana u Rumuniji. Sistem, koji je do sada raspoređen samo prema Rusiji, Kini i u Sjevernoj Koreji, sad ga prave i u Rumuniji.

Postoji baza Devoselo na 200 km vazdušne linije od Beograda gde su smešteni presretači, kažu Amerikanci rakete za obaranje ruskih interkontinentalnih raketa, ali se tu radi o kontejnerima koji se u roku od 20 minuta mogu zameniti ofanzivnim raketama.

I mi smo kao Beograd grad domaćin bezbrojnih bezbednosnih konferencija i o ugroženosti polarnih medveda i foka, a niko ko je na tim bezbednosnim forumima da spomene tu vrstu mogućnosti nuklearnog akcidenta 200 km vazdušne linije od Beograda. To je strašno.

A Rusi su jasno rekli: Gospodo, u slučaju bilo kakvog rata preventivnog ili ovakvog ili onakvog, Devoselo je prva meta ruskih ofanzivnih nuklearnih kapaciteta. To što Rumuni ćute, ćute zato što su dobili, da bi primili te američke rakete u Devoselo, dobili su 20 milijardi dolara od MMF-a.

MMF je produžena ruka NATO. Finansijski ogranak NATO.

Evo, videli ste šta se desilo u Venecueli sa MMF-om, odnosno ne Venecueli, delimično, ali pre svega sa Asanžom, sa Ekvadorom koliko je dobio para i tako dalje. Dakle, ovde je rečeno da se mogućnost sukoba i incidenata između NATO-a i Rusije svakim danom sve više povećava. Imamo situaciju da je Rusija jasno obznanila da prekida sve veze sa NATO-om, kako civilne, tako i vojne. Ne znam da li se rusko vojno osoblje iz Brisela već evakuisalo ili njeni oficiri iz Monsa, iz komande NATO-a.

Sporazum, koji je postojao između Rusije i NATO-a, bio je potreban i jednima i drugima upravo zato da bi se izbegle krizne situacije, da ne dođe do slučajnog početka nekog sukoba. Ukoliko je sad prestala potreba za tim sporazumom i nema više komunikacije, onda se mogućnost takvog jednog sukoba povećava.

Argument pro-NATO lobista, koji kažu moramo da uđemo u NATO zato što smo okruženi NATO-om oko nas, vrlo je naivan. U savremenim ratnim dejstvima takve se distance preskaču. Ni jedan novi rat ne počinje tamo gde se prošli rat završio. Značaj  moravsko-vardarske doline za prodor na jug, značaj ove doline, ili one doline, to se u modernom ratovanju preskače. Kao što danas, recimo, Nemci ne čuvaju onaj prolaz Fulda iz bivšeg DDR-a prema zapadnoj Nemačkoj, koji je figurirao u doktrini Varšavskog pakta ili Erlan Betl za vazdušno-kopnene bitke NATO-a kao glavni pravac mogućeg sudara snaga NATO-a i Varšavskog pakta. Danas je to je prevaziđeno.

Opkoljenost NATO zemljama Srbije i BiH, to može da znači samo dobro, jer možemo da kažemo: eto oni nas čuvaju, oni čuvaju bezbednost. Ni BiH, odnosno Republika Srpska, ni Srbija nemaju nikakve agresivne ambicije prema bilo kojoj komšijskoj zemlji. Apsolutno nemamo te ambicije, konačno nemamo ni tih kapaciteta. Dakle, usisavanje, pokušaj NATO da usisa celi ovaj prostor u svoje članstvo, pre svega je u kontekstu sukoba sa Rusijom, da nemaju jednu sivu zonu nepokrivenu na ovim prostorima.

Da li NATO može nešto i da dobije? Makedonija će ući u NATO. Šta NATO dobija u Makedoniji? Aerodrom Skoplje i aerodrom Petrovac su koristili i do sada. Krivolak kao vojni poligon biće im dobra lokacija, tu mogu da vrše čak i vežbe ABH odbrane u realnim uslovima. Ogroman vojni poligon, možda čak najveći u Jugoistočnoj Evropi gde mogu da vežbaju i oni su ga već deklarisali, američka kopnena vojska ga stalno koristi. Možda 100 do 300 makedonskih vojnika, kao topovska hrana, za vojne ili poluvojne misije širom sveta.

Šta NATO dobija sa Crnom Gorom? Praktično ništa. Poligona nemaju. Luku Bar? Nijedan veći ratni brod ne može da uplovi u luku Bar, jer NATO deklariše luke uplovljenja prema tonaži najmanjeg i najvećeg broda. Znači brod od 200 tona, ali i nosač aviona od 100000 tona. Ako ta luka to ne može da primi, ona nije deklarisana NATO luka. Znači: nosač aviona može da dođe pred Bar i stoji tamo, al` ne može da pristane uz dok. Kao što ne može nosač aviona niti uz jedan dok, ni uz jedno pristanište ni u Hrvatskoj.

Nosač aviona kad dođe u Split – sidri ispred Splita, kad dođe pred Dubrovnik – sidri ispred Dubrovnika. Nema gde da pristane jer nema dubine. Nosač aviona ima gaz od preko 15 metara. Možda čak i više. Kako će da pristane?

Drugo, Crna Gora nema kopnene poligone. Crna Gora ima zajedničku radarsku sliku, radarski sistem civilne kontrole vazdušnog osmatranja sa Srbijom. Evo, Crnoj Gori vazdušni prostor čuvaju delimično grčki i italijanski vojnici, odnosno avioni na smenu.

Crnogorska politička elita je dobila ulaskom u NATO samo to da ih ne potežu zbog nekih unutrašnjih afera. Javnost je raspolućena, oseća se prevarenom, izmanipulisanom jer do sada je bio princip da se ulazak u NATO uvek veže za referendum naroda, a videli smo da je to i u slučaju Makedonije i u slučaju Crne Gore pogaženo, pa čak i u slučaju Hrvatske gde nije bilo referenduma, nego odluka sabora.

Slovenija je imala referendum. Dve godine je trajala rasprava u medijima i jedva je prošlo. Pedeset jedan zarez nešto posto je bilo za ulazak u NATO.

Ne kažem da je obaveza da se raspiše referendum, ali u NATO-u su dugo godina smatrali da je to poželjno. Sad vidim i da je taj kriterij napušten.

Dakle, apsolutno više nije ništa važno. Da li imate demokratsku vladu, da li imate vladavinu prava, da li imate školski sistem ovakav, da li imate stepen korupcije, onakav. Apsolutno nije važno ako ste geopolitički interesantni da vas usisaju zbog kontriranja Rusiji, vi ćete biti primljeni. Nema veze što niste ispunili sve te kriterije koji su bili do sada.

Ja smatram da Republika Srpska treba da ostane na kursu da se ne ulazi u NATO. Ne samo zbog bombardovanja oružjem sa osiromašenim uranijumom, gde se NATO direktno stavio u službu muslimansko-hrvatske vojske, ne samo bombardovanjem, nego i akcijama NATO specijalnih snaga, Britanaca i Francuza na Igmanu, pa akcijama britansko-francuskih snaga na južnim prilazima Banjaluke kod hidroelektrane Bočac, gde su direktno intervenisali.

Dakle, ne možete ih smatrati prijateljima.

E sad, naravno, moramo racionalno razmišljati i držati se rezolucije o vojnoj neutralnosti i videti šta će doneti dani i meseci koji su pred nama. Nesumnjivo je da će se pritisak na Republiku Srpsku nastaviti.

Pritisak na Srbiju je jak, svakodnevni. Kad imate iz usta generalnog sekretara NATO-a, gospodina Stoltenberga, stalno ponavljanje da oni cene vojno neutralnu poziciju Srbije, onda je to nešto sumnjivo. Da to iskreno misle – ne bi bilo potrebe da stalno naglašavaju.

(izlaganje Miroslava Lazanskog)

 

1 komentar

  • NATO je zlo
    To je obična fašistička organizacija koja je činila i čini velike zločine po svetu.
    Nad Srbima su učinili genocid i čine ga i dalje.
    Nikada sa takvima!

Klikni ovde da postaviš komentar