Komentari

Lukić: Ni jedna normalna zemlja neće dozvoliti da se njenim građanima sudi kao Srbima u Hagu

TRIBINA «REPUBLIKA SRPSKA U SVETLU NOVIH ČINJENICA O GRAĐANSKOM RATU U BiH»
  • Doktrina `udruženog zločinačkog poduhvata» preuzetaje  iz britanskog prava. U međuvremenu je i u Britaniji napuštena. Mnogi pravni teoretičari smatraju, a to mišljenje delim i ja, da je ova doktrina flagrantan primer zloupotrebe ljudskih prava. Primena ove doktrine je odbačena, između ostalih, od strane Specijalnog suda za Kambodžu, a takođe nije ni deo Rimskog statuta stalnog Međunarodnog krivičnog suda (MKS – ICC)
  • Kada je odbrana generala Mladića tražila od tužilaštva Tribunala da konačno precizira na koga se odnosi član 13 optužnice, koji se bavi učesnicima UZP, dobili smo odgovor da se odnosi na sve Srbe koji su u toku rata živeli na teritoriji BiH pod kontrolom srpskih snaga, a koji su stariji od 16 godina
  • Doktrina UZP se stara da svi budu osuđeni, bez obzira na krivicu ili nevinost pa je Eldorado za tužioca, pošto ne mora da dokazuje krivicu optuženog nego samo pripadnost grupi, ili u ovom slučaju narodu. Doktrina uvodi princip kolektivne odgovornosti u pravo, iako je osnovni princip krivičnog prava individualna odgovornost optuženog
  • Zato je Tribunal u situaciji da njegov rad niko ne prihvata. Pravna ostavština Tribunala je ravna nuli i jednostavno ne postoji. To telo, protivpravno osnovano kao pomoćno telo Saveta Bezbednosti UN, neće ostaviti nikakav trag u pravnoj istoriji i praksi

Branko D. LUKIĆ, glavni branilac generala Ratka Mladića pred MKSJ*

GENOCID je zločin koji ne može da se izvrši na mah. Naprotiv, potrebno je detaljno planiranje, a tužilaštvo mora da dokaže i postojanje plana i umišljaj na strani optuženog, odnosno da je optuženi imao nameru da izvrši genocid.

Očito da je polazna tačka u dokazivanju zločina genocida postojanje plana. Bez plana nema ni umišljaja.

Tužilaštvo Haškog tribunala je izstraživalo događaje vezane za Srebrenicu od momenta izlaska vojne kolone 28. divizije Armije BiH iz okruženja srpskih snaga. Podsećanja radi, pripadnici te divizije su se, pod borbom, probijali preko 100 kilometara preko teritorije koju su držale srpske snage.

Po dolasku naoružane kolone na teritoriju Tuzle, koja je bila pod kontrolom bošnjačkih snaga, istog momenta počinje saslušavanje vojnika Armije BiH. U tim ispitivanjima učestvuju, od prvog dana, i zaposleni u tužilaštvu Tribunala.

Istraga se odvijala sve do zaključenja predmata koji je vođen protiv generala Ratka Mladića, od 1995. godine do 2016. godine.

Sve to vreme tužilaštvo je pokušavalo da na razne načine utvrdi da je postojao plan srpskih snaga koji bi bio genocidne prirode, odnosno koji bi bio usmeren na uništenje bošnjačkog naroda u Srebrenici.

U samom procesu tužilaštvo Tribunala je imalo na raspolaganju svu dokumentaciju svih strana u sukobu, saslušalo je hiljade svedoka, od kojih su neki sa srpske strane pristajali i na punu saradnju sa tužilaštvom, te postajali njihovi profesionalni svedoci.

I pored svega toga, tužilaštvo nikada nije uspelo da dokaže postojanje takvog plana. Razlog je jednostavan – plana nije ni bilo, što su potvrdili i nedavno objavljeni dokumenti iz britanskog Nacionalnog arhiva.

Zbog situacije u kojoj su se našli, tužilac Mekloski, izmišlja postojanje sastanka u noći između 12. i 13. jula 1995. godine i to ističe u svojoj završnoj reči.

Ovo je neprofesionalno ponašanje tužioca, ali prava pravna katastrofa je činjenica da tu njegovu tvrdnju prihvata veće Tribunala i tvrdnju strane u postupku smatra dokazom, što je apsurdno i protivno je bilo pravnoj logici, a Boga mi i osnovnom ljudskom kredibilitetu.

Ovakvo postupanje suda je sunovrat međunarodne pravde i da nije tragično bilo bi komično.

Navedeno postupanje veća Tribunala ne bi moglo da se desi ni u jednom sudu bilo koje države na svetu, osim u montiranim političkim procesima.

Branko Lukić

Svesni činjenice da nisu imali dokaze za postojanje genocidnog plana, a osioni kao što jesu, zaposleni u sudskom veću drže predavanja nakon donesene presude i priznaju da za plan nisu imali dokaze, ali su ipak doneli presudu kao da su dokaze imali. Tako priznaju da su sudili i osudili bez dokaza.

Treba istaći da su isto tako postupila veća i u svim drugim suđenjima u kojima se sudilo optuženima za dešavanja oko Srebrenice. U svakokm takvom suđenju je osnov za donošenje presude i utvrđivanje istine bila završna reč tužioca Makloskog (Predmeti: Blagojević i drugi, Beara i drugi, Tolimir).

Pravni okvir genocida

Zločin genocida je propisan i opisan u Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zočina genocida iz 1948. godine. U smislu ove konvencije, genocidom se smatra izvršenje raznih krivičnih dela koja su učinjena u nameri potpunog ili delimičnog uništenja jedne nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe.

Iz samog slova Konvencije proizlazi da se grupa mora posmatrati u celini.

Tužilaštvo je shvatilo da o primeni Konvencije nema ni govora u ratu u Bosni, pa su istu izvitoperili i primenili je na usko područje Srebrenice. Ovakvo tumačenje Konvencije je prihvatio i Tribunal.

To je još jedna pravna katastrofa kojoj je kumovao Tribunal. 

Odgovorno tvrdim da ni jedna ozbiljna država ne bi prihvatila da se njenim građanima sudi na osnovu ovako iskrivljenog tumačenja Konvencije. Ovo je urađeno protiv Srba da bi im se nametnula krivica i da bi se jedan ponosan narod pasivizirao kroz stalne pritiske, pretnje, grdnje i osude.

Udruženi zločinački plan (UZP)

Udruženi zločinački poduhvat (UZPJoint Criminal Enterprise) je pravna doktrina koju je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju koristio za krivično gonjenje političkih i vojnih vođa.

Ova doktrina smatra da je svaki član organizovane grupe individualno odgovoran za zločine počinjene od strane grupe u okviru zajedničkog plana ili svrhe.

Pojam „kolektivne odgovornosti“ u kojem više od jedne osobe može deliti odgovornost i kaznu za postupke druge osobe nije univerzalno prihvaćeno niti u međunarodnom pravu, a pogotovo ne u nacionalnim zakonodavstvima. Ova doktrina je preuzeta iz Britanskog prava. U međuvremenu je i u Britaniji ova doktrina napuštena. Mnogi pravni teoretičari smatraju, a to mišljenje delim i ja, da je ova doktrina flagrantan primer zloupotrebe ljudskih prava.

Uveren sam da ni jedna ozbiljna država u svetu, koja ima bilo kakvu snagu da se odupre nasilju (u ovom slučaju pravnom nasilju), ne bi dopustila da se njeni građani sude za ratne zločine primenom ove doktrine. Primena ove nakaradne doktrine dovodi do toga da je jednostavno nemoguće izvesti uspešnu odbranu.

UZP u predmetu Mladić

Kada je odbrana generala Mladića tražila od tužilaštva Tribunala da konačno precizira na koga se odnosi član 13 optužnice, a koji se bavi učesnicima UZP, dobili smo odgovor da se ista odnosi na sve Srbe koji su u toku rata živeli na teritoriji BiH pod kontrolom srpskih snaga, a koji su stariji od 16 godina.

Ovakav monstruozan pristup u krajnjoj instanci pokušava da nametne Srbima kolektivnu odgovornost, što je u suprotnosti sa svim pravnim principima krivičnog prava u bilo kojoj civilizovanoj zemlji.

General Mladić je proglašen krivim, zahvaljujući ovoj doktrini, zato što je sprovodio zakone države koju je branio.

Je li to pravilan standard po kome treba suditi ljudima?

Naravno da nije. Ukoliko bi to bilo prihvaćeno za standard, onda bi bio kriv svaki oficir, bilo koje vojske u svetu, koji je branio svoju zemlju.

Zaostavština Tribunala

Sada je Tribunal u situaciji da njegov rad niko ne prihvata.

Pravna ostavština Tribunala je ravna nuli i jednostavno ne postoji.

Ovo telo, protivpravno osnovano kao pomoćno telo Saveta Bezbednosti UN, neće ostaviti nikakav trag u pravnoj istoriji i praksi. Primena ove doktrine je odbačena, između ostalih, od strane Specijalnog suda za Kambodžu, a takođe nije ni deo Rimskog statuta stalnog Međunarodnog krivičnog suda (MKS – ICC).

Kritika doktrine UZP

Kako teoretski kritičari ove doktrine, tako i pravnici praktičari tvrde da udruženi zločinački poduhvat može dovesti do prekomernog optuživanja i kažnjavanja, da snižava dokaznu tačku u korist tužilaštva i da je u suprotnosti sa osnovnim duhom krivičnog prava koji kaže da je bolje da deset krivaca umakne kazni nego da jedan nevin bude osuđen.

Doktrina UZP se stara da svi budu osuđeni, bez obzira na krivicu ili nevinost.

Ova teorija je Eldorado za tužioca, pošto ne mora da dokazuje krivicu optuženog nego samo pripadnost grupi, ili u ovom slučaju narodu.

Ova teorija uvodi princip kolektivne odgovornosti u pravo, iako je osnovni princip krivičnog prava individualna odgovornost optuženog.

Ova doktrina je prvi put primenjena, u predmetu Tadić, 1999. godine.

Ovaj vid odgovornosti nije predviđen ni u međunarodnom običajnom pravu, ni u međunarodnom ugovornom pravu, a ni u domaćem pravu SFRJ ili BiH.

Džon Lafland u svojoj knjizi „Lakrdija: suđenje Slobodanu Miloševiću i korupcija međunarodne pravde“, oštro je napao doktrinu udruženog zločinačkog poduhvata. On objašnjava da su presude Žalbenog veća Tribunala omogućile ovoj doktrini da izmakne kontroli.

Lafland dalje piše da su „međunarodni sudovi ukinuli ono što bi trebalo da bude krivično delo. Ako možete biti osuđeni za zločin kao primarni počinilac za nešto što niste činili niti nameravali da izvršite, a ako umišljaj (mens rea) može da bude „ustanovljen“ sudskom presudom, onda to ide u samu srž sistema Tribunala, a to je ništa drugo nego ogroman korak unazad i znak totalne nedemokratije i diktature“.

Poglavlje u njegovoj knjizi koje obrađuje temu UZP nosi naslov „Osudite sve po redu“.

Naravno, i drugi teoretičari prava se protive primeni ove nakaradne doktrine.[1]

Izuzeće sudija

Odbrana je još na početku suđenja pokušala da zaštiti generala Mladića od pristrasnosti sudija, koliko je to uopšte moguće nakon inforamtivne torture i gomile laži koja je otrovala sve ljude na planeti, pošto se srpski glas skoro da i nije čuo.

Naime, odbrana je tražila izuzeće dvojice sudija, od trojice, koliko je imalo sudsko veće. Razlog za njihovo izuzeće odbrana je videla u činjenici da su ova dvojica sudija osudila generala Mladića u predmetima koji su ranije vođeni, a u kojima general Mladić uopšte nije učestvovao i nije ni mogao da se brani. I pored toga, predsednik suda Meron, odlučuje da ne uvaži prigovore odbrane da se ova dvojica sudija izuzmu.

Izuzeće te dvojice sudija je ponovo traženo u toku suđenja, ali i tada predsednik suda Meron odlučuje da ne uvaži prigovore odbrane.

U žalbenoj fazi postupka, odbrana traži izuzeće trojice sudija, članova žalbenog veća. Razlog koji je odbrana iznela isti je kao i onaj koji smo isticali u toku suđenja: ta trojica sudija su osudila generala Mladića u ranijim postupcima u kojima on nije učestvovao.

Ovaj put nailazimo na vrsnog pravnika i sudiju Pokara, iz Francuske, i on nalazi da su ta trojica sudija, zbog svojih ranijih presuda, pristrasna i da je neophodno da se izuzmu iz daljeg postupka.

Predmet generala Mladića je sada u apsurdnoj situaciji.

Generalu su sudile sudije koje su morale biti izuzete po istom kriterijumu po kome su izuzete sudije žalbenog veća. Treba znati da je uloga sudećih sudija mnogo veća, pošto oni gledaju, ocenjuju i prihvataju dokaze (pismene) i svedočenja).

Sudije žalbenog veća se ne upuštaju u detalje predmeta. U bilo kojem sistemu pravnom u svetu ova presuda bi morala da bude ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje, ili preinačena i general Mladić oslobođen.

Videćemo šta će da nam donese skorija budućnost.

U ovom momentu se samo vidi da praksa Tribunala, po istom pitanju, nije ujednačena, te da može da se odlučuje i protivno zdravoj logici i osnovnom poštenju. Odluka kojom se odbilo izuzeće sudećih sudija je ne samo protivna pravu nego je i nemoralna.

Nemoralne su bile i sudije koje se same nisu izuzele u situaciji kada su već osudile generala Mladića, bez da mu daju mogućnost da se brani i iznosi svoju argumentaciju.

4 Komentara

  • Sramota Srbije i Srba je da je bilo koga isporučila Haškom tribunalu. A sada kad je to već učinjeno treba Srbiju i Srbe što više poniziti jer oni ništa bolje ni ne zaslužuju. Za svoju sramotu Srbi treba da se zahvale Đinđiću, Koštunici i ostaloj DOS-ovskoj bratiji. Ono što zapadnjaci rade Srbima, to su Srbi i zaslužili. A pre toga pravili ste državu sa najgorim otpadom od naroda koje ste zvali „braćom“. Njima ste pravili države a svoju ste rasturali. Slovenačko-hrvatski šloser vam je bio draži od vašeg kralja. Učlanili ste se u Savez komunista i svakoj fukari izašli u susret na štetu samih Srba. Mora to da se plati.

  • Da sam ja na mestu zapadnjaka, ja bih Srbe još strožije gazio i ponižavao. Jer da niste isporučivali svoje prvake i vođe, zapadnjaci ne bi dozvolili da uzimate kredite u stranim bankama, a to je vama ipak najvažnije. Vi bi svoje zadnjice prodali za pare. Ako ste vi takvi kako očekujete da vas neko ceni?

  • Ko svoje patriote šalje da mu tuđini sude i muče taj tj. ta država niti je država niti će sreće i napretka imati a to je Srbija sa svojim bivšim i sadašnjom postavom! Prokletstvo koje će nas pratiti stotinama godina !!! Možda dotle i nestanemo kao narod jer sve ukazuje da ne čuvamo našu djecu a ko omladinu ne čuva taj ni budućnosti nema !!!

    • Ogromna vecina se poshUgoslavila 1918-1989, Slobodan, Ratko i Radovan su to USPORILI dok puchisti i slUge grobara srBstva ne zajahashe ko ljotani 1941.
      Slava i Hvala junacima srBskim.
      Oprostite na IZDAJI koju ni jedan drugi Narod nije uchinio svojim braniocima i shticenicima.
      Prezrene shvabe i krvozhedi anglo-saksonski sa privescima ce vas od sada „braniti“.

Klikni ovde da postaviš komentar