Komentari

Pavić: Da je Srbin na Zvizdićevom mestu – Merkel i Makron ga ne bi pozvali u Berlin

DODIK JE REKORDNIM BROJEM GLASOVA U 21. VEKU IZABRAN U PREDSEDNIŠTVO BiH – NAMERNO NIJE POZVAN U BERLIN
  • U Berlin je pozvano lice (Zvizdić)kojem je, na osnovu poslednjih demokratskih izbora, istekao demokratski legitimitet, ali ne lice (Dodik) koje ima najveći demokratski legitimitet na osnovu rezultata tih istih izbora.   A neki i dalje imaju hrabrosti da nas ubeđuju da je Evropska unija oličenje demokratskih vrednosti” na koje svi mi ostali nazadni elementi” treba da se ugledamo i pred kojim treba da padamo u nesvest od strahopoštovanja
  • Nekada su standardi” koje Zapad danas primenjuje prema Srpskoj, Srbiji i Srbima uopšte bili rezervisani za domoroce u zapadnim kolonijama ili za potomke robova u naprednim” zapadnim društvima. Negde se to zvalo rasna diskriminacija”, a u svom ekstremnom obliku – aparthejd”. Koji se, inače, iz Južne Afrike preselio na Kosovo i Metohiju, gde se, naočigled celokupne demokratske” vaseljene
  • Kako onda iko može da se uopšte zapita: zašto je toliko važno očuvanje Republike Srpske?!  Nije li jasno da je jedina prava zaštita Srbima postojanje države? Da je, kako je Milorad Dodik istakao u Spomen-području Donja Gradina, na obeležavanju Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina u koncentracionom logoru Jasenovac, postojanje srpske države sinonim za slobodu srpskog naroda”

Piše: Aleksandar PAVIĆ

U NAIZGLED malim stvarima se često kriju suštinske poruke. Prisustvo Denisa Zvizdića, lica u tehničkom mandatu, na nedavnom samitu” u Berlinu, predstavlja jednu takvu suštinsku poruku, koja Republici Srpskoj, Srbiji i Srbima u celini ne bi trebalo da promakne.

Još pre Berlinskog skupa se predsednik Srbije Aleksandar Vučić glasno zapitao zašto u Berlin ide Zvizdić a ne Dodik… zašto Šarec, a ne Dančila, zašto Plenković, a ne Orban, zašto ne Borisov…” A zatim je ponudio i mogući odgovor: Sutra će svi reći da je Kosovo nezavisno, zato su i pozvani, da bi rekli kako je neodgovorno bilo razgovarati o tome šta bi Srbija mogla da dobije”.

I to je zasigurno jedan od razloga za pažljivo odabrani spisak zvanica – da bi se predstavnici Srbije osetili izolovanim i usamljenim, da ne bi imali ama baš nijednog saveznika, da ne bi sa skupa mogao da se čuje nijedan disonantan” ton koji kvari imidž isforsiranog (anti-srpskog) jedinstva”, da ne bi bilo neprijatnih svedoka dešavanja iza zatvorenih vrata koji bi mogli da poremete već ustaljene narative i negiraju verzije režisera predstave.

To je jedan od bitnih razloga zašto na skup nije pozvan niko ko ne priznaje zločinačku tvorevinu nezakonito formiranu na tlu Kosova i Metohije.

Ali, ima tu još nečega. Milorad Dodik je ne samo legitimno i legalno izabrani član Predsedništva Bosne i Hercegovine, ne samo predsedavajući tog istog Predsedništva, već i čovek koji je izglasan na to mesto rekordnim brojem glasova u 21. veku. Međutim, ni to nije bilo dovoljno da bude pozvan. Umesto njega, pozvan je Zvizdić, lice u tehničkom mandatu kojem je omogućeno da se i dalje predstavlja kao predsedavajući Saveta ministara. Lice koje čak, i u tom kapacitetu, nije prethodno konsultovalo, kao što je bilo dužno, ni Savet ministara ni Predsedništvo BiH o stavovima koje treba da zastupa u Berlinu.

Važno je istaći da Zvizdić još uvek opstaje u tehničkom mandatu iz jednog vrlo konkretnog razloga – zbog opstrukcije zapadnih sila, glavnih sponzora nezavisnosti” prištinske narko-terorističke tvorevine.

Zvizdić je još uvek tu samo zato što glavne NATO sile stoje iza uslovljavanja formiranja novog Saveta ministara BiH pristankom Republike Srpske da prihvati Akcioni plan” koji bi BiH vodio pravo u NATO. Odnosno pristankom Srpske da pogazi sopstvenu skupštinsku rezoluciju o vojnoj neutralnosti i jasno izraženu političku volju da će biti u čvrstoj, neraskidivoj koordinaciji sa Srbijom po pitanju eventualnog učlanjivanja u vojne saveze.

Dakle, da izoštrimo sliku: dve glavne EU sile, Francuska i Nemačka, sazvale su, mimo EU – gde, da podsetimo, pet država-članica ne priznaje tzv. Kosovo – skup na koji su pozvale lice kojem je, na osnovu poslednjih demokratskih izbora, istekao demokratski legitimitet, ali ne i lice koje ima najveći demokratski legitimitet na osnovu rezultata tih istih izbora. To su uradili samo da bi postigli jedan čisto pragmatički, geopolitički cilj.

I onda neki i dalje imaju hrabrosti da nas ubeđuju da je Evropska unija oličenje demokratskih vrednosti” na koje svi mi ostali nazadni elementi” treba da se ugledamo i pred kojim treba da padamo u nesvest od strahopoštovanja …

Hajdemo još korak dalje. Zamislimo za trenutak da je situacija obrnuta – da je na Zvizdićevom mestu Srbin iz Republike Srpske, a da je neki član SDA, poput Zvizdića ili Bakira Izetbegovića, novi predsedavajući Predsedništva BiH, pa još izabran rekordnim brojem glasova. Da li bi se isto desilo? Ili bi nemačke i francuske demokrate” u tom slučaju strogo insistirale na demokratskim vrednostima i principima” i poštovanju izborne volje građana”?

Da li bi onda berlinskom sastanku ipak, u ime BiH, prisustvovala ličnost sa punim demokratskim kapacitetom, a ne tehničko lice koje se na silu drži na svojoj odavno istekloj funkciji? Nema nikakve sumnje da bi upravo tako bilo.

Šta se onda može zaključiti?

Ukratko – da su demokratski standardi” poželjni, dok god se ne odnose na Srbe. A onda uopšte ne važe. Kao ni međunarodno pravo. I da je to stav glavnih država-članica EU i NATO.

Za razliku od glavnih današnjih sila u usponu, Rusije i Kine, što je bilo više nego očigledno tokom nedavnog Foruma Pojas i Put” u Pekingu, gde je predsedniku Srbije rezervisano počasno mesto pored predsednika Kine, i gde je kineski predsednik dao nedvosmislenu podršku teritorijalnom integritetu i celovitosti Srbije a ruski i faktičke bezbednosne garancije.

Nekada su standardi” koje Zapad danas primenjuje prema Srpskoj, Srbiji i Srbima uopšte bili rezervisani za domoroce u zapadnim kolonijama ili za potomke robova u naprednim” zapadnim društvima. Negde se to zvalo rasna diskriminacija”, a u svom ekstremnom obliku – aparthejd”. Koji se, inače, iz Južne Afrike preselio na Kosovo i Metohiju, gde se, naočigled celokupne demokratske” vaseljene, svakodnevno, brutalno i efikasno primenjuje protiv Srba, od čijih predstavnika se jedino očekuje da bezuslovno prihvate da takvo stanje trajno legalizuju potpisom na nezavisnost” te čudovišne anti-civilizacijske tvorevine.

Tvorevine koja je, ujedno, danas najveći konc-logor na svetu, u kojoj na hiljade Srba ne može slobodno da se kreće, živi ili raspolaže svojom imovinom, a svetinje moraju da budu pod konstantom oružanom stražom.

Kako onda iko može da se uopšte zapita: zašto je toliko važno očuvanje Republike Srpske?!

Nije li jasno da je jedina prava zaštita Srbima postojanje države?

Da je, kako je Milorad Dodik istakao u Spomen-području Donja Gradina, na obeležavanju Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina u koncentracionom logoru Jasenovac, postojanje srpske države sinonim za slobodu srpskog naroda”.

Tako je bilo u nazadna”, predmoderna vremena. Tako je i sad, možda više nego ikad, u epohi demokratske” Evrope i još demokratskijeg” NATO saveza.

 

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar