- За Американце се отворило питање: да ли ће им шефа државе `изабрати` дуги судски спорови или ће морати да га бира Конгрес – ако ни Трамп ни Бајден не освоје бар 270 електорских гласова?
- Како год да буде, једно је сигурно. Поверење у амерички систем је трајно подривено – и изнутра и споља, и са њим поверење у носиоце власти и институције које они представљају
- На унутрашњем плану, то ће донети додатну нестабилност и гурнути САД у (још дубљу) друштвену, политичку, културну и економску кризу. На спољном плану, то ће трајно ослабити, а на све већем делу земаљске кугле и коначно уништити све битне капацитете америчке тзв. меке моћи
- Јер, ко ће – осим оних најнижих, најбеспомоћнијих или од САД најзависнијих – више схватати озбиљно све те лекције о демократском процесу, слободним и независним медијима, и сличним високим идеалима које ”учитељ” у својој кући овако очигледно гази?
Пише: Александар ПАВИЋ
ОТВОРЕНА, дрска медијска цензура и ћутање о доказима о корупцији једног од два главна председничка кандидата у последњим данима пред изборе, очигледног фаворита медија главног тока, Џоа Бајдена и његовог сина Хантера. Оних истих медија који су претходно водили четворогодишњу кампању против легално изабраног председника, Доналда Трампа, на основу инсинуација, гласина, измишљених обавештајних досијеа, нелегално прислушкиваних разговора и злоупотреба обавештајног апарата. Свега само не конкретних доказа.
Истовремена цензура самог америчког председника од стране главних друштвених мрежа, до те мере да бивши председнички саветник Стив Бенон јавно захтева хапшење оснивача и директора Твитера, Џека Дорсија.
Масовно гласање поштом, упркос очигледним могућностима манипулације, лажирања и ”жетве” гласовa, под изговором опасности од пандемије.
Бројне промашене анкете које су месецима уочи избора, опет преко главних америчких медија, прогнозирале убедљиву победу Бајдена. Исте оне које су прогнозирале убедљиву победу Хилари Клинтон 2016.
Као што је Трамп истакао на конференцији за штампу у Белој кући два дана после избора, ”лажне анкете су дизајниране да задрже наше бираче код куће и створиле су илузију да је Џо Бајден у предности”. А може се комотно додати да су такође створиле предуслове за делегитимизацију евентуалне Трампове победе.
Изјава председнице Представничког дома Конгреса, Ненси Пелоси, дата неколико дана уочи избора, да ће кандидат њене партије – Џо Бајден – бити инаугурисан као нови председник САД 20. јануара 2021. ”какви год били коначни резултати избора”.
Изјава бивше прве даме, бивше сенаторке, бивше шефице Стејт департмента и бившег председничког кандидата Хилари Клинтон, дата пар месеци пре избора, да кандидат њене партије – Џо Бајден – ”не треба да призна пораз под било којим условима”, зато што ”верује” да ће он на крају победити.
Изјава јавног правобраниоца Пенсилваније, једне од кључних држава за победу оба кандидата, дата три дана пре избора, да ће, ”ако се буду сабрали сви гласови у Пенсилванији, Трамп изгубити изборе”.
Пенсилванија је управо сада једна од држава око којих се највише ломе копља и где је председничка трка крајње неизвесна.
Коментатор на најпопуларнијој кабловској информативној мрежи, Фокс њуз, који се отворено пита, два дана после избора ”да ли живимо у земљи трећег или првог света”, коментаришући разне нерегуларности око којих се већ воде, или ће се тек водити судски спорови.
Председников син који изјављује да је ”време да почистимо овај неред и престанемо да личимо на банана републику” (разуме се, Твит му је скоро моментално цензурисан).
Недозвољавање посматрачима супарничке, Републиканске партије, да приђу довољно близу да могу да надгледају бројање потенцијално спорних гласова који су стигли поштом у Пенсилванији.
Предизборна судска одлука у тој истој Пенсилванији по којој ће гласови поштом моћи да стижу још три дана после избора, и да буду сматрани валидним чак иако немају печат који доказује да су послати најкасније на дан избора.
Позив из штаба Џоа Бајдена за добровољце који ће ићи од врата до врата да ”помогну бирачима да унесу исправке на листићима које су послали поштом како би били признати”. (Може ли се замислити реакција aмеричких посматрача када би открили накнадно преправљање гласачких листића после избора у некој од земаља које би да ”демократизују”?)
Коментари утицајних спољних актера, попут немачког министра спољних послова, Хајка Маса, да то што се дешава ”баш и није у складу са демократском културом по којој познајемо Сједињене Државе”, уз пратећу лекцију да је ”важно да сви прихвате резултат” и да је ”лако бити победник али да је понекад тешко бити губитник”.
ОЕБС-ова отворена критика понашања америчког председника и осуда дешавања везаних за америчке председничке изборе, који су, по речима шефа посматрачке мисије, ”упрљани правном неизвесношћу и незабележеним покушајима подривања јавног поверења”, посебно истичући ”неутемељене оптужбе за систематске недостатке, поготово од стране садашњег председника”, које су ”штетне за јавно поверење у демократске институције”.
Како ли ће тек бити за недељу, за месец дана, како ли ће бити 14. децембра када електори треба формално да гласају за једног од председничких кандидата, 6. јануара када се буду отворили и избројали сви електорски гласови у америчком Конгресу, 20. јануара када нови (или стари) председник треба да положи заклетву?
Да ли ће дуги судски спорови донети решења унутар задатих рокова? Или ће председника и потпредседника морати да бира Конгрес – ако ни Трамп ни Бајден не освоје бар 270 електорских гласова?
Да ли ће, на крају, губитник и његове присталице признати победника?
Како год да буде, једно је сигурно. Поверење у амерички систем је трајно подривено – и изнутра и споља, и са њим поверење у носиоце власти и институције које они представљају.
На унутрашњем плану, то ће донети додатну нестабилност и гурнути САД у (још дубљу) друштвену, политичку, културну и економску кризу.
На спољном плану, то ће трајно ослабити, а на све већем делу земаљске кугле и коначно уништити све битне капацитете америчке тзв. меке моћи.
Наравно, неће тако лако амерички политичари и дипломате – што оне по амбасадама, што оне размештене по разним дипломатским мисијама – одустати од дељења лекција о ”демократији” и свим њеним врлинама где год сматрају да може да им прође.
То је исувише згодно и моћно средство ширења међународног утицаја и уплитања у туђе послове да би га се било ко тако лако одрекао, а поготово империја са глобалним амбицијама.
Међутим, ко ће то, осим оних најнижих, најбеспомоћнијих или најзависнијих, то више схватати озбиљно – све те лекције о демократском процесу, слободним и независним медијима, и сличним високим идеалима које ”учитељ” тако очигледно гази?
А империја лишена велике идеје у коју, бар на неком нивоу, истински верује – неминовно ће, макар била наоружана до зуба – пропасти.
Уосталом, оци оснивачи империју нису ни хтели. Али, сад је о томе касно говорити.
Додај коментар