Komentari

Pavić: Srbija ima sva prava povodom i rezolucije 1244 i Dejtonskog sporazuma

SA ZAPADA NAVODNO BEOGRADU SPOČITAVAJU DA SE U 1244 GOVORI O JUGOSLAVIJI, A NE SRBIJI
  • Više je nego jasno da niko relevantan ne osporava prava Srbije u odnosu na Rezoluciju 1244. To što određeni zapadni zvaničnici iza zatvorenih vrata i van očiju javnosti to čine – ništa ne menja u pravnom smislu, i jednostavno se može tretirati kao podla pregovaračka taktika po principu „ako prođe – prođe”. Zvaničnici Srbije nemaju razloga za bojazan
  • Ni OHR nije 17. 11. 2017. – zvanično reagujući na pisanje Dnevnog avaza u vezi izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da su Srbija i Hrvatska „garanti” Dejtonskog sporazuma – ni pokušao da ospori istorijski kapacitet Srbije: „Potpisivanjem Opšteg okvirnog sporazuma za mir, Savezna Republika Jugoslavija, čija je Srbija pravna sljedbenica, preuzela je određene obaveze”
  • Srbija je neosporiva pravna naslednica Savezne Republike Jugoslavije i, kao takva, nosilac svih prava i obaveza vezanih kako za Kosovo i Metohiju tako i za Republiku Srpsku. Bilo bi neodgovorno da bilo ko domaći osporava ovu nespornu činjenicu, bilo iz neznanja, straha, radi sticanja političkih poena ili postizanja bilo kakvih političkih ciljeva

Piše: Aleksandar PAVIĆ

U POSLEDNJE vreme se iz samih vrhova vlasti u Srbiji može čuti teza po kojoj je navodno otežavajuća okolnost za Srbiju u njenoj borbi za Kosovo i Metohiju činjenica da se u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN „nigde ne govori o Srbiji, već o Jugoslaviji”, i da je to nešto što razni zapadni sagovornici navodno stalno spočitavaju Srbiji.

Ako se ta teza dovede do svog logičnog kraja, to bi značilo bar dve stvari: da Srbija više ne može da se poziva na Rezoluciju 1244 jer ona nije njen potpisnik i da Srbija nije pravni naslednik SR Jugoslavije.

Implikacije bi bile kobne ne samo za državnost i međunarodni položaj Republike Srbije već i za Dejtonski sporazum, kojeg je SR Jugoslavija jedna od država-potpisnica, pa tako i za Republiku Srpsku.

Ima li Srbija veze sa Rezolucijom 1244, odnosno ima li prava da se uopšte poziva na nju?

Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije može se naći sledeća, arhivirana vest:

„TADIĆ OBAVESTIO UN, SE I OEBS DA JE SRBIJA NASLEDNICA SCG

BEOGRAD, 6. juna 2006. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadić obavestio je danas UN, Savet Evrope i OEBS da je Srbija pravna sledbenica Srbije i Crne Gore.

On je zatražio promenu imena države iz Državna zajednica Srbija i Crna Gora u Republika Srbija.

U pismima generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu, generalnom sekretaru Saveta Evrope Teriju Dejvisu i generalnom sekretaru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju Marku Perenu de Brisambou navodi se da je kontiunitet zasnovan na Ustavnoj povelji i da je o tome postignuta saglasnost sa crnogorskom stranom.

Dodaje se da je član 60 Ustavne povelje, koji propisuje istupanje iz SCG aktiviran odlukom parlamenta Crne Gore o proglašenju nezavisnosti.

U članu 60 Ustavne povelje SCG navodi se da „u slučaju istupanja države Crne Gore iz Državne zajednice SCG, međunarodni dokumenti koji se odnose na Saveznu Republiku Jugoslaviju, posebno Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, odnosili bi se i u celosti važili za državu Srbiju, kao sledbenika. Država članica koja iskoristi pravo istupanja ne nasleđuje pravo na međunarodnopravni subjektivitet, a sva sporna pitanja posebno se regulišu između državesledbenika i osamostaljene države“.

U saopštenju iz kabineta predsednika Srbije navodi se da je on obavestio međunarodne institucije o kontinuitetu Republike Srbije u odnosu na državnu zajednicu SCG u tim institucijama u skladu sa svojim ustavnim nadležnostima.”

Posle ovog važnog čina, niko do danas nije osporio pravni kontinuitet Srbije sa SRJ:

– Nijedna od institucija kojim je tadašnji predsednik Srbije uputio pisma nije odgovorila negativno niti pokušala da pravno ospori sadržaj Tadićevog pisma, tj. pravni kontinuitet Srbije sa SRJ.

– Pregovori o konačnom statusu Kosova i Metohije nisu naprasno prekinuti, iako ih je vodio Srbiji i Srbima nimalo naklonjeni Marti Ahtisari. Naprotiv, nekoliko meseci kasnije (26.3.2007), Ahtisari je predstavio svoj „Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova”, koji, iako nepovoljan po Srbiju, konstatuje da je mandat UNMIK-a još uvek na snazi, „u skladu sa odgovarajućim rezolucijama Saveta bezbednosti UN“ (čl. 15), odnosno Rezolucijom 1244.

U svom Savetodavnom mišljenju o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova od 22.7.2010, Međunarodni sud pravde ni u jednoj rečenici nije doveo u pitanje Rezoluciju 1244 i njeno postojanje, ni prava Srbije u vezi sa njom, već je samo konstatovao:

„Po objavljivanju Deklaracije o nezavisnosti, Republika Srbija je obavestila Generalnog sekretara da je usvojila odluku po kojoj ta deklaracija predstavlja nasilno i jednostrano otcepljenje dela teritorije Srbije, i da ona ne proizvodi nikakve pravne posledice, ni za Srbiju ni za međunarodnopravni poredak  (dok. S/PV. 5839 Ujedinjenih nacija; Izveštaj Generalnog sekretara o Misiji Privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu, dok. S/2008/ 211 Ujedinjenih nacija).

Po zahtevu Srbije, 18. februara 2008. je održano hitno javno zasedanje Saveta bezbednosti, na kojem je učestvovao g. BorisTadić, predsednik Republike Srbije, odbacivši Deklaraciju o nezavisnosti kao nezakonit akt koji je Narodna skupština Republike Srbije proglasila ništavim (dok S/PV. 5839 Ujedinjenih nacija)“.

Dakle, ni Savet bezbednosti nije tada ni pokušao da ospori Srbiju kao pravnu naslednicu SRJ po pitanju Rezolucije 1244, dok je Srbija jasno istakla svoj status pravne naslednice.

Štaviše, MSP je konstatovao da je Rezolucija 1244 i dalje na snazi, a da je jednostrano proglašena nezavisnost sprovedena mimo Privremenih institucija predviđenih tom Rezolucijom: „Ćutanje Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara u vezi deklaracije od 17. februara 2008. ukazuje da on nije smatrao da je deklaracija bila akt Privremenih institucija samouprave koji je trebalo da počne da deluje u sklopu poretka za čiji je nadzor on bio ovlašćen” (čl. 108).

– Srbija i dalje redovno učestvuje u sednicama SB UN o radu UNMIK-a (poslednji put u februaru 2019.), što samo po sebi znači da je prihvaćena kao pravna naslednica SRJ po pitanju Rezolucije 1244.

– KFOR, tj. međunarodne mirovne snage na Kosovu i Metohiji pod vođstvom NATO, i dalje zasnivaju svoj mandat na Rezoluciji 1244 i Vojno-tehničkom sporazumu iz Kumanova, a 26. 3. 2019. sadašnji komandant KFOR-a je potvrdio da te snage nastavljaju da vrše svoj mandat „u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN”.

Dakle, i NATO nastavlja da priznaje Rezoluciju 1244 i Srbiju kao pravnu naslednicu SRJ.

– Rusija i Kina nastavljaju da dosledno podržavaju prava Srbije po pitanju Rezolucije 1244, što na sednicama SB UN, što u izjavama visokih zvaničnika, poput Sergeja Lavrova („Rusija neće dozvoliti kršenje Rezolucije 1244”) i doskorašnjeg kineskog ambasadora u Srbiji („U Rezoluciji tačno piše kakav je status Kosova, da je Kosovo sastavni deo Srbije i u tom smislu Srbija ima našu punu podršku”).

Dakle, više je nego jasno da niko relevantan ne osporava prava Srbije u odnosu na Rezoluciju 1244. To što određeni zapadni zvaničnici iza zatvorenih vrata i van očiju javnosti to čine ništa ne menja u pravnom smislu, i jednostavno se može tretirati kao podla pregovaračka taktika po principu „ako prođe – prođe”.

Zvaničnici Srbije nemaju razloga za bojazan.

No, ako bi, kojim slučajem, od strane srpskih političara bila prihvaćena i aktivno promovisana teza da Srbija nije pravna naslednica SRJ, to bi urušilo ne samo njenu poziciju po pitanju Kosova i Metohije, već i njenu poziciju po pitanju Dejtonskog sporazuma. Jer, SR Jugoslavija je jedna od potpisnica Dejtonskog sporazuma, zajedno sa Republikom Bosnom i Hercegovinom i Republikom Hrvatskom. Štaviše, Dejtonski sporazum je, između ostalog, zasnovan i na sporazumu od 29. avgusta 1995. „koji ovlašćuje delegaciju Savezne Republike Jugoslavije da u ime Republike Srpske potpiše dijelove mirovnog plana koji se tiču Republike Srpske, uz obavezu da implementira sporazum koji je donesen striktno i posljedično” (uvodni pasus Opšteg okvirnog sporazuma).

Srbija se nigde ne pominje u tekstu Dejtonskog sporazuma (sa druge strane, „jugoslovensko i srpsko” vojno i policijsko osoblje koje treba da se vrati na KiM radi obezbeđivanja granice i srpskog kulturnog nasleđa se izričito pominje u Rezoluciji 1244 – što se, jasno, odnosi na pripadnike snaga Republike Srbije, a ne njihovo etničko poreklo).

Da li to znači da se Srbija ne mora i ne treba smatrati jednom od država-potpisnica Dejtonskog sporazuma?

Da li to znači da se Srbiji sutra mogu osporiti prava na specijalne veze sa Republikom Srpskom, takođe predviđene Dejtonskim sporazumom? Da se može osporiti i sam Sporazum, s obzirom da jedna njegova potpisnica, i to baš ona koja je potpisala pojedine njegove delove u ime Republike Srpske, navodno više ne postoji?

Srećom, tu dilemu je trajno razrešio sam OHR, kada je 17. 11. 2017. zvanično reagovao na pisanje Dnevnog avaza u vezi izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da su Srbija i Hrvatska „garanti” Dejtonskog sporazuma:

„Potpisivanjem Opšteg okvirnog sporazuma za mir, Savezna Republika Jugoslavija, čija je Srbija pravna sljedbenica, preuzela je određene obaveze. Između ostalog, obavezala se na puno poštovanje suverene jednakosti i izbjegavanja bilo kakvih aktivnosti koje bi bile usmjerene protiv nezavisnosti Bosne i Hercegovine, te je prihvatila da promoviše i poštuje obaveze koje proizlaze iz Aneksa 4, tj. Ustava Bosne i Hercegovine”.

Dakle, Kancelarija visokog predstavnika, stvorena i priznata od strane celokupne „međunarodne zajednice” – nam je razrešila dvostruku dilemu – i po pitanju Rezolucije 1244 i po pitanju Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Srbija jeste pravna naslednica Savezne Republike Jugoslavije i, kao takva, nosilac svih prava i obaveza vezanih kako za Kosovo i Metohiju tako i za Republiku Srpsku. Bilo bi, najblaže rečeno, neodgovorno da bilo ko na domaćoj političkoj sceni osporava ovu nespornu činjenicu, bilo iz neznanja, straha, sticanja političkih poena ili postizanja bilo kakvih političkih ciljeva.

 

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar