Komentari

Tanasković: Bošnjaci – autohton narod ili potomci osvajača?

„UGLJANINOVO MAHANJE BOŠNJAČKOM AUTOHTONOŠĆU U SANDŽAKU JE KUCANJE NA OTVORENA VRATA“
  • Nema sumnje da su Bošnjaci na prostoru bivše Jugoslavije autohtono stanovništvo i politički narod, odnosno nacija.  Danas su, uz Srbe i Hrvate, konstitutivni narod u Bosni i Hercegovini, dok su u ostalim državama nastalim na razvalinama Jugoslavije manjinske zajednice. Otkuda, onda, neočekivani upitni naslov ovog komentara?
  • Otuda što neki bošnjački politički lideri, u zavisnosti od konjunkture, insistiraju na autohtonosti svoga naroda kad im to odgovara, a odriču je se kad procenjuju da bi im se neko drugo identitetsko opredeljenje moglo više isplatiti
  • Sulejman Ugljanin sada govori: „Mi smo starosedelački, autohton narod u Sandžaku, svoj na svojoj zemlji“. A u svoje vreme je Osmanu Karataju, novinaru turskog lista „Zaman“ (11.11.1996), pokazujući nezadovoljstvo odnosom turske diplomatije prema Sandžaku, tvrdio:  „Mi smo, zapravo, isti narod. Svi smo mi Osmanlije, potomci osvajača (evlad-i fatihan)
  • Verujemo da prijateljska Turska insistira na otvaranju konzulata u Novom Pazaru, jer u Sandžaku živi autohtono bošnjačko i muslimansko stanovništvo, kao most zbližavanja između dveju država, kako se to obično kaže, a ne zato što tamošnje Bošnjake doživljava kao „potomke (osmanskih) osvajača“

Piše: Darko TANASKOVIĆ

MNOGIMA će gornji naslov, s upitnikom, zazvučati provokativno, pa i skandalozno, i to ne samo pripadnicima bošnjačkog naroda. I zato, da odmah razjasnimo – nema sumnje da su Bošnjaci na prostoru bivše Jugoslavije autohtono stanovništvo i politički narod, odnosno nacija, ravnopravna sa ostalim konstitutivnim narodima ranije zajedničke federativne države.

Danas su, uz Srbe i Hrvate, konstitutivni narod u Bosni i Hercegovini, dok su u ostalim državama nastalim na razvalinama Jugoslavije manjinske zajednice. Otkuda, onda, neočekivani upitni naslov ovog komentara?

Otuda što, izgleda, neki bošnjački politički lideri, u zavisnosti od konjunkture, insistiraju na autohtonosti svoga naroda kad im to odgovara, a odriču je se kad procenjuju da bi im se neko drugo identitetsko opredeljenje moglo više isplatiti.

U poslednje vreme se temi autohtonosti Bošnjaka u nekoliko navrata vraćao narodni poslanik, akademik, bivši glavni sandžački muftija Muamer Zukorlić, a u kontekstu rasprave o bosanskom, odnosno bošnjačkom jeziku.

U razvijenom razmatranju odnosa između bosanskog i srpskog jezika, kao i položaja bosanskog jezika u javnoj upotrebi u Srbiji, objavljenom u pet nastavaka u beogradskoj „Politici“, Zukorlić zaključuje: „Dakle, i lingvistički, i politički, i svakako drukčije, Bošnjaci su autohton narod u Republici Srbiji, pravno-formalno u nesretnom statusu nacionalne manjine“.

Muamer Zukorlić

Uz primedbu zbog neadekvatnog korišćenja naučnog određenja „lingvistički“, tvrdnja je ovo kojoj se na činjeničnom planu, nema šta ni dodati ni oduzeti, dok atribut upotrebljen uz „status nacionalne manjine“ sugeriše žal za statusom konstitutivnog naroda. No, ni raspad Jugoslavije nije bio baš „sretan“ kraj njenog postojanja, čemu su i Muslimani/Bošnjaci donekle doprineli, manje doduše od nekih drugih „bratskih naroda“. Ali, šta je, tu je…

 Argumentom autohtonosti bošnjačkog naroda (Sandžaka) neuporedivo agresivnije i dramatičnije služi se u svojim skorašnjim istupima iznova radikalizovani predsednik SDA Sandžaka Sulejman Ugljanin.

Reagujući na izjave pojedinih „srbijanskih“ političara ( I. Dačića, B. Ružića), da su „Bošnjaci srpska manjina“, Ugljanin ne preza od svoje dobro poznate zapaljive i neodmerene retorike: „Ćutanjem nećemo više da odobravamo nastavak genocida nad Bošnjacima Sandžaka. Diplomatama stalno pokušavaju da predstave da su Bošnjaci njihova manjina. Dok politički jastrebovi, Miloševićevi nasljednici, (Bošnjake) nazivaju srpskom manjinom, s njima razgovora nema“.

Drugom prilikom je rekao: „Mi smo starosedelački, autohton narod u Sandžaku, svoj na svojoj zemlji“.

Uz napomenu da nijedan srpski političar nikada nije rekao, niti je mogao reći, da su „Bošnjaci srpska manjina“, već jedino manjina u Republici Srbiji, što nikako nije isto, očigledno je da je Ugljaninovo mahanje bošnjačkom autohtonošću u Sandžaku kucanje na otvorena vrata, sem ukoliko ne podrazumeva, ili ne prejudicira, nepriznavanje državnog karaktera Srbije, odnosno priželjkivanje takvog statusa za Sandžak. Ali, to su pusti snovi koje ovaj politički kameleon već odavno, a povremeno i intenzivno sanja. Nas ovde i sada prevashodno zanima konzistentnost Ugljaninovog doživljaja autohtonosti naroda kome nominalno pripada.

Da ne bude nikakve zabune, rečničko značenje prideva autohton je: koji od davnine boravi u nekom kraju, domaći, starosedelački, prastanovnički. Pretpostavljamo da je i Ugljanin ovaj terminološki grecizam upotrebio u tom opšteprihvaćenom značenju.

Sulejman Ugljanin

Pre nešto više od dve decenije, međutim, o poreklu sandžačkih Bošnjaka izjašnjavao se na način upravo suprotan od pojmovnog sadržaja reči autohton.

Odgovarajući na pitanja Osmana Karataja, novinara turskog lista „Zaman“ (11.11.1996), „lider sandžačkih Bošnjaka“ (kojih je, prema novinaru, 350 000!), pošto se nešto ranije bio vratio iz „egzila“ u Turskoj, konstatuje da je u Srbiji i dalje na delu „srpski šovinizam“, na čijem su udaru, pored Bošnjaka, i Albanci i Mađari. Tursku politiku prema Jugoslaviji ocenjuju kao pogrešnu i naopravdano popustljivu, uz jednu zanimljivu opasku: „Turska sa više strana dobro poznaje Sandžak. Međutim, politika koju vodi Ministarstvo inostranih poslova ne uzima nas u obzir. Ne mislim na politiku države, već samo inostranih poslova. Tu je problem“. I onda, ni manje ni više: „A mi smo, zapravo, isti narod. Svi smo mi Osmanlije, potomci osvajača (evlad-i fatihan)“.

Gde se dede sadašnja gorda bošnjačka autohtonost? Mogu li „potomci osvajača“ biti autohtoni u zemljama koje su silom zaposeli? Ali, ko još prelistava tursku štampu od pre dvadesetak godina?

Pragmatični Turski predsednik Demirel često se služio devizom „Juče je juče, a danas je danas“. Postoji, međutim, i sutra… Da se, kojim slučajem, nesumnjiva autohtonost opet ne povuče na rezervnu poziciju.

Verujemo da prijateljska Turska insistira na otvaranju konzulata u Novom Pazaru, jer u Sandžaku živi autohtono bošnjačko i muslimansko stanovništvo, kao most zbližavanja između dveju država, kako se to obično kaže, a ne zato što tamošnje Bošnjake doživljava kao „potomke (osmanskih) osvajača“.

Bilo bi zanimljivo znati šta o tome danas, a i uopšte, misli Sulejman Ugljanin.

3 Komentara

  • Flertovanje domaćih muslimana sa Turskom je stranputica. Isto kao što je stranputica i flertovanje sa Zapadom čiji multikulturalizam nije iskren. Jedino pravo rešenje za domaće muslimane je kolektivna dobrovoljna resrbizacija. Ali do nje neće doći ako niko sa srpske strane ne podstakne i ohrabri takav proces. Naravno, Srbija ne može muslimanima ponuditi novac kad ga ni sami Srbi nemaju. Srbija ne može kupiti njihovu reintegraciju u srpski nacionalni korpus, niti treba to da radi. Odluka mora biti samih muslimana.

    Sećam se da sam pre nekoliko godina gledao na jednoj srpskoj televiziji intervju sa Eminom Jahović u kome je beogradska novinarka hvalila njenu „muslimansku lepotu“. Šta li je to muslimanska lepota? Je li to lepota tamnoputih afričkih muslimanki, kosookih Indonežanki ili arapskih žena? Da li uopšte postoji tako nešto? Emina Jahović je samo jedna Srpkinja koja ima tu sudbinu da se neki njen predak odlučio da promeni identitet, tako što je i Eminu i sve svoje druge potomke žigosao žigom izdaje do kraja sveta. Zaista, vrlo neki plemenit predak! Beogradska novinarka, umesto da podstiče Eminu da bude dobro integrisana u svoju zemlju i svoj narod, nesmotreno, svojim „komplimentom“ podstiče pevačicu da se ona što više distancira od svog porekla i od svog autentičnog genoma. (Uvek sam se pitao zašto su jedni preci koji su muslimane žigosali žigom izdaje važniji od onih starijih predaka koji nisu promenili identitet. Meni su svi moji preci dragi, ali priznajem da mi je drago što me nisu svojim ponašanjem doveli u neprijatnu situaciju da se ja od jednih distanciram a da druge favorizujem.)

    Pošto je ovo vrlo delikatna tema, ja bih za početak bio zadovoljan kad sami Srbi ne bi decidirano odbijali ideju resrbizacije muslimana. Naravno, to je teško s obzirom na iskustvo koje su tokom istorije imali sa svojim religiozno konvertiranim sunarodnicima. Ali nije nemoguće.

Klikni ovde da postaviš komentar