Коментари

Врањеш: Да ли је Бошњацима потребан политички дијалог са Србима или им је довољан НАТО?

ТРИБИНА „ЗАШТО СРПСКА НЕЋЕ У НАТО?“ У ОРГАНИЗАЦИЈИ СВЕ О СРПСКОЈ И ПРЕДСТАВНИШТВА РС У СРБИЈИ
  • Шта је примарни бенефит којег Бошњаци виде у приступању Сјевереноатланској алијанси? Одговор је вјероватно исти као и на питање зашто намјенска индустрија у ФБиХ тајно производи вишак наоружања – Републику Српску у будуће треба дисциплиновати пријетњама силом, јер политичким дијалогом Бошњаци никада неће направити унитарну БиХ нити ће приморати српски народ да се „конвертује“ у неке подобне Босанце и Херцеговце православне вјероисповјести
  • На територији ФБиХ оружје тренутно производе „Игман“ из Коњица, БНТ Нови Травник, „Гинекс“ Горажде, „Бинас“ Бугојно, „Витезит“ Витез, те сарајевски „Претис“, „Зрак“, „Ремонтни завод“, а у току је градња нове фабрике барута. БНТ је прозивео прву самоходну хаубицу у БиХ калибра 155 милиметара, а поред тога производи и минобацаче, ракетне самоходне вишецјевне системе, ручне бацаче, тенковске, бестрзајне и друге врсте топова. У најави је почетак производње и борбених транспортера. Игман из Коњица производи муницију, док Гинекс из Горажда производи експлозиве
  • НАТО и вишак наоружања треба да промјене преговарачку позицију српских представника на нивоу заједничких институција, који су се до сада држали Дејтонског споразума, а који би у будуће имали још варијабли код доношења одлука – првенствено бошњачко тајно депоновано оружје и притисак НАТО пакта. Другим ријечима, тај притисак би требао да сведе српске политичке интересе у БиХ на „праву“ мјеру по бошњачким стандардима
  • Сва срећа прошла су времена када су представници међународне заједнице формирали власт у БиХ, тако да ће се војна неутралност Републике Српске ипак на послијетку морати уважити, без обзира колико „вјетра у леђа“ Бакиру Изетбеговићу дају западне амбасаде да остане при активацији МАП-а као најважнијем услову формирања Савјета министара

Пише: Александар ВРАЊЕШ

ДАВНО се развила теза међу бошњачком политичком елитом да је НАТО једина гаранција опстанка БиХ и препрека свакој подјели.

Чак и када новоименовани амбасадор САД у Сарајеву изјави да је његова држава гарант суверенитета и територијалног интегритета БиХ, то за политичке представнике Бошњака изгледа није довољно.Без обзира што највећа економија свијета са својим политичким, војним, финансијским, културним и свим осталим капацитетима гарантује суверенитет БиХ, све очи бошњачких представника усмјерене су према Сјеверноаталанскоја лијанси.

У томе их није поколебао ни сам Трамп кад каже да не види логику да амерички војници гину зарад одбране тамо неке Црне Горе. Другим ријечима, принцип узајамне одбране НАТО пакта налази се на климавим ногама, барем ако би се питало Трампа, али то Бошњацима не смета.

Потенцијалне ситуације у којима би НАТО бранио суверенитет БиХ уопште и нису најважнији предмет тих калкулација.

Шта је онда примарни бенефит којег Бошњаци препознају у приступању Сјевереноатланској алијанси?

Одговор је вјероватно исти као и на питање зашто намјенска индустрија у ФБиХ тајно производи вишак наоружања – Републику Српску у будуће треба дисциплиновати пријетњама силом, јер политичким дијалогом Бошњаци никада неће направити унитарну БиХ нити ће приморати српски народ да се „конвертује“ у неке подобне Босанце и Херцеговце православне вјероисповјести.

Тако су се прошле недјеље појавиле двије забрињавајуће вијести. Прва, да се према обавјештајним изворима, у ФБиХ врши попис војно способних Бошњака који нису војно обучени. Док се друга тиче информације да се у ФБиХ илегално производи оружје и муниција у фабрикама намјенске индустрије иза које стоји СДА.

Ако се сјетимо прошлогодишњег коментара Бакира Изетбеговића да се оружје у ФБиХ производи за „извоз и за не дај Боже“, ове двије споменуте вијести не би требале бити изненађујуће.

Тај коментар уједно и доказује да је сумња о тајном депоновању наоружања сасвим оправдана.

Није непознато да је већина фабрика оружја у БиХ концентрисана на територији са већинским бошњачким становништвом и да над њима не постоји никакав функционалан надзор заједничких институција власти.

Није лоше споменути да на територији ФБиХ оружје тренутно производе „Игман“ из Коњица, „БНТ“ Нови Травник, „Гинекс“ Горажде, „Бинас“ Бугојно, „Витезит“ Витез, те сарајевски „Претис“, „Зрак“, „Ремонтни завод“, а у току је градња нове фабрике барута.

БНТ Нови Травник прозивео је прву самоходну хаубицу у БиХ калибра 155 милиметара, а поред тога производи и минобацаче, ракетне самоходне вишецјевне системе, ручнеебацаче, тенковске, бестрзајне и друге врсте топова. У најави је почетак производње и борбених транспортера.

Игман из Коњица производи муницију, док Гинекс из Горажда производи експлозиве.

С другестране, на територији Републике Српске фабрике намјенске индустрије фокусиране су највише на ремонте, и то: радара, ракетних система, наоружања, борбених возила, авионских и хеликоптерских мотора.Ту предњаче „Космос“ Бањалука, „Орао“ Бијељина и Фабрика мотора специјалне намјене Пале.

У мањем обиму  на територији Републике Српске производи се експлозив, оптички нишани и машине за деминирање.

Треба посебно споменути Технички ремонт Братунац који у посљедње вријеме биљежи раст производње лаког пјешадијског наоружања, а посебну пажњу су привукли почетком ове године промовисањем мултифункционалног оклоплног возила „Деспот“ на Дан Републике Српске.

„Деспот“

Ипак уз све ово, производња оружја у ФБиХ и РС је неупоредива.

Ако се узме да је годишњи извоз намјенске индустрије у цијелој БиХ око 100 милиона евра, јасно је колико фирме из ФБиХ у свему овоме профитирају, али и какав развојни потенцијал имају.

Томе доприноси и извоз на тршишта Саудијске Арабије, Турске, Авганистана и Египта, чиме се јасно даје „вјетар у леђа“ намјенској индустрији у ФБиХ.

Наравно, уз све појачане политичке страсти, ипак ниједан бошњачки политичар неће отићи даље од Бакировог „за не дајБоже“ и изјавити да се овим оружјем планира реванш из деведесетих година. Напротив, многи ће остати у том потенцијалу, мање или више искренно тврдећи да не планирају никада употријебити то оружје (осим „за не дај Боже“).

Чему онда толико инсистирање на НАТО пакту без обзира да ли може или не може да сачува суверенитет БиХ и чему онда депоновање вишка наоружања ако се не планира употријебити?

Могући одговор би био да све ово треба да послужи за стварање нове врсте притиска према политичким представницима српскогнарода.

НАТО и вишак наоружања треба да промјене преговарачку позицију српских представника на нивоу заједничких институција, који су се до сада држали Дејтонског споразума, а који би у будуће имали још варијабли код доношења одлука – првенствено бошњачко тајно депоновано оружје и притисак НАТО пакта.

Другим ријечима, такав притисак би требао да сведе српске политичке интересе у БиХ на „праву“ мјеру по бошњачким стандардима.

Управо због тога активација МАП-а није само још  један од апстрактних услова за неке далеке и неизвјесне интеграције, као што је случај са ЕУ.

Активација МАП-а за СДА и њихове истомишљенике је суштинско питање будућег коначног постављања Републике Српске у оквире по бошњачким мјерилима. Зато су тај услов ставили на пиједестал свих услова, па макар трпила и сама БиХ.

Али, управо зато представници српског народа у заједничким институцијама на нивоу БиХ неће одустати од свог резолутног става, јер су свјесни колики је улог.

Наравно, по старом обичају, некако увијек дође до замјене теза, тако да међународној заједници у БиХ није проблем илегална производња и складиштење оружја и муниције у ФБиХ, него резервни састав МУП-а Републике Српске.

Америчка амбасада није тражила од федералних власти да поднесу извјештај о вишку оружја, нити је изразила забринутост као својевремено када су их „оптерећавали“ оних 2.500 пушака које никада нису увезене у Републику Српску. Тако их ни данас не интересује податак да ФБиХ има скоро 4000 полицајаца више од Републике Српске и то без полицијских агенција на нивоу БиХ у којима су опет већином запослени Бошњаци. Тако да Српска ни са 1.300 резервних полицајаца неће стићи тренутни број полицајаца на територији ФБиХ.

Али, прича о резервном саставу полиције Републике Српске може добро да послужи за скретање пажње са илегалне производње оружја у ФБиХ.

Уз то, америчкој амбасади одговара да се формирање власти блокира за њих важним питањем какво је активација МАП-а.

Сва срећа прошла су времена када су представници међународне заједнице формирали власт у БиХ, тако да ће се војна неутралност Републике Српске ипак на послијетку морати уважити, без обзира колико „вјетра у леђа“ Бакиру Изетбеговићу дају западне амбасаде да остане при активацији МАП-а као најважнијем услову формирања Савјета министара.

Уз то, ако Бакир жели добро Босни и Херцеговини, неће само одустати од МАП-а и пожурити са формирањем Савјета министара, него ће гласно подржати прављење комисије влада два ентитета, која би требала објективно да преконтролишу фабрике оружја. Иначе, пред БиХ је још један тежак период.

 

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар