- Сондаже показују да је СДС са 26% на изборима 2014. године пао на 16% подршке, да СНСД има на 42 одсто подршке, а да је рејтинг Милорада Додика до сада највиши у посљедњих 10 година. Такође: да од Говедарице тренутно лошији имиџ има једино Драган Мектић, а да данас читав СЗП заједно има мању подршку него што је СДС имао 2014. године
- Зато су најмоћнији чланови врхушке СДС-а схватили да слиједи још један мандат у опозицији. Израчунали су да наредних четири године треба да се обезбједе кроз посланичке мандате, савјетничке позиције и функције на локалном нивоу, а да гарнитуру која их је довела у ову ситуацију треба „помести“ одмах у новембру ове године
- Илузију о могућој побједи Говедарице потхрањује могућност прављења тзв. „Трећег блока“ који би чинили ДНС, ПДП и НДП, на чему неуспјешно раде поједине амбасаде већ скоро годину дана. Говедарици једино нису рекли да су веома мале шансе да ће ДНС окренути леђа СНСД-у из простог и логичног разлога – циљ им је да остану дио владајуће коалиције и у наредном мандату, а то им према свим тренутним показатељима може обезбједити само СНСД
Пише: Александар ВРАЊЕШ
ЗА ВИКЕНД је одржана сједница Главног одбора СДС на којој је одлучено да предсједник странке Вукота Говедарица буде кандидат за предсједника Републике Српске на изборима у октобру.
„Морам признати да је СДС показала своје право лице, које има демократску климу за разлику од неких других политичких организација у РС које су дефинисане као аутократске политичке организације“ изјавио је Говедарица, обраћајући се тиме оном дијелу чланства који би радије видјели Мирка Шаровића или Мићу Мићића у трци за једну од водећих функција на наредним изборима.
Овим је Говедарица оправдао позицију предсједника странке и ухватио се у коштац са највећим изазовом до сада. Након тренда осипања странке, унутарстраначких неслагања, проблема у одборима, промјене руководства партије, губитка повјерења властитих гласача, видног несналажења на власти на нивоу БиХ, шуровања са СДА, Мектићеве изјаве о геноциду и катрзи, итд, Вукота Говедарица одлучио је да преузме пуну одговорност и стави своју политичку каријеру на „све или ништа“.
Звучи храбро и одговорно, али шта ако су ствари сасвим другачије? Шта ако су Вукоту просто навукли на „танак лед“?
Да ово не би звучало као теорија завјере по којој су неке фракције у СДС-у „подгријале“ амбиције самоувјереног предсједника да уђе у трку коју ће сигурно изгубити, покушаћемо ову хипотезу да рашчланимо на више елемената.
Прво ћемо скицирати ту групу унутар СДС-а која је у Вукотином кандидовању видјела прилику за coup d‘état.
Својевремено их је Огњен Тадић у свом писму члановима ГО СДС-а у октобру 2016. године описао као позната лица у странци која „политку желе претворити у ријалити, (…) којима је Босић пети предсјеник кога желе да потроше, а чија се имена провлаче кроз све афере од Центрекса, Селект-импекса, ратног и поратног криминала, приватизација, па до данашњих дана“.
Дакле, група страначких моћника из сјене која још од деведесетих година има велики утицај унутар СДС-а, а којима је Вукота шести предсједник.
Самим тим што су успјели одржати моћ у странци све ове године, говори нам да су у питању искусни, информисни, бескрупулозни и дефинитивно лицемјерни појединци који дјелују у странци и ван ње искључиво ношени властитим интересима. Карактеристика им је да опстају у врху странке без обзира ко је предсједник, и да дефинитивно имају утицаја на најважније политичке одлуке странке.
Самим тим што смо идентификовали ову групацију, неко би рекао да није доказ почетној тврдњи да је Вукота „навучен“ да се кандидује и да тиме буде жртвован од стране ових моћника. Ипак једну ствар не треба изгубити из вида – ови политички искусни и информисани појединци добро познају пулс бирачког тјела, а доступни су им и резултати истраживања како домаћих тако и страних агенција. Прије него што су му изразили подршку, а касније га потапшали по рамену, аплаудирали на кандидатури и послали му поруке подршке, знали су тачно који је рејтинг странке и њеног предсједника.
Искуство их је научило свих ових опозиционих година да своју моћ црпу преко посланичких мандата, компензацијских листа, министарских мјеста, позиција на локалном нивоу, а да неуспјех кандидата за водеће функције значи и политички крај. Знају они да је на тај исти начин СДС политички остао без Огњена Тадића, Драгана Чавића али и Младена Босића, који се истина није повукао одмах након губитка на изборима за члана Предсједништва БиХ, него нешто касније.
Шта то наведена групација људи из сјене СДС-а сигурно добро зна:
– Да је СДС са 26% на изборима 2014. године пао на 16% подршке.
– Да су за то најодговорнији Младен Босић и његов насљедник Вукота Говедарица, који су значајно угрозили како странку тако и будућу позицију наведених моћника.
– Да СНСД стоји на 42%, а да је рејтинг Милорада Додика до сада највиши у посљедњих 10 година.
– Да у СДС-у од Вукоте Говедарице тренутно једино лошији имиџ има Драган Мектић.
– Да данас читав СЗП заједно има мању подршку него што је СДС имао 2014. године.
– Да ће оба кандидата СЗПа доживјети пораз.
Управо из тог разлога ни Шаровић ни Мићић нису лобирали за своје кандидатуре, свјесни да ће према свим истраживањима Додик освојити преко 370.000 гласова за члана Предсједништва БиХ и да га при томе не могу угрозити ни бошњачки гласови, док кандидат СНСД-а за Предсједника РС може очекивати преко 350.000 гласова, ко год то био.
Тако су и Шаровић и Мићић мање више ћутке прихватили одлуку врха странке да Вукота уђе у трку за Предсједника РС, а да као заједничког кандидата за члана Предсједништва БиХ подрже Младена Иванића. Једноставно ситуација у којој СНСД самостално има подршку око 42% (гдје може рачунати на приближно 40 манадата у Народној скупштини, скоро као и 2006. године) али и висок рејтинг Милорада Додика, даје огромну предност у старту њиховим кандидатима за двије најзначајније функције.
С друге стране, као контрааргумент неко би рекао да на основу свега тврдимo да су ти најмоћнији чланови врхушке СДС-а дословно дигли руке и од избора и од странке и да својим одлукама de facto раде за СНСД. Ако дубље уђемо у анализу, јасно је да није тако. Просто су свјесни да су велику шансу имали 2014. године и да данас, након осипања странке, унутарстраначких превирања, али и пада рејтинга комплетног СЗПа, слиједи још један мандат у опозицији.
За то криве искључиво Босића и његовог изабраног насљедника Вукоту Говедарицу. Израчунали су да наредних четири године треба да се обезбједе кроз посланичке мандате, савјетничке позиције и функције на локалном нивоу, а да гарнитуру која их је довела у ову ситуацију треба „помести“ одмах у новембру ове године.
Како предизборно вријеме није добро за страначке окршаје, смислили су да би кандидатура и сигурни пораз Вукоте Говедарице био одличан повод за ванредну скупштину и смјену шестог предсједника СДС-а и онда припрема за локалне изборе може да почне са неким новим и лојалнијим људима.
С друге стране, ако се ове претпоставке не остваре, него се деси све супротно, исти ти моћници остаће лојални Говедарици до наредне прилике.
На крају се питамо: да ли овај потенцијални сценарио наслућује и сам Вукота Говедарица?
То је свакако тешко процјенити, а стиче се утисак да и нема много избора. Ако је којим случајем имао какве дилеме, вјероватно су га охрабрили могућношћу да ће ДНС имати свог кандидата за предсједника РС и да би тиме позиција СНСД-а била значајно слабија, а Вукотина шанса утолико већа. Уз то, кад се дода могућност прављења тзв. „Трећег блока“ који би чинили ДНС, ПДП и НДП на чему неуспјешно раде поједине амбасаде већ скоро годину дана, илузија о могућој побједи Говедарице постаје утолико већа.
Једино му нису рекли да су веома мале шансе да ће ДНС окренути леђа СНСД-у из простог и логичног разлога – циљ им је да остану дио владајуће коалиције и у наредном мандату, а то им према свим тренутним показатељима може обезбједити само СНСД, никако СЗП, „Трећи блок” и све амабасаде у Сарајеву заједно.
И да закучимо, далеко од тога да овим текстом тврдимо да је изборна прича унапријед завршена. Али да је „распоред фигура на табли“ такав да су горе наведене прогнозе извјесне и могуће, заснива се на истраживањима из фебруара ове године. Ипак, пред свим партијама је много посла и остављамо могућност да ће доћи до осцилација у ставовима бирача.
Да ли ће те осицлације бити тектонске па да Говедарица, Иванић и СЗП побједе на изборима 2018. године и тиме негирају ову анализу, многа истраживања јавног мњења, али и намјере наведених моћника из врха СДС-а, остаје да видимо.
Оно што је дефинитивно, Вукота Говедарица је ставио своју политичку каријеру на све или ништа, а вријеме ће показати да ли је кренуо исправним путем или га је врхушка стрнке уз аплауз испратила директно на странпутицу.
Додај коментар