Коментари

Врањеш: У бошњачком орвеловском хору против 9. јануара Хаџиомеровић и Суљагић, али и – Бурсаћ

У РОМАНУ «1984.»ПОСТОЈЕ СЕАНСЕ «ДВА МИНУТА МРЖЊЕ» - У БиХ ПРЕМА СРБИМА ТРАЈУ МНОГО ДУЖЕ
  • Сезону сарајевског излива мржње 2019. отворио је новинар Бакир Хаџиомеровић у ауторском тексту за „Дневни аваз” под насловом „Не волим (девети) јануар!” овако је најавио слављење Дана Републике Српске: „Двадесет и седма годишњица оружане побуне политичких вампира – чија је супстанца непорециво хисторијски скончала у статусу пресуђених ратних зликоваца – поново ће бањалучке улице претворити у шовинистичко поприште за величање агресије, злочина и мржње”
  • Ипак, награду за шовинисту године освојио је Емир Суљагић из Грађанског савеза са твитом:  „Јао какав бал вампира се одвија под хаштагом #9јануар… Ко год мисли да ово не значи ништа, да није ријеч о најави нових клања, те да на ово не треба реаговати је или суицидна будала или обично четничко смеће. У овим униформама су нам убијали дједове, потом очеве, а ово је обећање да ће и дјецу”
  • У погледу шовинистичких излива нису заостајали ни тзв. „вонаби” Бошњаци, па тако Драган Бурсаћ колумниста Алџазире у ауторском тексту под називом „Наци-журка у славу творевине настале на геноциду и злочинима” између осталог пише: „Живи град (Бањалука) свој урбицид, елитоцид, своја протјеривања несрба, живи такозвана република негирање геноцида, злочина и истребљења, који су у њено име починили баш њени оснивачи. Па се и даље слави наказни рођендан творевине у чије име су почињене највеће гнусобе након Другог свјетског рата”
  • Не чуди што је у таквој атмосфери Свјетлана Топалић, уредница БХТ1, на својој кожи осјетила салву пријетњи и увреда када се усудила да у „слободарском” Сарајеву твитне „Срећан ти рођендан, Републико!”. Њен посао није да има свој став, да има свој систем вриједности, њено је да служи дистопијском окружењу, иначе оде глава. Шизофрено зар не?

Пише: Александар ВРАЊЕШ

ОПИСУЈУЋИ дистопијско друштво фиктивне Океаније, Орвел у роману „1984.” скицира једну технику индоктринације у виду сеансе под називом „Два минута мржње”.

Учесници заузимају своја мјеста у дворани најсличнијој биоскопу док се са великог „телекрана” емитује аудио-визуелна пројекција с циљем изазивања снажних негативних реакција. Сеанса почиње емитовањем несношљивог шкрипавог звука од којег су „трнули зуби и кострешиле се длаке на потиљку”, да би се потом на екрану појавило лице народног непријатеља Емануела Голдштајна праћено говором усмјереним против политичког система и доминантних вриједности Океаније.

Публика већ након тридесет секунди програма почиње да искаљује гњев, да би почетком другог минута мржња досегла свој врхунац. Сви би поскакали на столица и галамили би из свег гласа, узвикијући погрдне ријечи не би ли некако надјачали глас народног непријатеља који им је пркосио са екрана. Изливи бијеса праћени згрченим изразима лица, ударање рукама у столице и ногама о под, представљали су врхунац сеансе „Два минута мржње”.

Орвел пише да је „стравично било то што човјек није био примораван да се претвара, напротив, било је немогуће неучествовати” у сеанси, а „одвратна екстаза страха и осветољубља, жеља за убијањем, за мучењем, за разбијањем туђих лица маљевима, почела би да струји кроз цијелу групу као електрицитет, претварајући човјека и против његове воље у лудака који се кези и вришти”.

Сличан делиријум можемо да идентификујемо код бошњачке јавности током сваког обиљежавања Дана Републике Српске, али и других празника и светковина, једина разлика је што код Орвела сеанса траје само двије минуте.

Сезону сарајевског излива мржње 2019. отворио је новинар Бакир Хаџиомеровић који је у ауторском тексту за „Дневни аваз” под насловом „Не волим (девети) јануар!” најавио славље Дана Републике Српске: „Двадесет и седма годишњица оружане побуне политичких вампира – чија је супстанца непорециво хисторијски скончала у статусу пресуђених ратних зликоваца – поново ће бањалучке улице претворити у шовинистичко поприште за величање агресије, злочина и мржње.” Додао је да је 9. јануар: „K’о наручен за антибосанскохерцеговачка дјеловања и несанкциониране противуставне активности. Тренутак (велико)србовања и подвођења масовних звјерстава под патриотизам. За режирано величања убица и запишавање етнички очишћених територија…”.

Ипак награду за шовинисту године освојио је Емир Суљагић из Грађанског савеза објавивши коментар на свом твитер профилу:  „Јао какав бал вампира се одвија под хаштагом #9јануар. Какво слављење, какво величање клања, заправо инаугурација клања као животног стила, какво уринирање по масовним гробницама, какав залог за најмрачнију будућност замисливу..”, додајући уз неколико фотографија са свечаног дефилеа: „Ко год мисли да ово не значи ништа, да није ријеч о најави нових клања, те да на ово не треба реаговати је или суицидна будала или обично четничко смеће. У овим униформама су нам убијали дједове, потом очеве, а ово је обећање да ће и дјецу”.

Емир Суљагић

Нешто умјеренији био је редитељ Дино Мустафић који је на свом твитер профилу објавио: „Годинама се плете емотивна замка према Србима у РС-у како је та земља, настала на масовним гробницама, ипак „отаџбина”, па каква год била и шта год чинила, заслужује неку врсту одбране и помоћи; не – једина је помоћ нестанак Зла које је изродила. То је моја мисао за „празнични” дан!”

У погледу шовинистичких излива нису заостајали ни тзв. „вонаби” Бошњаци, па тако Драган Бурсаћ колумниста Алџазире у ауторском тексту под називом „Наци-журка у славу творевине настале на геноциду и злочинима” између осталог пише: „Живи град (Бањалука) свој урбицид, елитоцид, своја протјеривања несрба, живи такозвана република негирање геноцида, злочина и истребљења, који су у њено име починили баш њени оснивачи. Па се и даље слави наказни рођендан творевине у чије име су почињене највеће гнусобе након Другог свјетског рата.”

Драган Бурсаћ

Уз све ово треба додати на хиљаде анонимних коментара по порталима и друштвеним мрежама чије артикулације највише подсјећају на врхунац Орвелове сесије мржње.

Већина ових излива мржње је већ виђана.

Свједочили смо прошле године сличним реакцијама на Дан Републике Српске праћене и теоријама завјере о паравојсци, руском утицају, Србској части, парабезбједносним јединицама, набавци оружја итд., које су добациле од локалног портала (финансираног од УСАИД) до „апостола професионалног новинарства” из редакција Гардијана и Вашингтон поста.

И, оно што је најинтересантније, након неколико недеља подизања тензија и мржње, пљувања Републике Српске и покушаја да се тим теоријама завјере изазове некаква међународна интервенција, више о томе нема ни ријечи. Више нема опасности од српских паравојних формација које ће уз руску подршку и оних 2.500 пушака направити хаос на Балкану. Једино што је остало јесте љага на именима новинара, од Журнала до Гардијана.

Међутим, не треба имати сумњу да ће сарајевски теоретичари завјера по разним УСАИД порталима наставити са својим конфабулацијама намјењеним прије свега за оне орвеловске „минуте мржње” којима свакодневно подвргавају своју јавност. Тако да у овој години можемо очекивати наставак саге о паравојсци, само овај пут можда из реда бајкера јер су 9. јануара продефиловали и „Ноћни вукови” што је сигурно већ био „окидач” да Авдо узме плајваз и почне да слаже нову теорију завјере која би отприлике могла да садржи сљедеће елементе: Свечани дефиле специјалних јединица + Деспот + Ноћни вукови који имају везе са Русијом = Република Српска прави нове паравојне моторизоване јединице уз помоћ Руске Федерације које ће да освоје Балкан!

Све у свему, живимо у једној дистопијској реалности дисфунцкионалне државне заједнице знане као БиХ у којој се на свакодневном нивоу смјењују „минуте мржње” и умјетне приче о суживоту и заједничкој будућности. Када би се којим случајем појавио неки „Deus ex Machina“ да предложи крајње логично рјешење – да се мирно разиђемо, јер очигледно овакав суживот не функционише – вјероватно би био премлаћен и разапет на сред Маријин двора. И вјероватно би у броју удараца према Деусовој глави предњачио Емир Суљагић све у страху од „новог клања”.

Зато не чуди што је у таквој атмосфери Свјетлана Топалић, уредница БХТ1, на својој кожи осјетила салву пријетњи и увреда када се усудила да у „слободарском” Сарајеву твитне „Срећан ти рођендан, Републико!”.

Њен посао није да има свој став, да има свој систем вриједности, њено је да служи дистопијском окружењу, иначе – оде глава.

Шизофрено зар не?

 

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар