- „Све и да сутра извршимо све обавезе и да су земље западног Балкана подједнако спремне и завршиле све што треба, гарантујем да ни тада не би постојало зелено свјетло да буду примљене у чланство зато што ЕУ у овом тренутку, а тако ће бити и наредних неколико година, нема капацитет, нити политичку вољу да се проширује на тај начин“
- Поводом оспоравања Дана РС: „Из Сарајева долази намјера да се згњечи, уништи и елиминише све што је идентитет Рерпублике Српске. Као одговорни људи и институције морамо да одговоримо на адекватан начин и одговорићемо, поштујући одлуке правосудних институција, али и радећи на томе да заштитимо важне датуме и вољу народа исказану на различите начине укључујући и референдум“
- „На европском нивоу БиХ нико не третира као озбиљну земљу, јер да је тако онда би на самиту у Берлину учествовала једина институција која је конституисана на заједничком нивоу, а то је Предсједништво БиХ“
ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је вечерас да нема политичке воље да буде формиран Савјет министара јер постоји снажна опструкција на нивоу Сарајева и политичких субјеката који су изборни побједници у бошњачком народу.
Цвијановићева је истакла да је власт на нивоу БиХ могла да буде формирана у јануару или најкасније фебруару.
„То се није догодило јер су првенствено СДА, а послије су им се придружили (Жељко) Комшић и још неке политичке партије из Сарајева, упорно настојали да наметну одређене теме и да условљавају формирање Савјета министара на безобразан начин, говорећи шта очекују од предсједавајућег да ради“, рекла је Цвијановићева за Алтернативну телевизију.
Она је подсјетила да предсједавајући одлазећег Савјета министара Денис Звиздић прије четири и по године није рекао и обећао оно што је било у складу са очекивањима институција Српске.
„Али, неко је из Српске формирао власт упркос чак и проблематичним стварима које је изнио у експозеу. Многе ствари нису одговарале ни уставној конструкцији, нити политичком опредјељењу институција Српске“, нагласила је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, јасно је да је наводним браниоцима потпуно неважно какав имиџ има БиХ и колико је она функционална, оцијенивши да је њихова прича о томе потпуна лаж.
„Иза свега стоји апсолутно јасна политичка намјера да буде креирана БиХ која ће бити по вољи само једног, бошњачког, народа и из тог разлога постоји отпор друга два народа према таквом концепту“, каже Цвијановићева.
Она је поручила да би било добро да власт буде формирана и конституисане институције да би могли кредибилно наступати у различитим аранжманима са ЕУ и вратити се реформској агенди, не само због тога што су то европски захтјеви, него зато што су то и циљеви домаћих власти јер је то гаранција да се синхронизованим радом више различитих нивоа власти може произвести збирни ефекат.
„Али, нисам оптимиста када је ријеч о тој ситуацији, иако су ствари јасне. Имамо три јасно позициониране побједничке партије у три конститутивна народа и све што је потребно за збир да би имали парламентарну већину“, изјавила је Цвијановићева.
Говорећи о томе да Звиздић представља БиХ на састанку у Берлину чија је главна тема стабилност и развој западног Балкана, Цвијановићева је истакла да то говори да и спољни фактори, а не само овдашњи, сматрају да је БиХ неозбиљна.
„То проистиче из чињенице да је Предсједништво једини орган који је конституисан на нивоу БиХ, а тамо нема људи из Предсједништва БиХ. Тамо су присутни представници одлазећег Савјета министара, односно људи који не желе да допринесу формирању власти и након дуге опструкције која се дешава на нивоу Сарајева сада представљају БиХ. То је апсолутно неприхватљиво“, нагласила је Цвијановићева.
Она је додала да су навикли на различите третмане и да ово није први чудан аранжман и приступ када је ријеч о БиХ.
„То нас удаљава од ефикасности, функционалности, кредибилитета, ауторитета… Они су изабрали ко ће бити учесници, а наше је да кажемо да то није у реду. Када се по било којем основу обратите људима у Савјету министара, који је у техничком мандату, они кажу да одлазе и да се не могу бавити тиме, али имамо њихово учешће ове врсте“, непоменула је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, Звиздић у Берлину није представник чак ни бошњачког народа, већ само институције која је давно требало да има други састав.
„Не видим ни снагу у том присуству управо због чињенице да немају кредибилитет и ауторитет да могу тамо да оду и говоре у име БиХ. Кредибилитет и ауторитет се стичу спровођењем резултата избора који одражавају вољу грађана и након тога конституисањем институција које имају већинску подршку у парламенту. Ово ми не дјелује као представљање било кога, него више да има неко из БиХ. Иза тога може да се крије и смишљени приступ у којем се жели игнорантски односити према ономе што је конституисано, а то је Предсједништво“, каже Цвијановићева.
Према њеним ријечима, штету од тога трпи не само БиХ, него и они који организују овакве догађаје.
Коментаришући наводе њемачких медија уочи састанка у Берлину да земље западног Балкана нису спремне за европски пут и да пред њих треба ставити знак стоп, Цвијановићева је истакла да је то дјелимична истина.
„Они сматрају да земље западног Балкана нису спремне за даљи европски пут или чланство у ЕУ, а други дио истине је да ни ЕУ није спремна за проширење и видимо отпор према проширењу који долази од њених многих важних чланица. Има и чланица ЕУ које јако заговарају приступ да Европа није комплетирана ако западни Балкан и све његове земље не уђу у Унију, али када се сагледају све ствари јасно је да у ЕУ не цвјетају руже, нити имају конзистентан став када је ријеч о проширењу“, нагласила је Цвијановићева.
Она је оцијенила да беспотребно сада стижу такве поруке које звуче дестимулативно и обесхрабрујуће.
„Постоји много начина да се неко задржи на неком путу и да се сачекају боље околности да идемо даље. Земљама западног Балкана потребна је сасвим супротна порука. Свјесна сам да на западном Балкану има много проблема и дилема, али ако сте на европском путу, ако је свима обећана европска перспектива и радите свој дио посла, онда су нам потребни конкретнији сигнали који долазе са друге стране“, сматра Цвијановићева.
Предсједник Републике Српске каже да Српска и даље треба да остане на европском путу и извршава обавезе које су предвиђене за овај период, иако је истина која се тиче ЕУ потпуно другачија.
„Све да сутра извршимо све обавезе и да су земље западног Балкана подједнако спремне и завршиле све што треба, гарантујем да ни тада не би постојало зелено свјетло да буду примљене у чланство зато што ЕУ у овом тренутку, а тако ће бити и наредних неколико година, нема капацитет, нити политичку вољу да се проширује на тај начин“, каже Цвијановићева.
Говорећи о безбједносној ситуацији након недавног убиства бизнисмена Славише Крунића у Бањалуци и полицајца Слађенка Тубина у Приједору, Цвијановићева је рекла да не може рећи да је безбједносна ситуација сјајна, али ни дати оцјену која ће вриједити послије неколико седмица или мјесеци, јер се те ствари могу мијењати из дана у дан.
„Ови догађаји нас упућују да размишљамо о томе како да предуприједимо одређене ствари, а када су тако страшна и тешка кривична ђела већ почињена, посебно је важно да се покаже ефикасност у проналажењу починилаца и да их правосуђе процесуира и санкционише. Сви смо незадовољни што се ово дешава и вољели бисмо да смо лишени безбједносних проблема, али то нажалост није могуће. Могуће је да јачамо повјерење у институционални рад и ефикасност у томе да се дође до починилаца и да они буду санкционисани“, каже Цвијановићева.
Она је поручила да осуђује сваки злочин и насиље, чак и оно најмање, а поготово убиство.
„Очекујем да сви који су то урадили или наредили буду оштро санционисани у складу са тежином почињеног кривичног ђела“, рекла је Цвијановићева.
Одговарајући на питање какав ће бити одговор Српске на одлуку Уставног суда БиХ у вези са Даном Републике, Цвијановићева је рекла да у држави у којој је толико несређених рачуна и односа, лоше енергије и смањеног разумијевања треба да расте повјерење и да неке ствари треба да оставимо иза себе.
„Али, препознајем да из Сарајева долази намјера да се згњечи, уништи и елиминише све што је идентитет Рерпублике Српске. Као одговори људи и институције морамо да одговоримо на адекватан начин и одговорићемо, поштујући одлуке правосудних институција, али и радећи на томе да заштитимо важне датуме и вољу народа исказану на различите начине укључујући и референдум“, нагласила је Цвијановићева.
Осврнувши се на посјету Ватикану и састанак са папом Фрањом, Цвијановићева је рекла да су разговарали о ситуацији у БиХ и региону, али и глобалним питањима која су заједничка свим државама као што су општа безбједност, мигрантска криза или односи између етничких заједница.
„Они су упознати са стањем у БиХ и ситуацијом када је ријеч о статусу конститутивних народа. Бавили смо се и уговором између БиХ и Католичке цркве“, истакла је Цвијановићева.
Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да је очигледно да на европском нивоу БиХ нико не третира као озбиљну земљу, јер да је тако онда би на самиту у Берлину учествовала једина институција која је конституисана на заједничком нивоу, а то је Предсједништво БиХ.
Цвијановићева је нагласила да другим европским вођама ситуацију у БиХ не треба да објашњава предсједавајући Савјета министара у техничком мандату Денис Звиздић.
Она је рекла новинарима у Бањалуци да би кредибилитет да у Бриселу на релевантан начин прича о будућим потезима имао предсједавајући новог сазива Савјета министара, али тај сазив не може да буде формиран због опструкција.
„Неко ко је одлазећи добија прилику за учешће, али мене то не изненађује. Много је таквих примјера. Оно што се може констатовати јесте да БиХ није сама од себе неозбиљна, него је и други третирају на тај начин“, навела је Цвијановићева.
Цвијановићева је рекла да од састанка у Берлину нема посебна очекивања.
Њемачки канцелар Ангела Меркел и предсједник Француске Емануел Макрон организују данас у Берлину састанак на који су позвани представници земаља западног Балкана, као и Хрватске, Словеније, те Европске комисије, а главна тема разговора требало би да буду стабилност и развој западног Балкана.
Додај коментар