Предсједник РС

Цвијановић на Мраковици: Република Српска нас чува и зато и ми морамо да чувамо њу

ДОДИК: ДА НЕМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ НЕ БИ БИЛО НИ ОБИЉЕЖАВАЊА НА КОЗАРИ
  • Жељка ЦВИЈАНОВИЋ: Морамо поштовати слободу коју уживамо. Козара је примјер како се могло преживјети у тешким временима. Козара је зато мајка за све нас, одакле год смо долазили, али исто тако и велика обавеза за наше институције и сваког нашег појединца и грађанина, да вјерује у оно што је испред нас
  • Милорад ДОДИК: „Козара не припада само нама, људима са Козаре, него и баштини цјелокупног српског народа“

ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је данас да је Козара један од најбољих показатеља како живот може да побиједи смрт и онда када је смрт била толико застрашујућа и узимала толике жртве.

„Не постоји ствар која ће нас одмаћи од оног што се зове јака Република Српска. Зато што нас Република Српска чува и ми морамо да чувамо њу, наравно, сјећајући се свих момената из прошлости“, поручила је Цвијановићева на Мраковици у обраћању поводом обиљежавања 77 година од Битке на Козари.

Она је нагласила да не смије бити мјеста наивности, да се мора знати да је било много грешака у прошлости и много времена која су постала или била објашњавана на сасвим другачији начин.

Цвијановићева је указала да много жртава никада нису добиле, ни домаћу, ни међународну пажњу, а обавеза данашњих и будућих генерација је да исправљају такве грешке.

„Морамо поштовати слободу коју уживамо. Козара је примјер како се могло преживјети у тешким временима. Козара је зато мајка за све нас, одакле год смо долазили, али исто тако и велика обавеза за наше институције и сваког нашег појединца и грађанина, да вјерује у оно што је испред нас“, истакла је Цвијановићева.

Она је додала да је увијек вјеровала у Републику Српску и способност њеног народа да преживи свакаква времена и да постане политички паметнији, да разумије да се не смије ни на политички, ни на било који други начин играти са оним жртвама које су стајале или стоје иза народа, нити са слободом коју данас ужива, а поготово не са оним што представља институционални оквир и заштиту за будућност.

„Република Српска је једина гаранција наше будућности. Зато наша пажња мора да буде усмјерена на обавезу да градимо и развијамо Републику Српску као наше главно опредјељење“, навела је Цвијановићева.

„Козара не припада само нама, људима са Козаре, него и баштини цјелокупног српског народа“, рекао је предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик.

Обраћајући се на Козари, он је истакао да је државна политика тадашње Хрватске била да се Срби убију и да нестану и да је обавеза свих нас да заједно обиљежавамо важне догађаје.

„Да нема Српске не би било ни обиљежавања на Козари“, поручио је Додик.

Он је истакао да је Козара епопеја страдања, муке и патње свих оних који су положили своје животе за слободу, али исто тако и понос за будућа покољења и генерације.

У умјетничком дијелу програма наступили су хор „Уна“ из Новог Града, који је под водством диригента Горана Вулете пјевао химне Републике Српске и Србије, глумица Народног позоришта Републике Српске Раденка Шева и Удружење за очување традиције Приједор.

Претходили су парастос код Спомен крста и полагање вијенаца у споменичком комплексу Мраковица.

Скупу, који су заједнички организовали ресорни одбори влада Српске и Србије, присуствовали су министри у Влади Републике Српске Душко Милуновић, Неђо Трнинић, Срђан Рајчевић, Лејла Решић и Петар Ђокић, делегација Народне скупштине Републике Српске, изасланик предсједника Скупштине Србије Верољуб Арсић, замјеник руског амбасадора у БиХ Алексеј Керестеџијанц и градоначелник Приједора Миленко Ђаковић.

Скупу су присуствовали представници СУБНОР-а, Удружења логораша Другог свјетског рата из Републике Српске и Србије, бројних организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, ОЕБС-а, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, те више стотина грађана – поштовалаца тековина НОР-а из земље и иностранства.

Битка на Козари почела је 10. јуна 1942. године и трајала је 27 дана. Симбол је страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа, у којој је убијено 40.000 цивила, а 68.000 је заробљено и одведено у логоре.

 

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар