- „За нас је најрелевантнији најсвјежији документ институција Републике Српске, а то је Резолуција о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности Републике Српске, коју је Народна скупштина Републике Српске донијела 18. октобра 2017. године“
ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске, Жељка Цвијановић, изјавила је Срни да је став Републике Српске у погледу чланства у НАТО-у и другим евентуалним војним савезима – неутралност у односу на постојеће војне савезе све до евентуалног расписивања референдума на којем би била донесена коначана одлука о том питању.
Она је нагласила да се овим јасно указује и да је референдум основа за доношење коначне одлуке о питању чланства.
„Питање активације МАП-а, односно Акционог плана за чланство БиХ у НАТО, тема је којом смо се на различите начине бавили задњих година, тачније од априла 2010. године, када је НАТО позвао БиХ да се прикључи МАП-у, испостављајући тада и услов који се односи на књижење војне имовине“, подсјетила је предсједник Српске.
Она је нагласила да је претходних готово девет година ово питање пролазило кроз различите фазе, као што је то случај и са темом чланства у НАТО уопште, и није погрешно рећи да је НАТО, као тема, присутан много дуже, још од потписивања Дејтонског споразума, било у формално-правном смислу кроз присуство НАТО снага у БиХ или у политичком – као питање или дилема о евентуалном чланству БиХ у овој алијанси.
Укратко, каже она, вођене су дискусије, настојали су се постићи одређени договори, доношени су одређени акти који одражавају ставове институција или политичких партија.
„За нас је најрелевантнији најсвјежији документ институција Републике Српске, а то је Резолуција о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности Републике Српске, коју је Народна скупштина Републике Српске донијела 18. октобра 2017. године“, нагласила је Цвијановићева.
Иако се питање права на референдум на нивоу Републике Српске упорно настоји проблематизовати у Сарајеву или дијелу међународне заједнице, каже Цвијановићева, треба рећи да Република Српска има пуно право да изрази свој став – и имала би пуно право да одржи референдум о питању потенцијалног чланства БиХ у НАТО савезу, у складу са правима које Република Српска ужива по основу Устава и Дејтонског споразума.
Она је навела да с обзиром на озбиљну природу и политичке и правне посљедице уласка у НАТО, референдуми о чланству у НАТО-у одржани су у многим земљама.
„Појашњења ради, за приступање БиХ НАТО алијанси обавезна је ратификација протокола уз Сјеверноатлантски споразум из 1949. године. Референдум би имао битну демократску улогу и био би у функцији информисања чланова Парламентарне скупштине БиХ који представљају Републику Српску и члана Предсједништва БиХ из Републике Српске о ставу грађана Републике Српске о томе да ли Сјеверноатлантски споразум треба ратификовати и да ли би то било деструктивно по витални интерес Републике Српске“, истакла је Цвијановићева.
Штавише, појаснила је она, Устав БиХ Народној скупштини Републике Српске изричито даје кључну улогу у ратификацији споразума.
Према Уставу БиХ, Предсједништво БиХ преговара и ратификује споразуме уз сагласност Парламентарне скупштине БиХ. Међутим, према Уставу БиХ, „члан Предсједништва који се не слаже са неком одлуком Предсједништва може да изјави да је она веома штетна по виталне интересе ентитета за територију са које је изабран . . . Таква одлука одмах се упућује Народној скупштини Републике Српске, ако је такву изјаву дао члан са те територије“, рекла је Цвијановићева.
(Срна)
Додај коментар