- Благи сам оптимиста и веома је битно да смо преживјели тај први удар пандемије вируса корона, да смо сви били свјесни да морамо заједно да радимо. Посебно ме радује чињеница да је просјечна плата у Републици Српској посљедњих неколико мјесеци већа у односу на Федерацију БиХ ФБиХ
- Поједини бошњачки лидери упорно су годинама објашњавали како је стање у Републици Српској лоше, а у ФБиХ наводно добро, при чему никада нису говорили колико ФБиХ дугује Српској и колико је несређених рачуна
- Будућност БиХ је суморна и увијек имам утисак да та земља никад није добила оба плућна крила ни било шта друго што је потребно за неки нормалан живот
- „Сви морамо стати на лопту, нико не треба да гања неке ирационалне концепте, већ да се усмјеримо на оно што је стварни живот. То је уједно и моја порука странцима. Увијек сам за то да се очува дејтонски концепт БиХ зато што је он гарантовао мир, али сам далеко свјеснија да нам је тај Дејтон дао политички систем у којем је та компонента националне индивидуалности, ипак, давала гаранцију за суживот
- опструише нешто и онда објашњавате како нешто не функционише, а када би престали опструисати онда би функционисало и, када бисте пустили да уставне надлежности буду оно што јесу и да радимо у координацији, ствари би одлично функционисале и чак мислим да би у том случају БиХ могла да буде и успјешна
ПРЕДСЈЕДНИЦА Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је у интервјуу Срни да ће посљедице пандемије вируса корона вјероватно бити видљиве од почетка сљедеће године, те да је зато веома важно санирати проблем пандемије да би се могло окренути оживљавању привреде.
Нагласивши да је веома важно очувати привреду, Цвијановићева је указала да је суштина у томе да Република Српска остане ликвидна и да буџет буде у стању да извршава обавезе према корисницима, али и да се реализују зацртани пројекти.
Она сматра да је веома важно да буде настављена комуникација Владе са социјалним партнерима и да се види на који начин се може кретати даље.
„Благи сам оптимиста и веома је битно да смо преживјели тај први удар пандемије вируса корона, да смо сви били свјесни да морамо заједно да радимо.
Посебно ме радује чињеница да је просјечна плата у Републици Српској посљедњих неколико мјесеци већа у односу на Федерацију ФБиХ. То је показатељ да је супстанца ту, да је то све очувано и сад морамо наћи начин да идемо даље и да се крећемо кроз изазов који ће трајати сигурно још неко вријеме, а прогнозе говоре да ће и сљедећа година бити веома изазовна“, нагласила је Цвијановићева.
Она је оцијенила да увијек треба да постоји здрава конкуренција међу ентитетима, али, нажалост, оно што се дешавало у протеклом времену није било одраз тога.
Цвијановићева је подсјетила да су поједини бошњачки лидери упорно годинама објашњавали како је стање у Републици Српској лоше, а, наводно, у ФБиХ добро, при чему никада нису говорили колико ФБиХ дугује Српској и колико је несређених рачуна.
„Само ћу подсјетити на област пензионог система и чињеницу колико је Република Српска оптеретила свој Фонд за пензијско осигурање тиме што је преузела кориснике и исплаћивала пензије онима који су требали да је добијају у ФБиХ, али је тај ентитет то одбио“, навела је Цвијановићева.
Она је нагласила да је Влада Републике Српске апсолутно спремна за предстојећи период, који носи много изазова, те да се већ креирају одређени нови аранжмани.
„Од великог значаја је то што је Влада на самом почетку имала разрађен план како доскочити одређеним стварима, помоћи привредним субјектима, првенствено оним који су највише и трајније угрожени, као што је област хотелијерства и туризма, али и свима другима. Имали смо ситуацију у којој је све било блокирано, није било никакве активности, требало је то преживјети.
Влада је пружила разне видове подршке од исплате минималних плата, пореза и доприноса, продужетка одређених аранжмана, дефинисања програма, подршке локалним заједницама, омогућавања кредитних линија по посебним условима до оснивања Гарантног фонда, који се ставио у функцију привреде, а све то значило је обезбјеђивање наставка живота“, истакла је предсједник Републике Српске.
Према њеним ријечима, не може се говорити да су то неке спектакуларне ствари, али је суштина да су пад и губитак настали усљед глобалне пандемије сведени на минимум или смањени колико је било могуће, те да у сваком случају треба бити задовољан.
Епидемиолошка ситуација и даље сложена, али постоји значајна стабилност
Оцијенила је да је епидемиолошка ситуација и даље веома сложена, не само у Српској, већ и на глобалном нивоу, али да је добро што су републичке институције правовремено реаговале.
Она је истакла да је, генерално гледајући, ситуација и даље сложена, али када се посматра данас и када се упореди са почетним периодом, видљиво је да постоји значајна стабилност, здравствени сектор је у сасвим другачијем стању, много стабилнији и опремљенији.
„Урадили смо све оно што је неопходно, првенствено смо успјели да опремимо наше болнице, тако да су љекари, медицинске сестре и сви други здравствени радници били апсолутно спремни за оно што нас чека. У то вријеме, када смо се суочили с пандемијом, било је много непознаница. И даље их има, али данас наш систем функционише сасвим другачије“, указала је Цвијановићева.
Она је оцијенила да још дуго треба упозоравати становништво да сви буду довољно одговорни, да се придржавају правила која су на снази и да на тај начин смање ризик заразе и ширења инфекције.
„Природно је да је дошло до одређеног опуштања људи и не може се цијели систем, ни људи, нити живот држати закључаним превише дуго и у неком првом периоду, када смо имали ригорозне мјере, оне су заиста дале резултате. Тада нам је првенствено био циљ да не експлодира здравствени систем, да не дође до колапса у том периоду када је било још много непознаница и када на глобалном нивоу није било довољно ни опреме ни заштитних средстава. Сада је ситуација другачија, али и даље остају на снази мјере којих се сви морамо придржавати“, поручила је Цвијановићева.
Посебна захвалност здравственим, али и просвјетним радницима
На питање како са ове временске дистанце гледа на почетак пандемије у Српској и реаговање институција, Цвијановићева је констатовала да је све то било веома трауматично и, најблаже речено, веома изазовно, али је поносна што је Република Српска успјела за кратко вријеме да успостави све неопходно да би се одређени ризици свели на најмању могућу мјеру, посебно када је ријеч о здравству.
„Имали смо пожртвоване људе у здравственом сектору који су се предано бацили на један нови задатак, уз све потешкоће и захтјеве у њиховом редовном послу. С друге стране, већ годинама размишљамо како ћемо некад морати да комбинујемо различите видове наставе јер је то захтјев модерног времена, али некада вас оваква сила и недаћа натјера да, на неки начин, тестирате и своје снаге. Ми смо управо сада тестирали и видјели да можемо за седмицу-двије да регулишемо одређена питања, да успоставимо неку нову праксу“, истакла је Цвијановићева.
Она је навела да су у тој новонасталој ситуацији републичким институцијама много помогли Радио-телевизија Републике Српске и просвјетни радници и изразила захвалност за сарадњу.
„Посебно сам захвална наставницима, поготово оним који су први требали да изађу пред камере и на сасвим нови начин одрже часове, а које сада опет чека изазовно вријеме с обзиром на то да смо утврдили начин како ће почети нова школска година и дефинисали одређена правила. Неке ствари мораћемо сигурно да прилагођавамо у ходу, али важно је да имамо план, да смо довољни зрели, способни и флексибилни да доскочимо ситуацији.
Сви смо се ставили на располагање да вратимо дјецу у учионице, али и да имамо модел да пређемо на онлајн наставу ако то буде потребно. Важно је да се дјеца врате у учионице, то је важно и родитељима, али и просвјетарима, јер живот тече даље иако јесте измијењен и слажем се да ће сви ови резови, промјене које смо доживјели, начин организавања наставе, живота, функционисање привреде и потешкоће које су све пратиле, проузроковати вишегенерацијске промјене“, указала је предсједник Републике.
Она је изразила наду да ће медицина и наука урадити своје и да ће се добити безбједан и сигуран лијек или вакцина.
„С обзиром на то да су сви у ишчекивању вакцине која ће донијети одређено рјешење, када већ нисмо дошли до лијека, Република Српска, користећи своје контакте у иностранству, попут Представништва у Русији, пријавила се за вакцину када она буде доступна да би могла да се обезбиједи и на тај начин предуприједи неке ствари у будућности које би се могле дешавати у вези с вирусом када је ријеч о нашем становништву“, навела је Цвијановићева.
Српска има оно што нема ФБиХ – жељу грађана да буду окупљени око Републике
На молбу да прокоментарише наводе из политичког Сарајева да је Српска „кривац“ што БиХ не може да добије 250 милиона евра помоћи од ЕУ за рјешавање посљедица епидемије вируса корона, Цвијановићева је рекла да је то апсолутна лаж и да Република Српска није никаква кочница.
„Већ смо навикли да се стално пласирају лажи и упућују неке стрелице према Републици Српској, али ми не придајемо превише значаја томе јер знамо шта су наши приоритети. Та прича коју пласирају је нетачна јер, према процедури и правилима, Савјет министара прикупља мишљења од ентитета да би почео одређене преговоре и да би ушли у аранжмане добијања овакве помоћи. Чини ми се да је чак дуже потрајало да се добију ти одговори од ФБиХ, него од Републике Српске и ти разговори се још воде“, појаснила је Цвијановићева.
Када је ријеч о ЕУ, рекла је Цвијановићева, постоје чврста обећања да неће бити проблема око додјеле те помоћи иако је дошло до њеног пролонгирања.
„То су измишљене теме које у датом моменту треба да покажу неког кривца, а њима је кривац увијек Република Српска зато што имамо све што они немају. Ту мислим, прије свега, на љубав грађана према Републици Српској, жељу да сви заједно будемо окупљени око онога што јесте Република Српска. То никад нисам препознала у ФБиХ, ни кад је ријеч о Бошњацима, ни Хрватима, а ни оно веома мало Срба који тамо живе“, истакла је Цвијановићева.
Суморна перспектива БиХ
На питање каква је будућност БиХ, с обзиром на сталне оптужбе на рачун Српске које долазе из политичког Сарајева и непрестану борбу да БиХ коначно почне да функционише у складу са Дејтонским мировним споразумом, уз поштовање чињенице да је она састављена од два ентитета и да ли има перспективу да заживи као нормална земља у којој домаћи политичари рјешавају проблеме, а не странци, Цвијановићева је рекла да је будућност БиХ суморна и да увијек има утисак да та земља никад није добила „оба плућна крила“ ни било шта друго што је потребно за неки нормалан живот.
„Додатни проблем је и то да постоји велика неискреност с којом се ушло у оно што је дејтонска БиХ. Многи који су промовисали причу како треба задржати дејтонски концепт управо су ти који су га урушавали разним интервенцијама високих представника и других. Долазили смо у апсурде да некога ко се позива на изворни Дејтон санкционишете под наводима да руши Дејтон зато што би требало да брани искривљени Дејтон.
Моја оцјена је да смо ми сада у горем унутрашњем размимоилажењу него што је то раније био случај. Оно што у свему томе брине је та лажна ноншаланција и измишљена рецептура како треба да промијените Устав и да нешто реорганизујете да би БиХ постала успјешна. То је лажни рецепт“, оцијенила је Цвијановићева.
При том, додала је она, у БиХ постоји политичко-бирократизовани рецепт који је неко некад измислио у неком ОХР-у, који је сам по себи, углавном, био штетан за БиХ.
„У ОХР-у је речено да ако нема сагласности да се Устав мијења редовним путем, онда формално нећемо мијењати Устав, али ћемо мијењати стварност. Због тога смо ми кроз силна та рјешења која су потекла од ОХР-а дошли у ситуацију да наш стварни живот заиста одудара од онога што је Устав рекао. И, када то погледате, јасно је да нешто није у реду са БиХ. Свугђе имате неку инволвираност међународног фактора, али начин на који се то дешава овђе већ вас упућује на то да не размишљате о будућности те земље“, нагласила је Цвијановићева.
Она је додала да постоји и бошњачка политика која за сваки проблем призива ОХР да доносе рјешења и одлучују, што само показује слабост система.
„У тој слабости система ми морамо да водимо рачуна да Република Српска буде јака, да идемо стално напријед и то мора свима нама да буде суштински, примарни политички циљ“, констатовала је Цвијановићева.
Ако се ствари посматрају и регионално, истакла је она, ни ту нема ниједне затворене теме, на унутрашњем плану у државама региона није ријешено ниједно од базичних питања због којих су настајали спорови, неразумијевање, па, нажалост, и рат, док се, с друге стране, отварају нове теме и нови проблеми у међудржавним односима, али и унутар самих држава.
„Сви морамо стати на лопту, нико не треба да гања неке ирационалне концепте, већ да се усмјеримо на оно што је стварни живот. То је уједно и моја порука странцима. Увијек сам за то да се очува дејтонски концепт БиХ зато што је он гарантовао мир, али сам далеко свјеснија да нам је тај Дејтон дао политички систем у којем је та компонента националне индивидуалности, ипак, давала гаранцију за суживот. Када све то измиксате и живите у илузијама како то некоме није важно, упадате у велику замку. То је овдје и даље важно и бесмислено је трошити енергију и бавити се стварима о којима немамо сагласност“, рекла је Цвијановићева.
БиХ би била чак и успјешна да се ради у координацији
Замољена да прокоментарише изјаву америчког амбасадора Ерика Нелсона да је вријеме за реформу дејтонског Устава, предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да је њој то мало необично јер је дејтонски Устав овакав какав јесте дефинитивно креација САД.
„Са друге стране, устави су, генерално гладајући, ствари које се не мијењају тако често и постоји разлог зашто је то тако. САД су управо неко ко посједује најстабилнији и најнефлексибилнији Устав или уставни документ који је од свог постојања, око 230 година, претрпио неких 27 амандмана. То већ говори о стабилности и да су то документи који се не мијењају тако олако. И не може ми нико рећи да ће ствари бити боље само зато што промијените Устав. Шта значи – промијенимо Устав и биће боље? Неће. У БиХ су већ наметнуте ствари које немају везе са Уставом, а наметали су их и ОХР и Уставни суд, у којем одлучују странци и веома често одлучују политички“, каже Цвијановићева.
Она је оцијенила да ће у БиХ ствари профункционисати кад се странци одрекну тих политичко-бирократизованих рецептура, а домаћи политичари буду имали довољно политичке воље да ствари заиста функционишу.
„Нажалост, у БиХ ствари увијек иду у контра правцу – прво настојите да покажете да нешто не функционише, и то у Сарајеву, то је уходани механизам, да бисте онда некога од странаца прозвали да каже да то треба да се мијења. Стално се опструише нешто и онда објашњавате како нешто не функционише, а када би престали опструисати онда би функционисало и, када бисте пустили да уставне надлежности буду оно што јесу и да радимо у координацији, ствари би одлично функционисале и чак мислим да би у том случају БиХ могла да буде и успјешна. То значи да би само требало да се придржавамо онога што је Устав рекао, а не да измишљамо неки нови Устав јер ни он неће функционисати ако нема политичке воље“, указала је Цвијановићева.
Она је нагласила да је суштина да ствари треба покретати на основу онога чиме се располаже, те да су то ствари које се дешавају кроз живот, а не кроз неки рецепт или наметнуту форму.
„Дејтонски устав је настао у САД по узору на оно што јесте и њихов Устав, он штити и успоставља једну такву децентрализовану структуру управо зато што је постојала свијест о томе да, ако је децентрализовано, може да функционише заједно, а ако је слијепљено или централизовано – тешко. То је била формула која се нашла за неко вријеме и зашто треба да је напустимо, а нисмо јој ни дали могућност да у потпуности живи свој живот“, упитала је Цвијановићева.
Механизам координације – кључан за БиХ
На питање да ли би уз поштовање изворног Дејтонског мировног споразума и механизма координације БиХ могла да буде земља која има будућност и у којој би људи коначно могли да имају бољу перспективу за живот, Цвијановићева је одговорила да је механизам координације апсолутно кључна ствар за функционисање БиХ, али и ту у практичном смислу постоји проблем гдје сада неко са нивоа БиХ, из неког министарства које уопште није предвиђено дејтонским Уставом него је настало касније, игнорише чињеницу да одређена уставна надлежност лежи на ентитету и хоће да доноси одлуке, а неће да узме у обзир оно што му каже ниво ентитета или кантона, када је ријеч о ФБиХ.
Она је додала да не види шта је проблем у томе да се сарађује, да се заједно рјешавају проблеми уз уважавање надлежности сваког нивоа, истичући да не разумије зашто би ниво БиХ говорио шта је приоритет у Републици Српској када то уопште не зна, а можда и не жели да зна.
„То је толико апсурдно. И онда када кажемо да је то наша уставна надлежност, они ‘потрче’ странцима и кажу ‘блокира Република Српска’, а поједини странци то одмах прихвате. Како блокирамо, шта хоћете, да не поштујемо Устав, да се не позивамо на надлежности? То је у реду, то је правна држава. А, ако се позивамо на надлежности, хоћемо да поштујем Устав, законе – онда то није у реду. На тај начин никада не можемо организовати ни државу ни живот једне државе и то је све наопако, координација је суштинска ствар“, констатовала је Цвијановићева.
Она је нагласила да какав год да је Устав, уколико се добро координишу активности на различитим нивоима, неће бити проблема, али овдје је проблем што се све настоји опструисати, укључујући и координацију да би се показало да БиХ треба да буде држава Бошњака.
„Ми не дамо да нестане Републике Српске, хоћемо да нас уважите и да будемо саставни дио сваког рјешења. Ако нас не уважавате, онда немате саговорника“, поручила је Цвијановићева.
Она је додала да су се неке ствари, ипак, промијениле, не нешто посебно, али постоји неко веће разумијевање да је важно да сви буду укључени у рјешења и да нико никоме ништа не отима у овој земљи.
„Међутим, ја увијек видим блокаду у политичком Сарајеву и апсолутно знам шта је на дневном реду, шта су методе и на који начин се стално хистерише, упућују критике и разне ружне ствари на рачун Српске. Мени то показује да политичко Сарајево није спремно на суживот. За њих је живот и суживот само ако је то онако како они кажу и сматрам да је то веома погрешно и штетно за БиХ“, указала је Цвијановићева.
Мигрантска криза дошла до тачке до које није смјела
Када је ријеч о мигрантској кризи у БиХ, Цвијановићева је рекла да се дошло до тачке до које се није смјело доћи и да се ситуација закомпликовала.
„То је проблем и оптерећење, посебно за мјеста гђе су мигранти стационирани. И даље остаје питање како они долазе овдје. Шта с њима радити у финансијском, економском, социјалном, здравственом и сваком другом смислу и колико је могуће да се овдје задржавају? Ситуација је компликована јер се много тога могло урадити у претходном периоду, а није рјешавано јер је постојало погрешно управљање мигрантском кризом. Пренеражени смо тиме што се дешава, али, с друге стране, мислим да се проблем треба рјешавати другдје“, оцијенила је Цвијановићева.
Она сматра да је веома тешко предвидјети шта ће бити у будућности јер је проблем миграната далеко већи него што се чинио у почетку и додаје да се плаши да је у току ескалација на коју су сви из Републике Српске упозоравали.
„Српска остаје при ставу да на нашој територији неће бити стационирања миграната, мигрантских кампова и насеља јер то не можемо економски, финансијски и на сваки други начин да поднесемо… Имамо довољно својих проблема. Жалим што су мигрантска кретања почела из неких политичких разлога и вођењем ратова на неким просторима“, рекла је Цвијановићева у интервјуу Срни.
Додај коментар