РС и матица

Неко зауставља Дарка Танасковића и Предрага Пипера на штету српског високог школства

ОТВОРЕНО ПИСМО ДЕКАНИМА, ПРОФЕСОРИМА И ЧЛАНОВИМА УПРАВНИХ ТЕЛА БЕОГРАДСКИХ ФАКУЛТЕТА
  • У универзитетској заједници нема никога ко би могао са елементарном озбиљношћу образложити став да професори Дарко Танасковић и Предраг Пипер не треба да постану емеритуси, али је у предвиђеном року изостао неопходни кворум за одржавање седнице Изборног већа која би требало да донесе ту, једино разумну и оправдану одлуку о предлагању за избор двојице угледних наставника и научника
  • Професори Танасковић и Пипер и нису неки губитници јер ће престанком ангажмана на факултету они само имати више времена за научни рад. Очигледно је, међутим, да су главни губитници пре свега студенти који неће имати прилике да чују професоре Танасковића и Пипера и да сарађују са њима. Није тешко сагледати једноставну чињеницу да студиј оријенталистике на београдском Филолошком факултету са проф. др Дарком Танасковићем и без њега, те студиј славистике са проф. др Предрагом Пипером и без њега једноставно нису ни приближно исте научно-педагошке категорије

ИСТИНСКИ забринути због разних појава које угрожавају систем српског високог школства и његове највише научно-педагошке квалитете, обраћамо се свим деканима, професорима, члановима изборних већа и других управних тела појединих факултета, али и ректорима, као и свим одговорним члановима научне и универзитетске заједнице.

То чинимо са намером да укажемо на један озбиљан проблем и на неопходност да се такве и сличне потешкоће убудуће не појављују или успешније решавају. Реч је о томе да неким изузетним, многоструко потврђеним зналцима, као што су редовни професори др Дарко Танасковић (члан АНУРС) и др Предраг Пипер (члан САНУ), није продужен ангажман на матичном факултету и није им одобрен статус професора емеритуса.

Све то је изостало упркос чињеници да су матичне катедре дале позитивно мишљење и желеле да задрже такве зналце за које адекватних замена напросто нема. Уз то, могућност за овај избор је изостала не на основу негативних одлука Изборног већа Филолошког факултета Универзитета у Београду, него на основу процедуралних, техничких потешкоћа у успостављању кворума неопходног за одржавање седница Изборног већа факултета.

Другим речима, у универзитетској заједници нема никога ко би могао са елементарном озбиљношћу образложити став да професори Танасковић и Пипер не треба да постану емеритуси, али је у предвиђеном року изостао неопходни кворум за одржавање седнице Изборног већа која би требало да донесе ту, једино разумну и оправдану одлуку о предлагању за избор двојице угледних наставника и научника у звање емеритуса.

Због немогућности успостављања кворума свака правно ваљана одлука Изборног већа је изостала, а став матичних катедара, који указује на научну и педагошку неопходност даљег ангажовања ових професора, просто је нестао у тами која прати организовање изборне процедуре. Немогућност успостављања кворума тако је постала јача од свих суштинских стручних, научних и педагошких процена.

Има ли у овој игри скривалици ипак неких добитника?

Нажалост, има их: то су они малобројни, али за изборну процедуру и укупан број гласова ипак релевантни појединци, који су лично заинтересовани за то да управо професори највиших научно-педагошких компетенција буду уклоњени са факултета.

У психолошку мотивацију таквих људи не треба се превише удубљивати, али да је она нечасна, то је ван сваке сумње.

Ко је у оваквој игри скривалици главни губитник?

Треба пре свега констатовати да сами професори Танасковић и Пипер и нису неки губитници јер ће престанком ангажмана на факултету они само имати више времена за свој научни рад. Очигледно је, међутим, да су главни губитници пре свега студенти који неће имати прилике да чују професоре Танасковића и Пипера и да сарађују са њима. Исто тако су губитници матичне студијске групе, цео Филолошки факултет, па и Београдски универзитет: није тешко сагледати једноставну чињеницу да студиј оријенталистике са проф. др Дарком Танасковићем и без њега, те студиј славистике са проф. др Предрагом Пипером и без њега једноставно нису ни приближно исте научно-педагошке категорије.

Када се мирно и објективно одмере добици и губици од оваквих процедуралних слабости и пропуста, савршено је јасно која страна претеже и шта би ваљало у оваквим ситуацијама чинити!

У случају процедуралних пропуста при избору за емеритусе проф. Танасковића и проф. Пипера можда се још понешто може исправити, а на то би ипак обавезивао позитивни став матичних катедара.

Међутим, кључни разлог за ово обраћање и овај предлог за размишљање садржан је, пре свега, у потреби да се упозори на озбиљну и акутну опасност која угрожава највише вредности српског високошколског система: морамо се питати шта смо учинили да са списка саучесника у чину урушавања тога система уклонимо недовољну организованост, индолентност, па и опструкцију оних који о томе могу и морају да одлучују?

Док год нешто позитивно може да се учини, не треба престајати са таквим настојањима!

Потписници отвореног писма:

др Зоран Аврамовић

Академик Љубиша Адамовић

Александар Алексић, председник Савета Факултета за дипломатију, безбедност и медије (ФДБМ)

Бојана Андрић, драматург

др Чедомир Антић

Драгомир Антонић, етнолог

др Небојша Арсенијевић

др Благоје Бабић

Владислав Бајац, књижевник

Благоје Баковић, књижевник

Милијана Балетић, новинар

др Милорад Беатовић

др Душан М. Берић

Академик Матија Бећковић

др Данијела Бјеља

др Ратко Божовић

Бојана Борић Брешковић, в.д. директор Народног музеја у Београду

др Стеван Васиљев

Чедомир Васић, сликар

Бранко Велов, правник

Мирјана Вуисић

др Слободан Владушић

др Владимир Вугделић

др Богдан Вукосављевић

Светлана Гавриловић

Слободан Гавриловић, социолог и књижевник

Александар Гаталица, књижевник

др Радослав Гаћиновић

Зоран Гутовић, издавач

др Лазар Давидовић

Академик Милован Данојлић

др Давид Дашић

Станко Дебељаковић, председник Центра за међународне односе и културну сарадњу ФДБМ

Академик Љубодраг Димић

Предраг Драговић, сликар

Драган Драгојловић, књижевник

др Јован Б. Душанић

Љубиша Ђидић, књижевник

Академик Гојко Ђого

др Ненад Ђорђевић

Академик Војко Ђукић

др Срећко Ђукић

Јагош Ђуретић, издавач

др Рајко Ђурић

Др Миша Ђурковић

Проф. др Александар Ђуровић

Проф. др Зоран Живковић, књижевник

Божидар Зечевић, члан Европске филмске академије

др Миодраг Ивановић

Срба Игњатовић, књижевник

Професор Едуард Илле

др Бранимир Инић

Др Слободан Јанковић, политиколог

др Владимир Јаковљевић

Милош Јевтић, публициста

др Зоран М. Јовановић

др Милош Јовановић

Наташа Канкараш, професор

Академик Владимир Кањух

Др Снежана Кањух

др Нила Капор

др Ненад Кецмановић

др Милош Ковић

Академик Милош Којић

др Мирољуб Којовић

др Драган Коковић

др Бранко Крга

Академик Василије Крестић

др Анђелка Лазаревић

Бранислав Лазић, Музеј књиге

Виктор Лазић, Музеј књиге

Горица Лазић, Музеј књиге

др Будимир Лазовић

др Милица Лазовић

Драган Лакићевић, књижевник

др Ђорђе Лопичић

др Јелена Лопичић Јанчић

Рајко Максимовић, композитор

Милена Максимовић

Александар Маринковић, инжењер

Биљана Маринковић

Миодраг Маринковић

Наташа Марковић, новинар и издавач

Професор Бранко Матић

Вера Миланковић, композитор

др Горан Милашиновић

Др Мелита Милин, научни саветник

др Софија Милорадовић

др Зоран Милошевић

др Тодор Мирковић

Момчило Митровић, издавач

Др Надежда Мосусова

др Гордана Мрдак

Иван Мркић, дипломата

др Бранко Надовеза

др Петар Настасић

Иван Негришорац, књижевник

Др Часлав Хаџи Николић

Академик Рајко Петров Ного

др Негослав Остојић

Проф. др Миливоје Павловић

др Петар Пијановић

др Дејан Поповић

Др Ивана Поповић, научни саветник

др Будимир Поточан

др Костадин Пушара

Селимир Радуловић, књижевник

др Маријана Рашковић

др Катарина Рашулић

Др Слободан Рељић

Академик Слободан Реметић

др Елизабета Ристановић

Љубивоје Ршумовић, књижевник

др Андреја Савић

др Жељко Симић

Душан Спасојевић, дипломата

др Милан Стануловић

Ранко Стојиловић, новинар

др Срето Танасић

Горан Тасић, дипл. инж.

Мр Јелена Тасић

Милан Тасић, издавач

Миомир А. Тодоровић, инжењер

Немања М. Тодоровић

Др Катарина Томашевић, научни саветник

Ново Томић, новинар

Богдан Трифуновић

др Јовица Тркуља

Академик Живорад Чековић

Жарко Чигоја, издавач

др Љиљана Чолић

др Радан Џодић

Академик Бранислав Шошкић

др Чедомир Штрбац

Биљана Шујица-Маринковић, правник

др Александар Њеиснер

 

1 коментар

Кликни овде да поставиш коментар