RS i matica

Prof. dr Tanasić: Latinica nije srpsko pismo, to je samo – ćirilica

NISU NJEMCI 1941. SLUČAJNO BOMBARDOVALI NARODNU BIBLIOTEKU SRBIJE
  • Naučni savjetnik Instituta za srpski jezik SANU i predsjednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika Sreto TANASIĆ: Samo je ćirilica srpsko nacionalno pismo. Gotovo sve što smo stvorili, zapamtili i sačuvali u svojoj istoriji stvoreno je na ćirilici
  •  „Na ćirilici je Miroslavljevo jevanđelje, najznačajniji pisani spomenik na srpskoj redakciji staroslovenskog, biser pisane baštine u svetskoj kulturnoj riznici, i toliki drugi njemu slični pisani spomenici, delo Svetog Save, pa Kulinova povelja iz 12. veka, najstariji pisani spomenik na srpskom narodnom jeziku, Dušanov zakonik – da ne nabrajamo dalje. Ko bi se odrekao takve baštine?“
  •  „Latinica nije – naglašava Tanasić – srpsko pismo, iako je u dvadesetom veku dosta pisano na njoj. Međutim, ona je uvezena, posebno je naturana posle Drugog svetskog rata u ime srpsko-hrvatskog jezičkog zajedništva i bratstva i jedinstva. Na hrvatskoj strani nije bilo tako, ćirilice nije bilo, čak ni za Srbe u Hrvatskoj“

ZAKON poznaje samo službenu upotrebu jezika i pisama, pa će tako samo ćirilica biti službeno pismo u Republici Srbiji, a zakonom su predviđene i kazne za nepostupanje u skladu sa članovima koji regulišu upotrebu službenog jezika i matičnog ćiriličnog pisma.

Ukratko, ovo je sadržaj ključnih predloga izmjena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama koji je upućen Vladi Republike Srbije i čije se usvajanje očekuje.

„Politika“ je povodom tih promjena koje nisu samo jezičke razgovarala sa  prof. dr Sretom Tanasićem, naučnim savjetnikom Instituta za srpski jezik SANU i predsjednikom Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

Odmah mu je postavila pitanje: „Zašto se u Nacrtu  izmena i dopuna Zakona o jeziku i pismu samo ćirilica propisuje kod službene upotrebe srpskog jezika? Zar ćirilica i latinica nisu ravnopravna pisma srpskog jezika?“

Prvo, to je nužno – ukazao je Tanasić – da bi se ispoštovala ustavna odredba o jeziku i pismu: tu stoji da je u Srbiji službeni jezik srpski, a pismo ćirilica. Drugo, što je najvažnije i zbog čega i jeste takva ustavna odredba, jeste činjenica da je samo ćirilica srpsko nacionalno pismo. Gotovo sve što smo stvorili, zapamtili i sačuvali u svojoj istoriji stvoreno je na ćirilici. Na ćirilici je Miroslavljevo jevanđelje, najznačajniji pisani spomenik na srpskoj redakciji staroslovenskog, biser pisane baštine u svetskoj kulturnoj riznici, i toliki drugi njemu slični pisani spomenici, delo Svetog Save, pa Kulinova povelja iz 12. veka, najstariji pisani spomenik na srpskom narodnom jeziku, Dušanov zakonik – da ne nabrajamo dalje. Ko bi se odrekao takve baštine?

Latinica nije – naglasio je Tanasić – srpsko pismo, iako je u dvadesetom veku dosta pisano na njoj. Međutim, ona je uvezena, posebno je naturana posle Drugog svetskog rata u ime srpsko-hrvatskog jezičkog zajedništva i bratstva i jedinstva. Na hrvatskoj strani nije bilo tako, ćirilice nije bilo, čak ni za Srbe u Hrvatskoj. Nema nikakvih razloga, niti potrebe, da se latinica ozakoni kao ravnopravna ćirilici.

Uslijedilo je pitanje: „Ipak, veliki je broj ljudi koji se zalaže za ravnopravnu upotrebu dva pisma, a kao jedan od razloga navodi se i taj da je latinica podobnija u savremenim uslovima globalne komunikacije.

Profesor Tanasić je odgovorio: „Više puta sam isticao, to je mišljenje struke, osim „časnih izuzetaka”, da nema ni jednog jedinog razloga da se ćirilica zamenjuje latinicom. Ako ne računamo takve tehničke probleme kakve ima srpska pošta, što se ovih dana pokazalo kao velika nacionalna sramota – da nema tehničkih uslova da telegram u Srbiji može da bude poslat na ćirilici. Zar treba čekati da ih zakon na to prisiljava? Da, ima onih koji se zalažu za latinicu u službenoj upotrebi. Oni su vrlo glasni, pa se stiče utisak i da su brojni. A to je front organizovan od različitih grupa.

-Ima tu ljudi, precizirao je, koji zaista misle da su dva pisma još ravnopravna, ne znaju šta se desilo sa srpsko-hrvatskim jezičkim zajedništvom pre tri decenije, ima onih koji jednostavno ne bi da menjaju stečenu naviku, ima onih koji misle da će upotrebom latinice steći neke materijalne koristi, tu su i neki izdavači i sredstva informisanja. Da li država može i sme žrtvovati nacionalnu kulturu i kulturni identitet zarad nečijeg profita? Međutim, u centru tog fronta su ljudi koji znaju šta za srpsku kulturu i nacionalni identitet znači ćirilica. Zato i čine sve da je proteraju i preprave našu kulturu, a dobro znaju: u kulturi je snaga jednog naroda. Da ne pominjem ništa drugo iz istorije – setimo se da su nacisti 1941. među ciljeve za bombardovanje odabrali i Narodnu biblioteku.“

http://www.politika.rs/scc/clanak/409356/Latinica-nije-srpsko-pismo

 

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar