Одабрано РС и матица

Просвјетне власти Србије искључиле Десанку Максимовић из програма за треће и четврте разреде гимназије

ЗАТО ШТО СЕ „ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ“ ТОБОЖЕ НЕ УКЛАПА У ПОЕТСКЕ ОКВИРЕ ЕПОХЕ
  • На одлуку је реаговала Задужбина „Десанка Максимовић“ писмом Министарству просвјете, Националном просвјетном савјету и Заводу за унапређење образовања и васпитања, које су подржали Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Милован Данојлић, Милосав Тешић, Алек Вукадиновић, Рајко Петров Ного, Мирослав Максимовић и други

ВЕЛИКА српска пјесникиња Десанкa Максимовић искључена је из школског програма трећег и четвртог разреда гимназије у Србији, јер је надлежна комисија сматрала да се не уклапа у „оквир епохе“, пишу „Вечерње новости“.

Комисија Завода за унапређивање образовања и васпитања одлучила је да из трећег разреда искључи избор из поезије Десанке Максимовић, а из четвртог – чувену збирку велике песникиње „Тражим помиловање“.

Такав поступак чланови комисије су навели да су дуго разговарали о најзрелијој збирци поезије „Тражим помиловање“ и закључили да се „ванвременост Десанке Максимовић не уклапа у поетичке оквире епохе, те да постоји бојазан да би и ученици погрешили у вредновању њене поезије, умањујући њен значај“.

На одлуку је реаговала Задужбина „Десанка Максимовић“ писмом Министарству просвјете, Националном просвјетном савјету и Заводу за унапређење образовања и васпитања, које су подржали Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Милован Данојлић, Милосав Тешић, Алек Вукадиновић, Рајко Петров Ного, Мирослав Максимовић и други.

Разматрајући захтјев Задужбине, комисија Завода је предложила да се збирка „Тражим помиловање“ нађе у програму за први разред гимназије, уз закључак да би „на овај начин нашла своје право мјесто као одјек књижевне епохе средњег вијека“.

Управник Десанкине задужбине Светлана Шеатовић навела је да образложење Завода да је „Тражим помиловање“ ванвременско и да је „одјек епохе средњег вијека“ представља поништавање дуготрајног рада научника који су тумачили дјело ове пјесникиње и доказали модерност и универзалну вриједност њене поезије.

„Нажалост, на делу је писање неке нове књижевне историје, ослоњене на нове вредности, газећи песникињу духа, епохе и народа. Тражимо помиловање за Десанку Максимовић“, рекла је Шеатовићева.

Академик и лауреат Десанкине награде Матија Бећковић истакао је да је ово нечувена вијест.  

„Једном приликом, путовао сам са Десанком на Вуков сабор и био сведок тога колико су јој људи аплаудирали и отпоздрављали. У једном тренутку сагнула се према мени и шапнула ми – Хоћемо ли пропасти? – Нисам ни слутио да ћу се тога сетити када сам чуо нечувену вест да су избацили из школског програма ништа мање него `Тражим помиловање`“, додао је Бећковић.

Пјесникиња Тања Крагујевић, члан Управног одбора Задужбине, али и лауреат награде која носи Десанкино име, каже да чланови Управног одбора неће одустати од покушаја да се огроман пропуст исправи.

„Новости“ наводе да је и роман Владана Деснице „Прољећа Ивана Галеба“ умјесто досадашње обавезне постао изборна лектира за четврти разред гимназије.

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар