Скупштина РС

Додик: Бошњаци и политичко Сарајево желе да Српску униште – Goodby BIH, Welcome RSexit!

ГОВОР СРПСКОГ ЧЛАНА ПРЕДСЈЕДНИШТВА БиХ НА ПОСЕБНОЈ СЈЕДНИЦИ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РС
  • Данас смо овдје зато што смо понижени, преварени, у континуитету покушавани направити блесавим и мање вриједним, као што многи са Запада мисле да смо људи мање снаге, мање вриједности. Не знам који људски и политички вокабулар треба да употребимо да бисмо рекли да смо овај пут озбиљни
  • Ми не смијемо оклијевати да донесемо одлуке важне за нашу прошлост, садашњост и будућност   
  • Република Српска и српски народ на овим просторима немају шансе у Босни и Херцеговини. Ми смо категорија која се мрзи од стране политичког Сарајева и Бошњака, категорија која се не прихвата. Категорија коју желе да униште. Свако друго поимање било би наивно, непоштено према овом народу
  • Као што видим, господин Рамић лагодно смијао овде,. Али, најслађе се смије онај ко се задњи смије – народ је то давно рекао. А, ви сигурно нисте задњи који се смије, има времена и за наш смијех
  • Ваше увјерење да ће вам странци спасити државу је наивно, потпуно неодговорно. Умјесто да сте, ви Бошњаци, покушали да градите заједничку државу на бази Дејтона – огромне међународне операције која је довела до тога, или је бар покушала да скрши српски национални идентитет, изгледа да сте увјерени да је дошло вријеме за коначни обрачун са Републиком Српском и српским народом
  • Захваљујем се свим колегама, представницима политичких партија на преданом раду ових дана око доласка до заједничких закључака. Охрабрен сам показаном способношћу и спремношћу да превазиђемо разна политичка виђења, несагласности па чак и нетрпељивости када је у питању одбрана РС
  • Вјерујем да је то изводљиво и да је то једино могуће. За 65 дана се видимо! Вјерујем да ћу бити увејренији кад вам се будем обраћао поново за тих 65 дана и да ћу бити ближе ономе што сам на почетку рекао – good by BiH, welcome RS-exit!

ПОЧЕО бих свој говор ријечима Goodby BIH, Welcome RSexit! Ово би могло и требало да буде кључно питање данашње сједнице.

Могло, уколико оно што смо данас овдје заједно договорили и закључили буде прихваћено од стране релевантне снаге која се зове Република Српска.

Њено право као учеснице Дејтонског споразума свакако не би требало да буде оспоравано. Не знам који људски и политички вокабулар треба да употребимо да бисмо рекли да смо овај пут озбиљни и да нећемо прихватити било какво друго кретање.

Данас смо овдје зато што смо понижени, преварени, у континуитету покушавани направити блесавим, неконзистентним, мање вриједним, као што то многи са Запада мисле да смо људи мање снаге, мање вриједности. Да нисмо способни и спремни да сами одлучујемо о себи и зато се и понашају овако према нама, рачунајући да само они знају шта је за нас добро и докле могу да иду.

Република Српска и српски народ на овим просторима немају шансе у Босни и Херцеговини. Ми смо категорија која се мрзи од стране политичког Сарајева и Бошњака, категорија која се не прихвата. Категорија коју желе да униште. Свако друго поимање било би наивно, непоштено према овом народу, према људима.

Кад ту додате разне мешетаре из међународне заједнице, у ликовима разних амбасадора који су протутњали овдје и који сада дјелују, а и оних који покушавају да нам наметну приче о владавини права у условима када немате конституисан ни један орган који је у складу с правом – онда вам је јасно на који начин нас посматрају.

Народна Скупштина је кључно мјесто свих наших одлука, важних и – коначних. Зато се око ње морамо окупити.

Само је Скупштина та која може да говори у име овог народа.

Ми не смијемо оклијевати да донесемо одлуке важне за нашу прошлост, садашњост и будућност. Не желим да причам о Уставном суду БиХ, јер је све о томе речено у уводу наше предсједнице Жељке Цвијановић, а и много је већ познато – како се урушава суверенитет, намећу и праве флоскуле, како се прави изигравање Устава, како нам вријеђају интелигенцију када донесу одлуку о имовини, а сада сасвим нешто друго.

Овај пут је Уставни суд отишао даље тиме што је, одлучујући о уставности једног Закона и једног члана, себи дао за право да квалификује титулара и доноси одлуку о томе ко је он, пребацујући имовину на БиХ којој то не припада. На тај начин је показано све.

Захваљујем се господину Рамићу који је данас помогао да нам још мало отвори очи тврдњом да ће поднијети апелацију Уставном суду везано за законе о стварним правима, гдје би требало да се рјешава питање шума, вода, ријека, потока и осталога. Вјероватно охрабрен чињеницом из претходног одлучивања Уставног суда!

Вјерујем да се лагодно смијао овдје, као што видим. Али, најслађе се смије онај ко се задњи смије – народ је то давни рекао. А, ви сигурно нисте задњи који се смије, има времена и за наш смијех у складу са првом реченицом коју сам вам рекао.

Ваше увјерење да ће вам странци спасити државу је наивно, потпуно неодговорно. Умјесто да сте, ви Бошњаци, покушали да градите заједничку државу на бази Дејтона – огромне међународне операције која је довела до тога, или је бар покушала да скрши српски национални идентитет. И, постигнут је међународни аранжман.

Очигледно увјерени да је дошло вријеме за коначни обрачун са Републиком Српском и српским народом, политички бошњаци предвођени СДА, свакако, покушавају да искористе то. О томе најбоље говори њихово стално позивање на дјеловање високог представника. Веома су задовољни када виде одлуку Уставног суда.

Колико смо били наивни – неки од нас, па и ја сам – када смо вјеровали да ће, када су ишли и креирали укидање наших идентитетских обиљежја кроз одлуке Уставног суда, да ће стати и једном рећи да је томе крај.

Потпуно желим да признам да сам изненађен чињеницом да су Уставни суд и те судије странци игнорисали раније доношене одлуке Уставног суда (како је то речено у говору предсједнице) и о пресуђеној ствари одлучивали сасвим супротно, тврдећи – као што то тврде неки амбасадори с којима сам био у разговору – да нама једино преостаје да поштујемо Уставни суд и њихове одлуке.

То вам је равно као са онима који су одведени у фашистичке логоре, тамо стављени у очај и безнађе, па су очекивали само једно од оних који су их убијали: да ће коначно постати људи или се уморити од свега тога. На то личи и садашња међународна заједница, мени, требало би и вама, јер личи овом народу.

Овај народ нема ни једне друге солуције него да се води искључиво својим интересима.

Република Српска је демократска земља. У њеном политичком раду несметано учествују представници конститутивних народа.

Шта ту није тачно?

Слободно живе они који су се вратили и несметано упражњавају свој идентитет. Несметано живе.

Бошњацима је то мало. Мало – у условима када никада нисмо подвукли црту онога шта је било и како се десило. Политичку подвалу везану за то да су Срби побили 300 000 Бошњака. А историјски развој и односно су вријеме показали да је то била подвала.

Подвала на којој се креирала међународна политика.

Међународна политика, која се креирала на `чињеници` да су Срби ти који заслужују казну,  задржава се и данас.

Наравно, 300 000 никад није убијено. Убијено је 94 000 људи, од чега 66 000 Бошњака и 30 000 Срба и Хрвата и осталих. То најбоље говори да је то пратило структуру пописа који је био те 1991. године. Али, на бази преваре, подвале, медијске сатанизације и свега онога што су Срби преживјели. И војно и политичко руководство Републике Српске тога времена.

Креирана је међународна политика кажњавања за Србе и Републике Српске кроз стално умањење њене снаге и њених компетенција, како би се то једног дана завршило и како би нам се цинично насмијали – када бисмо то дозволили – како смо били наивни и глупи. Ми на то немамо право.

Бошњаци су узурпирали и добили чисто Сарајево у коме је било 150 000 Срба и 120 000 Хрвата којих данас нема, а који су учествовали у изградњи тога града, комуникација, путева, канализације и свега осталог што је тамо урађено.

У изградњу огромног броја стамбених објеката Срби и Хрвати су уложили неколико десетина милијарди долара и били, наравно, истјерани из тог Сарајева. Веома јефтиним средствима је пребачена имовина.

Нама овдје траже данас да поштујемо одлуку Уставног суда, а та иста Федерација и то исто Сарајево не поштују одлуку Уставног суда о војним становима гдје 120 људи још није ријешило своје питање, без обзира што је та одлука донешена прије 10 година.

Треба ли да будемо наивни?!

Морамо да одбацимо све те њихове глупе, за нас веома лоше `добре намјере`.

Био сам прије неколико дана у Бијељини. Срео сам се са члановима Удружења Тузлака Срба који су морали да побјегну од злочиначке армије БиХ која је протјерала 85 000 Срба, која је управо у Тузли почела да прво протјерује, па у тузланској колони – гдје су побили наше момке.

Срба који су до тада живели слободно у Тузли- тамо више нема! Учествовали су у изградњи тог града, улица, расвјете, комуналних служби. О том билансу нико не говори. Они само задржавају исти стереотип и лажи која се зове `геноцид`. О подвали која се зове `геноцид`.

О томе како то желе и силом да наметну – па чујете и високог представника који би наметао закон о том.

Зато је важно да Народна скупштина одбаци свако понашање високог представника у том смислу.

Високи представник је подлац. То је тај који покушава да подвали или је подвалио многе одлуке мимо Дејтона.

Чињеница је да је високи представник дјеловао у складу са бонским овлаштењима доносећи многе законе, креирајући чак и устав ентитета. Дакле, у вријеме доношења бонских овлаштења тадашњи високи представник, као званично задужен за тумачење Дејтонског споразума, Волфганг Петрич је изашао и рекао: „Ово није у складу са Дејтоном. То што није у складу са Дејтоном мора да буде доведено да буде у складу са Дејтоном“.

Захваљујем се свим колегама, представницима политичких партија на преданом раду ових дана око доласка до заједничких закључака. Охрабрен сам том чињеницом да показујемо способност и спремност да превазиђемо разна политичка виђења, несагласности па чак и нетрпељивости када је у питању одбрана РС.

Зато сам захвалан свим представницима владајуће коалиције као и људима из опозиције који су имали довољно политичке одговорности да буду са нама. Радујем се чињеници да ћемо заједно наступати у заједничким институцијама и управо на овај начин деловати: не доносећи ни једну одлуку на било ком нивоу.

Вјерујем да је то изводљиво и да је то једино могуће.

За 65 дана се видимо!

Вјерујем да ћу бити увјеренији кад вам се будем обраћао поново за тих 65 дана и да ћу бити ближе ономе што сам на почетку рекао – good by BiH, welcome RSexit!

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар