Skupština RS

Nova komisija za Srebrenicu da bude neka vrsta današnjeg „Raselovog suda“

HOĆE LI ZAPAD POKUŠATI DA SVOJU „SREBRENICU“ ZAPEČATI I BRANI KRIVIČNIM GONJENJEM?
  • Nenad KECMANOVIĆ: U komisiji vidim lingvistu Noama Čomskog, nemačko-francuskog književnika Petera Handkea, ali i Žana Klod Antonetija, od naših – Varadija i Kusturicu. Međunarodno poznati i cenjeni ruski pravnici, istoričari, politikolozi i drugi ispisali su knjige o karakteru rata u BiH od 1992. do 1995. godine, o ulozi spoljnog faktora, o kardinalnim propustima u radu Haškog tribunala, pa bi bilo neophodno da neki od njih budu u sastavu komisije, na primer Jelena Guskova, Natalija Naročnjicka, ili Pjotr Iskenderov
  • Milivoje IVANIŠEVIĆ: U slučaju Srebrenice zavređuje pažnju činjenica da je totalno zanemaren human odnos Srba prema Bošnjacima i ponašanje srpskih vojnika koji su prošli kroz 48 bošnjačkih sela i nikome se nisu svetili za ono što su radili njihovi muškarci u srpskim selima. U srpskom selu niko živ nije ostao kad su Bošnjaci napadali, u bošnjačkim selima – svi su živi ostajali
  • KECMANOVIĆ: Crne mrlje u radu Haškog tribunala i dalje zjape, bez obzira na njegovo zatvaranje, a nove činjenice isplivavaju… Poslednji popis je pokazao da u odnosu na predratno stanje više Srba nedostaje u Federaciji, nego nesrba u Srpskoj… Nikad nismo saznali ko je etnički čistio Srbe ili se pretpostavlja da je 90 odsto sarajevskih Srba napustilo grad iz čista mira       
  • IVANIŠEVIĆ: Zapad i Sarajevo, ukoliko su čestiti, daće podršku formiranju komisije i onda bi se glavna bitka vodila oko njenog sastava

NARODNA skupštini Republike Srpske obavezala je Vladu RS da formira međunarodnu komisiju koja će ispitati ratna dešavanja u Srebrenici, uključujući i stradanje Srba, a ne samo Bošnjaka.

Kakve će posledice to izazvati?

Ko bi mogao da bude u toj međunarodnoj komisiji?

Hoće li učestvovati i Rusi?

Šta je cilj formiranja takve komisije?

Koliko će sve to zajedno izazvati gnev Zapada i Sarajeva?

Kakav odgovor na formiranje takve komisije se može očekivati?

Profesor Fakulteta političkih nauka iz Banjaluke Nenad Kecmanović podseća za Sputnjik da ideja nije nova i da se, između ostalih, i sam zalagao da se formira neka vrsta „Raselovog suda“, koji je svojevremeno bio formiran povodom američkih zločina u Vijetnamu, a u njemu je važnu ulogu imao i Vladimir Dedijer.

Takav sud nije imao formalno međunarodno pravno i krivično dejstvo, napominje Kecmanović, ali je imao veliki realan moralni i politički uticaj na svetsku javnost.

„Neposredan povod za formiranje komisije dala je bošnjačka NVO ’Majke Srebrenice‘ koja je u Berlin i Brisel poslala dodatni poduži spisak Srba navodno odgovornih za masovne zločine na tom području, koje u Hagu niko nije pominjao. Broj krivaca neprestano raste sa očiglednim planom da se u Sarajevu sudi čitavoj VRS i čitavom srpskom narodu kao zločinačkom. U završnom koraku to bi značilo proglašenje Srpske za genocidnu tvorevinu i njeno ukidanje“, tvrdi Kecmanović.

Uostalom, ta priča se već godinama povlači još iz vremena Harisa Silajdžića i ne silazi sa dnevnog reda bošnjačke politike, dodaje profesor.

Nenad Kecmanović

„U Dodikovom predlogu je naglašeno da cilj komisije nije da osporava ili umanjuje bošnjačke žrtve, nego da uzme u obzir i srpske žrtve, čiji ukupan broj je, prema zvaničnim izvorima, bio srazmeran muslimanskim, kao i hrvatskim. Tek celovita slika o ratu u BiH vodi ka istini. Uzmite, recimo, etničko čišćenje koje je gotovo rutinski pripisivano Srbima u Hagu“, navodi Kecmanović za Sputnjik.

Poslednji popis je, međutim, pokazao da u odnosu na predratno stanje više Srba nedostaje u Federaciji, nego nesrba u Srpskoj, konstatuje Kecmanović i dodaje da nikad nismo saznali ko je etnički čistio Srbe ili se pretpostavlja da je 90 odsto sarajevskih Srba napustilo grad iz čista mira.

„Crne mrlje u radu Haškog tribunala i dalje zjape, bez obzira na njegovo zatvaranje, a nove činjenice isplivavaju“, ističe Kecmanović.

Priča i podaci čoveka sa terena

Milivoje Ivanišević, predsednik Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku, pozdravlja inicijativu Milorada Dodika i konstatuje za Sputnjik da je krajnje vreme da se jednom izađe sa činjenicama, jer se sve što je do sad urađeno svodilo na medijske manipulacije, a činjenice su uvek, pa i danas, bile u drugom planu.

Kad jednom poslažemo fakte jedne do drugih, napominje Ivanišević, videćemo da je situacija potpuno drugačija i da čak ide neuporedivo više u srpsku korist nego što to neko može da nasluti i da predvidi.

„U slučaju Srebrenice mislim da zavređuje pažnju činjenica da je totalno zanemaren human odnos Srba prema Bošnjacima i ponašanje srpskih vojnika koji su prošli kroz 48 bošnjačkih sela i nikome se nisu svetili za ono što su radili njihovi muškarci u srpskim selima. U srpskom selu niko živ nije ostao kad su Bošnjaci napadali, u bošnjačkom selu svi su živi ostajali. U srpskom selu nema masovnih grobnica, nema ubijenih, nema logora, a bošnjačka sela su bila puna opljačkane robe i imovine srpskih sela. Srpska sela su proterana, a Bošnjaci su bili zaista nemilosrdni i trećina srpskih žrtava je stradala od hladnog oružja“, kategoričan je Ivanišević.

U odnosu na ta, kako kaže, čestita ponašanja Srba, u prvi plan se ubacuje streljanje nekoliko ratnih zločinaca.

„U knjigama koje su prevedene na engleski i holandski – navedeni su ratni zločinci, ubice, koji su pokopani u mezarju. I verovatno je neko od njih i bio streljan. Naš veliki greh je što im nije suđeno, pa da posle suđenja izdržavaju kazne, nego su streljani, prema međunarodnom humanitarnom pravu, na nedozvoljen način. I to jeste zločin, to nije sporno“, ističe Ivanišević.

Taj istraživač dalje navodi da je u knjizi „Dosije Sarajevo“ naveo sva imena preko 7.400 srpskih žrtava u Sarajevu.

„U dubljem istraživanju smo uvideli da nije dovoljno navesti ime i prezime, vreme i mesto, jer ima specifičnih situacija. Postoje žrtve koje su stradale od zlostavljanja u logorima, ali su umrle godinu ili dve kasnije. Imamo žrtve za koje nismo mogli da utvrdimo ime i prezime. Ili smo u nekim mestima nalazili mrtve studente podstanare kojima niko nije mogao da zna ime i prezime. Sve smo to razvrstali u pet kategorija“, kaže predsednik Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku

Milivoje Ivanišević

Ivanišević podseća da je 1994. objavio „Hroniku našeg groblja“ i da je od 1992. imao timove koji su po selima – Milićima, Skelanima, u Srebrenici i Bratuncu – od 1992. evidentirali kad god se nešto dogodi i da je naveo imena i datume kad je ko ubijen.

„Kad je reč o Srebrenici, to ne možete svesti na teritoriju te opštine. Srebreničke žrtve su žrtve osme operativne grupe ili 28 divizije Armije BiH. U brošurama smo naveli blizu 3.700 srpskih žrtava ne samo Srebrenice, već i Bratunca, Milića, to su žrtve dela teritorije Zvornika, dela teritorije Vlasenice.

Srebrenica je središte ili geografski pojam, ali je obim stradanja u tom području jedinstven.

Od ukupnog broja Srba koji su tu živeli samo je devet odsto ostalo na svojoj teritoriji, a 91 odsto Srba je proterano ili ubijeno“, navodi Ivanišević.

Nezavisne ličnosti i sa Zapada

Kriterijum za izbor članova Komisije, prema mišljenju Nenada Kecmanovića, jeste da to budu nezavisne ličnosti, naučnici, političari, umetnici, novinari, od međunarodnog ugleda i moralnog autoriteta. A takvih, kako smatra, ima i na Zapadu, i čak i među sudijama Haškog tribunala.

„Ovako iz prve tu vidim lingvistu Noama Čomskog, nemačko-francuskog književnika Petera Handkea, ali i Žana Klod Antonetija, od naših – Varadija i Kusturicu. Međunarodno poznati i cenjeni ruski pravnici, istoričari, politikolozi i drugi ispisali su knjige o karakteru rata u BiH od 1992. do 1995. godine, o ulozi spoljnog faktora, o kardinalnim propustima u radu Haškog tribunala, pa bi bilo neophodno da neki od njih budu u sastavu komisije, na primer Jelena Guskova, Natalija Naročnjicka, ili Pjotr Iskenderov“, nabraja Kecmanović.

Milivoje Ivaniševicć smatra da će i Zapad i Sarajevo, ukoliko su čestiti, dati podršku ovakvoj inicijativi i onda bi se glavna bitka vodila oko sastava komisije, dok Kecmanović kaže da Sarajevo i Zapad sigurno neće aplaudirati.

„Ne znam samo čiji će gnev biti veći, da li Sarajeva ili tzv. međunarodnih činilaca, koji su još odgovorniji pre svega za izazivanje i produžavanje rata u BiH, pa i tendenciozno prikazivanje zločina. Međutim, takva komisija može da se formira bilo gde u svetu, kao NVO i njen rad nije lako blokirati“, smatra Kecmanović.

Verujem da će biti pritisaka na potencijalne članove komisije da odbiju taj angažman, dodaje taj profesor, ali proaktivna reakcija biće sigurno da intenziviraju i ubrzaju aktivnosti da se njihova verzija istine o Srebrenici zvanično zapečati i proglasi nedodirljivom za bilo kakva istraživanja i to pod pretnjom krivičnog gonjenja.

„Sećamo se da je takva inicijativa Britanije, koja Srbe praktično trajno stigmatizuje kao genocidan narod, stigla i do SB UN i da nas je spasio ruski veto“, naglašava Kecmanović.

https://rs-lat.sputniknews.com/komentari/201808141116882525-stradanje-srba-u-sarajevu-i-srebrenici/

 

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar