Svijet

Bjukenen: Ako Si neće da se dogovori – kinesku ekonomiju treba razdvojiti od američke

„KINA JE NAJVEĆA PRETNJA ZA SAD – VEĆA OD RUSIJE KOJA NAM JESTE RIVAL“
  • Kina krade našu intelektualnu svojinu putem sajber aktivnosti, primorava američke kompanije koje posluju u Kini da vrše transfer tehnologije, hakuje naše kompjutere, dampinguje cene na našim tržištima kako bi izgurala američke kompanije, subvencioniše preduzeća u državnom vlasništvu koja se nadmeću sa američkim firmama…
  • Si mora odlučiti da li je spreman da prekine svoju taktiku vođenja trgovinskog rata protiv Sjedinjenih Država, koja je trajala tokom Klintonove, Bušove i Obamine administracije
  • Sjedinjene Države kupuju pet puta više robe od Kine nego što joj prodaju. Ako se budemo držali svoje pozicijeveliki gubitnik u ovom sukobu, neće biti Amerika
  • Nije sporno da je Rusija američki rival. Ali Putinova ekonomija je veličine italijanske, dok kineska ekonomija za našu predstavlja izazov. Osim toga, kineska populacija je deset puta veća od ruske i četiri puta veća od američke. Očigledno je da Kina predstavlja veću pretnju

Autor: Patrik BJUKENEN

DESET nedelja protesta, od kojih su neki bili ogromni, a neki nasilni, kulminirali su u ponedeljak zatvaranjem aerodroma u Hongkongu.

Peking je zabrinuto nasilne demonstracije opisao kao „poremećene“ aktivnosti koje predstavljaju „prve znake terorizma“, i obećao nemilosrdnu borbu protiv počinitelja.

Kina se gura prema donošenju odluke koju ona ne želi da donese: da upotrebi vojnu silu, kao što ju je upotrebila na trgu Tjenanmen pre 30 godina da bi slomila tadašnju pobunu. To bi ogolilo karakter komunističke diktature predsednika Sija Đinpinga i otkrilo dugoročne planove Pekinga za ovaj polu-autonomni grad od skoro 7,5 miliona stanovnika.

SEDAM SMRTNIH GREHOVA

Pa ipak, ovo nije jedina unutrašnja briga (ili briga oko granica) koju ima Sijev režim.

Milioni muslimanskih Ujgura na zapadu Kine se nalaze u koncentracionim logorima u kojima su podvrgnuti „ponovnom obrazovanju“ kako bi promenili svoj način razmišljanja o lojalnosti, secesiji i stvaranju novog Istočnog Turkestana.

U junu je kineski brod gađao i potopio filipinski ribarski čamac, ostavivši 22 člana posade da se podave. Ribare je spasio vijetnamski brod.

Nevoljnost predsednika Rodriga Dutertea da se suprotstavi kineskim utvrđenjima na stenama i grebenima u Južnom kineskom moru, za koje Manila tvrdi da se nalaze unutar njenih teritorijalnih voda, pretvorila je filipinski nacionalizam u antikineski.

Kineskom polaganju prava na Tajvan prkosi Tajpej, koji je upravo kupio 2,2 milijarde dolara vrednu američku vojnu opremu, uključujući i tenkove Abrams i rakete „stinger“.

Bilo kakva tajvanska deklaracija o nezavisnosti, upozorila je Kina, značiće rat.

Patrik Bjukenen

Iako zahtev Tajvana za kupovinu američkih lovaca F-16  još uvek nije odobren, tajvanska predsednica Cai Ing Ven je, u jednoj od svojih retkih poseta, nedavno svratila u SAD, pre nego  što je otputovala u karipske zemlje koje neguju diplomatske odnose sa Tajpejem.

Peking je izrazio svoje nezadovoljstvo zbog američke prodaje oružja i nezvanične posete Caijeve.

Hvaljena kineska ekonomija raste, u najboljem slučaju, polovinom dvocifrene stope rasta od pre deset godina, što nije dovoljno za stvaranje radnih mesta potrebnih za stotine miliona ljudi sa sela koji traže posao. Osim toga, obustavljeni su razgovori oko američko-kineskog trgovinskog spora, u čijem središtu se, prema rečima pomoćnika (za trgovinu) u Beloj kući Pitera Navara, nalaze „sedam smrtnih grehova“ Pekinga u odnosu prema Sjedinjenim Državama.

Kina krade našu intelektualnu svojinu putem sajber aktivnosti, primorava američke kompanije koje posluju u Kini da vrše transfer tehnologije, hakuje naše kompjutere, dampinguje cene na našim tržištima kako bi izgurala američke kompanije, subvencioniše preduzeća u državnom vlasništvu koja se nadmeću sa američkim firmama, manipuliše svojom valutom i, uprkos našim protestima, u Sjedinjene Države otprema sintetičku drogu fentanil koja je postala glavni ubica Amerikanaca.

Takve prakse su omogućile Kini da ostvari godišnje trgovinske viškove u iznosu od 300 do 400 milijardi dolara na našu štetu, a to je, kaže Navaro, prouzrokovalo gubitak 70 hiljada fabrika i pet miliona radnih mesta u Sjedinjenim Državama.

Štaviše, Kina je svoje nagomilano bogatstvo iz ogromnih trgovinskih viškova koristila da finansira pohod na status hegemona u Aziji i šire.

HOĆE LI TRAMP ISTRAJATI?

Nakon pretnje predsednika Donalda Trampa o uvođenju desetoprocentnih carina ukupne vrednosti od 300 milijardi dolara na preostalu robu koju Kina izvozi u SAD, Si mora odlučiti da li je spreman da prekine svoju taktiku vođenja trgovinskog rata protiv Sjedinjenih Država, koja je trajala tokom Klintonove, Bušove i Obamine administracije.

Ako odbije da to učini, moraće da prihvatiti razdvajanje naše dve ekonomije.

Jedino Tramp je ušao u sukob sa Središnjim kraljevstvom (jedan od sinonima za kinesku državu, koju mnogi Kinezi smatraju „centrom sveta“, prim. prev.). Ako su američki narod i Kongres spremni da se čvrsto drže svoje pozicije i podnesu žrtvu, mi možemo da pobedimo u ovom obračunu.

Sjedinjene Države kupuju pet puta više robe od Kine nego što joj prodaju. Ako se budemo držali svoje pozicije, veliki gubitnik u ovom sukobu, neće biti Amerika.

Već tri godine američki establišment ne prestaje da zavija zbog ruskog hakovanja mejlova  Demoratskog nacionalnog komiteta tokom kampanje Hilari Klinton. Ipak, najveći sajber zločin ovog veka počinio je Peking, kada je, 2014. godine pokrao 22 miliona dosijea podnosilaca prijava i zaposlenih u američkoj vladi, od kojih su mnogi imali oznaku stroge poverljivosti.

Ogorčen zbog ove krađe, tadašnji direktor FBI Džemjs Komi rekao je da je reč o „riznici informacija o svima koji su radili, pokušali da rade ili rade za vladu Sjedinjenih Država“.

Džejms Komi

„To je veoma važna stvar iz nacionalno-bezbednosne… i kontraobaveštajne perspektive“, rekao je Komi.

A Sijeva Kina, a ne Putinova Rusija, počinila je taj zločin. Ipak, izgleda da su američke elite zaboravile na ovaj daleko ozbiljniji akt sajber agresije.

Nije sporno da je Rusija američki rival. Ali Putinova ekonomija je veličine italijanske, dok kineska ekonomija za našu predstavlja izazov. Osim toga, kineska populacija je deset puta veća od ruske i četiri puta veća od američke.

Očigledno je da Kina predstavlja veću pretnju.

Da li su Amerikanci spremni da podnesu neophodne žrtve kako bi primorali Kinu da se pridržava pravila recipročne trgovine? Ili će političke realnosti primorati Trampa da u odnosu na Kinu prihvati dugoročan i poguban kurs koji sledimo još od 2001. godine kada smo joj dodelili trajni status najpovlašćenije nacije (MFN; status koji reguliše trgovinske odnose dve države; prim. prev.).

Ovo pitanje će verovatno odrediti sudbinu naših odnosa i budućnost Azije, ako ne i čitavog sveta.

Preveo Radomir Jovanović

 

https://www.standard.rs/2019/08/13/kina-je-najveca-pretnja-za-sad/

Izvor Buchanan.org

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar