Svijet

Blumberg: Putin je izgradio neprobojnu finansijsku tvrđavu

RUSKI LIDER OD JESENI 2016. SPREMA SVOJU ZEMLJU ZA SVOJEVRSNI RAT SA ZAPADOM
  • Tokom svetskog kreditnog kolapsa pre jedne decenije, glavni berzanski indeks Rusije je izgubio tri četvrtine svoje vrednosti. Pre pet godina, rublja se prepolovila u odnosu na dolar usled kolabirajućih cena nafte i uvođenja sankcija zbog Ukrajine, što je aktiviralo najdužu recesiju u Putinovoj vladavini. Sada Rusija ponovo raste, uprkos usvajanju jednog od najrestriktivnijih budžeta među velikim ekonomijama
  • Ovogodišnja ukupna sredstva predviđena  za trošenje – oko 270 milijardi dolara – predstavljaju manje od polovine onih kojima raspolaže Pentagon, ali Rusija će skladišti više rublji nego što ih potroši; bila je jedna od svega tri zemlje iz G20 koja je prošle godine ostvarila suficit, dok je njen dužnički teret ubedljivo najmanji u tom klubu
  • Vladimir PUTIN: „Po prvi put u istoriji, naše rezerve pokrivaju sve naše inostrane dugove, kako one državne, tako i one komercijalne. Imamo moćan finansijski sigurnosni jastuk“

DOVOLJAN je jedan pogled na ruske finansije da se zaključi da se Vladimir Putin sprema za rat, mada to ne bi nužno bio rat koji bi uključivao nepobedive hipersonične rakete i nuklearna torpeda kojim se on već godinu dana hvali.

Putin je tiho izgradio finansijsku tvrđavu za koju vladini zvaničnici i savetnici Kremlja kažu da će štititi ekonomiju od eskalirajućih salvi koje im idu u susret, i to sve dok je paralelno sa time držao Amerikance i njihove saveznike u neizvesnosti povodom ruskih vojnih kapaciteta i namera.

To je cilj kojem je Putin težio još otkako je došao na vlast na prelasku milenijuma, a njegova urgentnost je rasla sa svakom novom krizom koja je iskrsavala u odnosima sa Zapadom.

Tokom svetskog kreditnog kolapsa pre jedne decenije, glavni berzanski indeks Rusije je izgubio tri četvrtine svoje vrednosti. Pre pet godina, rublja se prepolovila u odnosu na dolar usled kolabirajućih cena nafte i uvođenja sankcija zbog Ukrajine, što je aktiviralo najdužu recesiju u Putinovoj vladavini. Sada Rusija ponovo raste, uprkos usvajanju jednog od najzategnutijih budžeta među velikim ekonomijama.

Ovogodišnja ukupna sredstva predviđena  za trošenje – oko 270 milijardi dolara – predstavljaju manje od polovine onih kojima raspolaže Pentagon, ali Rusija će skladišti više rublji nego što ih potroši; bila je jedna od svega tri zemlje iz G20 koja je prošle godine ostvarila suficit, dok je njen dužnički teret ubedljivo najmanji u tom klubu.

IZNENAĐUJUĆA STRATEGIJA

Početak ovog transformativnog procesa se, prema rečima troje ljudi upoznatih sa zbivanjima, nalazi u odluci koju je Putin doneo na zatvorenom sastanku sa svojim ekonomskim savetnicima u jesen 2016, a koja je iznenadila čak i najveće fiskalne jastrebove među njima. Ideja je bila da Rusija zakonski uvede obavezu sekvestracije svih naftnih prihoda ostvarenih iznad određenog nivoa, pri čemu je Putin odabrao najpesimističniji scenario koji mu je predstavljen: 40 dolara za barel, što je manje od polovine prosečne cene u prethodnoj deceniji.

Kako su pomenuti izvori istakli, ono što je ovu odluku činilo izuzetnom jesu politički rizici koje je nosila sa sobom.

Putin je išao u susret izborima sa opadajućom ekonomijom, upravljajući visoko rizičnom vojnom intervencijom u Siriji i spremavši se za naizgled sigurnu pobedu Hilari Klinton u trci za Belu kuću, inače njegove toksične kritičarke koja ga je u to vreme poredila sa Adolfom Hitlerom.

Umesto da je odrešio kesu kako bi udovoljio konkurentnim domaćim grupama koje podupiru njegov sistem vladavine, on ih je tesno stegao. Putin je potkresao izdatke uzduž i popreko, uključujući i sektor odbrane, kako bi napunio poljuljani ruski budžet. Istovremeno, centralna banka je popunjavala rezerve nakon odustajanja od skupe odbrane rublje i premeštanja fokusa na gomilanje zlata i juana, čime je bez upozorenja likvidiran najveći deo američkih državnih obveznica.

„Putin akumulira ušteđevinu jer mu to daje moć“, smatra Andrej Kolesnikov, politički analitičar iz moskovskog Karnegi centra. „Potreban mu je novac za borbu protiv Zapada, za nošenje sa sve jačim sankcijama, kao i sa budućim ekonomskim krizama“.

Servisi za rangiranje zaduženosti i finansijske institucije poput Međunarodnog monetarnog fonda aplaudiraju, mada obazrivo, jer se suočavaju sa uzastopnim pretnjama kaznenim merama iz Vašingtona i Brisela.

Mudi“ se ovog meseca pridružio S&P-u u vraćanju ruskog kreditnog rejtinga na investicioni nivo, saopštivši da je finansijska slika ove zemlje postala dovoljno neprobojna da može da anticipira očekivani udarac dodatnih sankcija koje analitičari očekuju.

KONZERVATIVNI PRISTUP

Ali Putinova štedljivost proždire pozamašne zalihe političkog kapitala koji je nagomilao tokom svog boravka u Kremlju – inače najdužeg još od Josifa Staljina: rast je anemičan, realni prihodi nastavljaju da opadaju, kamatne stope ostaju relativno visoke, inflacija raste, a postojani rast državnih penzija koji je obeležavao njegove ranije mandate je posustao.

Nepoverenju koje je odvuklo Putinov rejting na najniži nivo u poslednjih deset godina je doprineo i zakon koji je potpisao nakon svoje ubedljive pobede prošlog marta, kojim je uzrast za penziju pomeren za još pet godina. Mere štednje su naišle na široko protivljenje u zemlji u kojoj je najveći deo populacije rođen u vreme komunizma, što je dovelo do retkog izliva protesta.

Rast poreza na dodatnu vrednost dodatno erodira kupovnu moć, što podstiče zaduživanje potrošača i produbljuje javno nezadovoljstvo.

„Rukovodstvo naše zemlje se odlučilo za visoko konzervativan scenario: štedi koliko god je moguće i troši što je manje moguće“, rekao je Jaroslav Kuzminov, dekan Više škole ekonomije iz Moskve.

„Sada je cilj očuvati ono što je ostvareno, makroekonomsku i budžetsku stabilnost, makar i po cenu obuzdavanja rasta“.

Omiljeno Putinovo merilo – rezerve centralne banke – su skočile za oko 125 milijardi dolara u protekle četiri godine i sada iznose oko 475 milijardi dolara. Ove zalihe, inače pete najveće u svetu, i dalje su dosta daleko od 598 milijardi koliko je iznosio maksimum ostvaren 2008, kada su cene nafte bile oko 150 dolara za barel.

Ruski mehanizam sekvestracije i socijalni fond su modelovani prema norveškom sistemu za odbranu od cenovnih fluktuacija nafte i obezbeđivanje budućih penzija. Ali, za razliku od Norveške, koja retko kada dira u svoju riznicu iz Osla vrednu 1000 milijardi dolara, rukovodioci iz Moskve izvlače novac iz ruskih trezora kad god naiđu tmurni dani, navodi Karen Vartapetov, analitičar duga iz S&P.

„Sva prethodna poništavanja pravila budžeta bila su vezana za neku višu silu“, navodi Vartapetov. „Rusija sada akumulira sredstva nešto brže nego što bi se moglo pretpostaviti s obzirom na okolnosti po pitanju cena nafte, i to zbog verovatnoće drugih šokova, uključujući i nove sankcije“.

IZBEGAVANJE SOVJETSKE GREŠKE

Kako bi održao ekspanziju, Putin se više oslanja na biznis za investicije, a manje na višeslojne, iz budžeta finansirane infrastrukturne projekte poput onih koje je naredio za Zimsku olimpijadu 2014. ili za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018. Pojasnio je biračima da on smatra da je Rusija pod opsadom, kako od finansijskih centara Zapada, tako i od NATO snaga, ali je takođe rekao da neće napraviti istu grešku kao Sovjetski Savez ako bude uvučen u katastrofalnu trku u izdacima.

Sovjetska imperija se 1991. raspala delimično zbog toga što je Kremlj odlučio da se razmeće u vitalnim industrijama, kao što je odbrambena, kako bi se takmičio sa SAD u vreme kada su prihodi bili neraskidivo vezani za nekontrolisana tumbanja cena nafte.

Mihail Gorbačov, poslednji sovjetski lider, nagomilao je desetine milijardi dolara dugova kako bi finansirao kupovinu hrane i potrošačkih proizvoda sa Zapada. Putin je sve to metodično smanjivao, dok na kraju nije isplatio gotovo čitav dug pre roka.

Sada, nemalom zaslugom prošlogodišnjeg rasta poreza od 23 odsto, Putin smatra da bilans Rusije nikada nije izgledao bolje.

„Po prvi put u istoriji, naše rezerve pokrivaju sve naše inostrane dugove, kako one državne, tako i one komercijalne“, rekao je ruski predsednik poslanicima tokom svog godišnjeg obraćanja gornjem domu parlamenta u sredu. „Imamo moćan finansijski sigurnosni jastuk“.

Autori: Jevgenija Pismenaja i Ana Andrijanova, uz asistenciju Andreja Birjukova

Preveo Vladan Mirković

Blumberg: Putin je izgradio neprobojnu finansijsku tvrđavu – Novi Standard

 

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar