Svijet

„Iter“, projekat vijeka: Na jugu Francuske se montira fuzioni reaktor koji će biti malo Sunce

REAKTORI TOG TIPA PROIZVODIĆE OD GRAMA VODONIKA ENERGIJE KOLIKO OSAM TONA NAFTE
  • Projekat nazvan „Iter“ okuplja 35 zemalja: cjelokupnu Evropsku uniju (sa Velikom Britanijom), Švajcarsku, Rusiju, Kinu, Indiju, Japan, Južnu Koreju i Sjedinjene Države
  • Komponente tog eksperimentalnog reaktora pod nazivom „Tokamak“ – od kojih su neke visoke kao četvorospratna zgrada i težine nekoliko stotina tona – isporučene su iz Indije, Kine, Japana, Južne Koreje i Italije.  Samo jedan magnet, ali najmoćniji koji će pokrenuti električnu struju unutar plazme, mogao bi da podične nosač aviona
  • Fuzija će se dobiti stavljanjem na temperaturu od 150 miliona stepeni mješavine dva izotopa vodonika, pretvorena u plazmu. „Iter“ bi mogao da proizvede prvu plazmu krajem 2025, ilu početkom 2026. godine, a mogao bi da dostigne punu snagu 2035.

NA JUGU Francuske se montira  reaktor za projekat „Iter“, međunarodni program čiji je cilj proizvodnja energije fuzijom vodonika, kao što se dešava u srcu Sunca.

„Sa fuzijom, nuklearna energija može biti obećanje za budućnost jer nudi energiju bez zagađenja, bez ugljenika, sigurnu, i gotovo bez otpada“, rekao je predsjednik Fracuske Emanuel Makron u unaprijed snimljenom video-govoru za svečanost na gradilištu u Sen Polu le Doransu.

Komentarišući taj međunarodni projekat pokrenut jednim sporazumom iz 2006. godine koji okuplja 35 zemalja, odnosno celokupnu Evropsku uniju (sa Velikom Britanijom), Švajcarsku, Rusiju, Kinu, Indiju, Japan, Južnu Koreju i Sjedinjene Države, šef južnokorejske države Mun Džae-In takođe je u video-poruci pozdravio „najveći naučni projekat u istoriji čovječanstva“ i „zajednički san o stvaranju čiste energije sigurno do 2050. godine“.

„Sanjana kao alternativa fosilnim gorivima kao što su nafta, gas i ugalj koji svi emituju CO2, fuzija vodonika može zamjeniti i atomsku energiju: ako se fisijom cjepanjem atoma stvara radioaktivni otpad koji traje desetinama hiljada godina, fuzija vodonika ne stvara dugotrajni otpad“, rekao je Bernar Bigo, direktor kompanije „Iter“.

„Fuzija će proizvesti radioaktivni otpad, ali mnogo slabije aktivnosti nego atomska elektrana“, potvrdio je AFP Igor Le Bars, stručnjak Instituta za zaštitu od zračenja i nuklearnu bezbednost (IRSN).

Još jedna prednost: gorivo neophodno za fuziju, koje se izvlači iz vode i litijuma, dostupno je i, po Bigou, „obezbjeđuje rad niza reaktora milionima godina, jer jedan gram tog goriva oslobađa toliko energije kao osam tona nafte“.

Posljednjih mjeseci, komponente tog eksperimentalnog reaktora pod nazivom „Tokamak“ – od kojih su neke visoke kao četvorospratna zgrada i težine nekoliko stotina tona – isporučene su iz Indije, Kine, Japana, Južne Koreje i Italije.

Njihova veličina je vrtoglava: samo jedan magnet, ali najmoćniji od više u „Iteru“, magnet koji će pokrenuti električnu struju unutar plazme, mogao bi da podične nosač aviona.

Elementi stižu malo po malo, ostaje da se sastavi milion komada ove trodimenzionalne slagalice, što bi trebalo da traje do 2024. godine uz rad 2.300 ljudi na gradilištu.

Ovaj gigantski reaktor omogućiće reprodukciju reakcije fuzije vodonika koja se prirodno odvija u srcu Sunca i drugih zvijezda: ta fuzija će se dobiti stavljanjem na temperaturu od 150 miliona stepeni mješavine dva izotopa vodonika, pretvorena u plazmu.

„Iter“ bi mogao da proizvede prvu plazmu krajem 2025, ilu početkom 2026. godine, a reaktor bi mogao da dostigne punu snagu 2035.

Kao eksperimentalni reaktor, „Iter“ zapravo neće proizvoditi struju. U najboljem slučaju će biti potrebno sačekati 2060. godinu da se prvi fuzioni reaktor izveden iz „Itera“ poveže na električnu mrežu.

Da bi proizveli električnu energiju, budući komercijalni fuzioni reaktori jednostavno će koristiti toplotu proizvedenu u svojim „tokamacima“ bombardovanjem neutrona nastalih iz fuzije: ta toplota će se evakuisati pomoću cirkulacije vode pod pritiskom čime će se stvarati para za pokretanje turbine i alternatora.

„Iter“ kakav se gradi, ako bi bio povezan na elektroenergetsku mrežu, proizveo bi samo 200 MW električne energije, dovoljno za oko 200.000 domova.

Budući fuzioni reaktori imali bi volumen plazme za snabdevanje po dva miliona domova.

Bigo je rekao da su trošak izgradnje i operativni trošak „ekvivalentni troškovima konvencionalnog nuklearnog reaktora“.

Sa rizične strane potencijalne posljedice disperzije tricijuma (jednog od dva izotopa vodonika) u okolini bile bi „mnogo niže nego kod atomskog reaktora“, prema IRSN koji je proučavao razne scenarije među kojima su zemljotresi i požari.

„Čak i u slučaju najteže nesreće, ne bi bilo potrebe za evakuacijom stanovništva“, rekao je Le Bar.

Ta „vještačka sunca“ su, međutim, predmet stalne kritike ekologa, posebno francuskih koji u njima vide „naučno čudo na luksuznom papiru, ali bez ikakvog jemstva za rezultat“ i „finansijsku rupu bez dna“ kako je reagovao Grinpis.

Projekat već kasni pet godina, uz početni budžet utrostručeni na skoro 20 milijardi evra.

(Beta)

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar