Odabrano Svijet

Makron lomio rebra Žutim prslucima i uz pomoć `antifašista` u službi tajne policije

MASOVNI FRANCUSKI NARODNI BUNT PRED POTPUNIM UNIŠTENJEM
  • U februaru su „prsluci“ još izgledali kao realna pretnja establišmentu, ali je tada parlament usvojio zakon koji je policiji dao pravo da uhapsi svakoga koga osumnjiči da se sprema da ide na protrest koji vlast nije odobrila
  • Makronove tajne službe su u redove demonstranata redovno ubacivali svoje plaćene „antifašiste“ sa zadatkom da svaki mirni protest pretvore u `bojno polje`. Upravo oni su bacali molotovljeve koktele, gađali policiju kamenicama, napadali je metalnim šipkama
  • Do maja 2019-te se broj ranjenih učesnika protesta popeo na 2.200, a uračunate su samo povrede koje su izazvale invalidnost. Lako je zamisliti kakva bi se dreka digla na Zapadu da se ovako prema učesnicima protesta odnose vlasti Rusije ili Srbije

FRANCUSKI narodni pokret Žuti prsluci, koji je na svom vrhuncu ličio na nenasilnu revoluciju, gotovo da je potpuno uništen. Krajnje surovim dejstvima vlasti i represivnog aparata Emanuela Makrona.

Postoje, naravno, prognoze da će se „žuti“ protestni talas sa septembrom obnoviti, ali većina francuskih političkih analitičara smatra da su „prsluci“ pred nestajanjem.

Makron, koji sebe predstavlja kao lidera –obnovljene Francuske“, protiv njih je upotrebio svu silu državnog nasilja. Koristio je „ulične udarne grupe“ francuskih tajnih službi.

I parlament mu je pomagao u gušenju narodnog bunta.

Makron se Žutim prslucima nikakve pregovore nije vodio i nije ispunio nijedan od njihovih zahteva.

Učesnici protesta posebne nade su polagali u svoju ideju „svenarodnih referenduma“ ka koje bi se – slično kao u Švajcarskoj – iznosila najvažnija pitanja. Makron ni na to nije pristao.

U februaru su „prsluci“ još izgledali kao realna pretnja establišmentu, ali je tada parlament usvojio zakon koji je policiji dao pravo da uhapsi svakoga koga osumnjiči da se sprema da ide na protrest koji vlast nije odobrila.

To su bila preventivna hapšenja za koja nije bio potreban sudski nalog.

Tako su hapšeni najaktivniji i najvažniji „prsluci“ između dveju protestnih akcija.

Makron je ubrzo potom `progurao` i zakon o „nedopustivosti raspaljivanja mržnje“ koji je omogućio hapšenja čak i za neoprezne `postove` po socijalnim mrežama.

Makronove tajne službe su u redove demonstranata redovno ubacivali svoje plaćene „antifašiste“ sa zadatkom da svaki mirni protest pretvore u `bojno polje`.

Upravo zbog `antifašista` – koji su nastupali pod crnim maskama – protesti `prsluka` prestajali su da liče na francuske mirne demonstracije. Upravo oni su bacali molotovljeve koktele, gađali policiju kamenicama, napadali je metalnim šipkama.

To je policiji davalo priliku za upotrebu suzavca, pendreka i vodenih topova.

Kada je nastupao taj trenutak – lažni `antifašisti` su brzo nestajali a sila se obrušavala na mirne Žute prsluke.

Tokom samo tri prva meseca protesta, policija je povredila oko 1.700 „žutih“. Bilo je i 11 mrtvih.

Jedan od njihovih lidera, Žerom Rodriges, potpuno je izgubio desno oko nakon što mu je policajac sa bliskog odstojanja ispalio gumeni metak u lice.

Do maja 2019-te se broj ranjenih učesnika protesta popeo na 2.200, a uračunate su samo povrede koje su izazvale invalidnost.

Lako je zamisliti kakva bi se dreka čula na Zapadu da se ovako prema učesnicima protesta odnose vlasti Rusije ili Srbije.

„Prsluci“ su 14. jula izašli u Parizu na svoj novi protest. Bilo ih je oko hiljadu, vikali su Makronu da podnese ostavku i puštali žute balone. Ta su im se `pridružili` makronovi antifašisti i počeli da ruše metalnu ogradu i razbijaju izloge. Policija, naravno, udarila na mirne demonstrante.

Istog dana, uveče, hiljade Alžiraca je kod Trijumfalne kapije slavila pobedu fudbalera svoje zemlje porekla, skandirala „Francuska pripada nama“, razbijale izloge i skakale na automobile. Policija nije nikoga ni privela.

Dva dana ranije, 12. jula, nekoliko stotina ilegalnih imigranata je upalo u zdanje Panteona, u koje su sahranjene istaknute ličnosti Francuske i objavilo da počinje formiranje „Crnih prsluka“. I prema njima je policija bila više nego meka.

Privedeni su bili samo oni koji su napadali policajce.

To je bio signal „žutim“ da se uskoro mogu suočiti sa „Crnim prslucima“

Makron je i time pokazao koga smatra glavnim protivnikom i kome će lomiti rebra.

Svim sredstvima.

http://fakti.org/quo-vadis-orbi/makron-polomio-rebra-zutim-prslucima-i-uz-pomoc-antifasista-u-sluzbi-tajne-policije

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar