Svijet

Milioni mladih Amerikanaca mrze istoriju svoje zemlje i ljude koji su je stvorili

SAMO FALI DA AMERIČKI TALIBANI KRENU I NA RODNE KUĆE VAŠINGTONA I DŽEFERSONA

Rušenje statue Endrju Džeksona u blizini Bele kuće

  • Oni mrze pronalazače i istraživače poput Kolumba, konkvistadore i koloniste. Oni mrze očeve osnivače i prvih 15 predsednika, od kojih su svi ili imali robove, ili sarađivali sa ljudima koji su ih imali. Međutim mržnja prema istoriji, njeno poricanje i rušenje spomenika posvećenih ljudima koji su tu istoriju stvarali ne može da promeni prošlost
  • Napadnuti Vašington, Džeferson i Ruzvelt, to znači da levica sada odbacuje trojicu od četvorice predsednika čiji su likovi uklesani na nacionalnom spomeniku Maunt Rašmor
  • Danas, baš kao i šezdesetih, američki establišment je u povlačenju. On uzmiče pred nasrtajima rulje i ne želi da osudi one koji ruše statue jer se u suštini s njima slaže, nastojeći da kanališe stvorenu energiju u pravcu koji bi pogurao njihov povratak na vlast u novembru
  • Šta god da se dogodi na novembarskim izborima, Sjedinjene Države ne mogu opstati na tezi da su i pre svog osnivanja bile rasistički zločinački poduhvat. Društvo čiju istoriju preziru milioni njegovih članova neće preživeti

Autor: Patrik BJUKENEN

LEVIČARSKI rat protiv američke prošlosti je proteklih dana prešao nekoliko važnih linija.

Portlandska statua Džordža Vašingtona, oca ove zemlje i prvog predsednika Sjedinjenih Država, najvećeg čoveka svoje ere, srušena je i oskrnavljena.

Dok je statua stajala na mestu, američka zastava je bila obmotana oko glave Džordža Vašingtona i ubrzo potom bila zapaljena. Kada je statua oborena, ponovo je, ovoga puta cela, bila obmotana američkom zastavom koja je ponovo spaljena.

Na upražnjenom pijedestalu su ispisane reči: „Nalazite se u zemlji njenih domorodaca”. (Misli se na Indijance; prim. prev.).

DOMAĆI TALIBANI

Patrik Bjukenen

U Portlandu je takođe srušena statua Tomasa Džefersona koja je stajala na ulazu u srednju školu nazvanu po ovom autoru Deklaracije nezavisnosti.

U Njujorku su članovi gradskog veća podneli zahtev da Džefersonova statua bude uklonjena iz gradske skupštine.

Videvši šta se dešava, Muzej prirodnjačke istorije iz Njujorka dobio je dozvolu od gradskih vlasti da džinovsku statuu Teodora Ruzvelta na konju – kojem društvo prave Afroamerikanac i indijanski domorodac – ukloni iz predvorja muzeja.

Šta nije bilo u redu sa ovom 80 godina starom statuom?

Direktorka muzeja Elen Futer rekla je da je problem bio u „hijerarhijskoj kompoziciji”, odnosno u tome što samo Ruzvelt sedi na konju.

S obzirom da su napadnuti Vašington, Džeferson i Ruzvelt, to znači da levica sada odbacuje trojicu od četvorice predsednika čiji su likovi uklesani na nacionalnom spomeniku Maunt Rašmor.

Nacionalni spomenik Maunt Rašmor u Južnoj Dakoti

Domaćim talibanima nisu bili dovoljni napadi na Kolumba i generale Konfederacije, već su prešli na uklanjanje i skrnavljenje spomenika očeva osnivača ove zemlje i njihovih patriotskih sinova.

U Filadelfiji je oskrnavljen Spomenik neznanom junaku Američke revolucije, na kojem se inače nalazi i statua Džordža Vašingtona. Ta grobnica je konačno počivalište hiljada vojnika koji su umrli u borbi za američku nezavisnost, i čija imena su poznata samo Bogu. „Počinili su genocid”, nažvrljano je na spomeniku.

Lokalne vlasti i policija nisu zaustavile vandale. Ne može čovek a da se ne zapita: šta bi se dogodilo ukoliko bi mrzitelji Vašingtona i Džefersona odlučili da zapale njihove rodne kuće u Maunt Veronu i Montičelu?

Ipak, prošle nedelje je pređena još jedna linija u ratu protiv prošlosti.

Srušena je statua Julisiza S. Granta u Golden gejt parku u San Francisku. Policija je posmatrala kako se stotine ljudi okupljaju da bi srušili statuu generala i 18. predsednika, koji je prihvatio predaju vojske Severne Virdžinije pod komandom generala Roberta E. Lija.

Takođe, u Golden gejt parku je srušena i statua Frensisa Skota Kija, koji je napisao našu nacionalnu himnu, „Barjak iskićen zvezdama“, nakon što je 1814. godine cele noći gledao kako britanski ratni brodovi bombarduju Fort Mekenri.

MRŽNJA KAO MOTIV

Treća statua srušena u Golden gejt parku bila je statua oca Hunipera Sere, fratra Franjevačkog reda, koji je osnovao devet od dvadesetjedne španske misije u Kaliforniji, koje su se prostirale od San Dijega do San Franciska. Sera je živeo u 18. veku, daleko pre nego što su SAD pripojile Kaliforniju i decenijama pre nego što je Meksiko stekao nezavisnost.

Papa Francisko ga je kanonizovao 2015. godine

Krajem prošle nedelje srušena je i poslednja statua vojnika Konfederacije u glavnom gradu, generala Alberta Pikea, dok su vašingtonski policajci gradonačelnice Mjuriel Bauser to posmatrali iz policijskih patrolnih vozila.

Mi podižemo statue kako bi se sećali, odali počast i ukazali poštovanje onima koje pamtimo. A šta je motivacija ljudi koji ih ruše i skrnave?

Demonstranti gaze oskrnavljeni i srušeni spomenik generalnu Konfederacije Albertu Pajku na Trgu pravde u Vašingtonu, 19. jun 2020.

Jednom rečju: mržnja. Dobar deo mladih Amerikanaca mrzi istoriju svoje zemlje i ljude koji su je stvorili. Oni mrze pronalazače i istraživače poput Kolumba, konkvistadore i koloniste. Oni mrze očeve osnivače i prvih 15 predsednika, od kojih su svi ili imali robove, ili sarađivali sa ljudima koji su ih imali. Međutim, mržnja prema istoriji, njeno poricanje i rušenje spomenika posvećenih ljudima koji su tu istoriju stvarali ne može da promeni prošlost.

Stoga, u kom pravcu se mi krećemo?

Danas, baš kao i šezdesetih, američki establišment je u povlačenju. On uzmiče pred nasrtajima rulje i ne želi da osudi one koji ruše statue jer se u suštini s njima slaže, nastojeći da kanališe stvorenu energiju u pravcu koji bi pogurao njihov povratak na vlast u novembru.

Ali, ovo se ne može nastaviti. Politički i propagandni rat protiv policajaca, vandalizovanje statua i spomenika, blaćenje i posramljivanje američkih heroja ne mogu trajati unedogled.

U nekom trenutku u bliskoj budućnosti, establišment i njegov upitni politički instrument u liku Džoa Bajdena, moraće da ima svoj Sulja-momenat (nazvan po hip-hop zvezdi Sestra Sulja, u američkom političkom kontekstu odnosi se na trenutak kada političar javno odbacuje ekstremističke grupe, izjave ili stavove za koje se smatra da su povezane sa njim ili njegovom strankom; prim. prev), da ustane i poruči: „Ovo bi trebalo da prestane“.

Jer, šta god da se dogodi na novembarskim izborima, američki narod neće ostati ujedinjen oko stranke i pokreta izgrađenog na tezi da su Sjedinjene Države i pre svog osnivanja bile rasistički zločinački poduhvat.

Ne možete predvoditi narod čiju istoriju i heroje prezirete.

Zavađena zemlja ne može opstati. Društvo čiju istoriju preziru milioni njegovih članova neće preživeti.

Izvor Buchanan.org

https://www.standard.rs/2020/06/24/hoce-li-sad-preziveti-kulturnu-revoluciju/

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar