Svijet

Špigl: Sedam zvaničnika Evropske komisije pomaže Fon der Lejen, ali je pitanje da li će proći

NJENA KANDIDATURA JE FRANCUSKO-NEMAČKA NAGODBA NA ŠTETU DEMOKRATIZACIJE EU
  • Ursula fon der Lejen, šezdesetogodišnjakinja koja je prilično emotivna kad se radi o Evropi, može postati prvi Nemac na čelu Evropske komisije dosad, kao i prva žena na toj funkciji, ali niko u Berlinu ili Briselu nije naročito raspoložen za slavlje. Njena nominacija nije nemačka pobeda niti izraz genijalnosti Merkelove
  • Makronov tim tvrdi da je francuski predsednik spomenuo mogućnost da Ursula fon der Lejen bude podignuta na mesto glavne funkcije EU nekoliko puta još i pre evropskih izbora i ponovo tokom sastanka sa predsednicom CDU Anegret Kramp-Karenbauer u Parizu početkom juna
  • Prošle godine, a možda i ranije, Fon der Lejenova je tiho počela da se raspituje o svojim šansama za premeštaj u Brisel. Mnogi su govorili da je zainteresovana za poziciju generalnog sekretara NATO, ali njoj je zapravo bila atraktivna kancelarija predstavnika EU za spoljne poslove
  • Tokom 2016, Fon der Lejenova je pozvala na bitku protiv populizma. „Mi sada shvatamo da naša demokratija može biti bačena psima ukoliko ne budemo pazili“, rekla je za Špigl. Ova strastvena Evropljanka je još 2011. rekla da su njen cilj „sjedinjene evropske države, po uzoru na federalne zemlje kao što su Švajcarska, Nemačka ili SAD“

ETO je. Ursula fon der Lejen zauzima mesto na podijumu dvorane parlamentarne grupe Evropske narodne partije (EPP) u Strazburu, s osmehom koji joj je zalepljen na licu. Čim su kamere napustile prostoriju, okrenula se čoveku s njene leve strane – najvećem gubitniku u nadmetanju za pozicije vlasti u Briselu.

„Još ste mladi“, rekla je utešno Manfredu Veberu, koji je bio vodeći kandidat EPP-a za evropske izbore održane krajem maja. Kako su partije desnog centra pobedile na izborima, Veber se nadao poslu predsednika Evropske komisije. Ali funkcija je predata Fon der Lejenovoj umesto njega – ženi koja nikada nije učestvovala u kampanji za sedište u Evropskom parlamentu, niti bilo koji drugi posao u Briselu.

„Pokazali ste veličinu“, rekla je Veberu, prema rečima prisutnih.

Potom se lako prebacuje na francuski jezik i govori o svom detinjstvu u Briselu i o svom ocu, koji je svojevremeno radio u Komisiji. Nastavlja diskutujući o godinama koje je provela sa svojim suprugom u Kaliforniji – sada se obraćajući na engleskom. Bio je to očajnički potreban marketinški nastup nemačke ministarke odbrane.

Mnogi parlamentarci nisu oduševljeni ovom iznenadnom nominacijom. Iako je poliglotski, samouvereni govor Fon der Lejenove predstavljao oštar kontrast uštogljenom Bavarcu Manfredu Veberu – njeno konačno imenovanje je daleko od zagarantovanog.

Evropski parlamentarci su, na kraju krajeva, snažno agitovali za svoje vodeće kandidate (misli se na sistem vodećeg kandidata – nem. Spitzenkandidat – uveden 2014. godine sa namerom da se izbor predsednika Evropske komisije učini transparentnijim i više demokratskim; u suštini se svodi na to da evropske političke stranke određuju svoje glavne kandidate za predsednika Komisije pre izbora, umesto da ih nominuju lideri EU, prim. prev.) pre glasanja, govoreći građanima Evrope da je Brisel postao više demokratski, a da su odluke „iza zatvorenih vrata“ stvar prošlosti.

Ali, sada su Fon der Lejenovu – članicu desno-centrističke Demohrišćanske unije (CDU) nemačke kancelarke Angele Merkel – evropski lideri na tajnom sastanku odabrali za rukovodioca izvršnog tela EU. Zašto?

NEMA RASPOLOŽENJA ZA SLAVLJE

Ursula fon der Lejen, šezdesetogodišnjakinja koja je prilično emotivna kad se radi o Evropi, bila bi prvi Nemac na čelu Evropske komisije dosad, kao i prva žena na toj funkciji, ali niko u Berlinu ili Briselu nije naročito raspoložen za slavlje. Njena nominacija nije nemačka pobeda, to nije izraz genijalnosti Merkelove. Štaviše, nemačka kancelarka čak nije ni bila osoba koja je ubacila ime svoje ministarke odbrane u arenu kandidata, niti je Merkelova mogla da glasa za Fon der Lejenovu. Njena nominacija je zapravo bilo poslednje rešenje pred ćorsokakom.

Zaista, ovaj potez je okončao jedan naporan proces tokom kog su bila prekršena gotovo sva nepisana pravila na koja su politički lideri u Briselu bili naviknuti. Evropski sistem vodećeg kandidata je skrajnut u stranu. Prema ovom sistemu, glavni kandidat stranačke grupe koja bi dobila najviše mesta u Evropskom parlamentu smatrao bi se i glavnim kandidatom za nominaciju za predsednika Evropske komisije.

Merkelovu – šeficu vlade sa najdužim stažom u EU i najiskusnijeg briselskog pregovarača – su njeni protivnici, ali i partijski saveznici, iznova i iznova primoravali da menja stav o nominacijama.

Franko-nemačko partnerstvo, koje je tako često u prošlosti postavljalo kurs EU, takođe je moralo da se povinuje pritisku drugih lidera EU. A borba za vlast između evropskih institucija, poput one koja besni između Evropskog parlamenta i Evropskog saveta – moćnog tela koje predstavlja lidere zemalja članica –daleko je od razrešene. Ukoliko Fon der Lejenova ne dobije odobrenje parlamenta u naredne dve nedelje, rvanje će krenuti iz početka.

Ukoliko njena nominacija bude potvrđena, naći će se pred ogromnim izazovom koji je deo zaveštanja Merkelove: kombinovanim posledicama krize evra, nesposobnosti članica EU da se dogovore oko migrantske politike i uspona nacionalista i populista širom Evrope. Fon der Lejenova će dobiti zadatak da učini EU ponovo sposobnom za donošenje odluka, da okonča podele i ublaži rasprostranjene frustracije izazvane činjenicom da ona nije bila glavni kandidat EPP-a. Nameće se pitanje: Da li je ova žena – koja nije naročito omiljena ni u svojoj stranci kod kuće, a čiji rezultati na mestu ministarke odbrane blago rečeno nisu baš impresivni – sposobna za sve to?

Nominacija Fon der Lejenove je takođe rezultovala sukobom sa socijaldemokratama (SPD) unutar vladajuće koalicije Merkelove. SPD radi protiv nje i u Berlinu, i u Briselu. Ukoliko uspeju da blokiraju nominaciju Fon der Lejenove, to bi moglo da dovede do kolapsa Merkeline vlade.

TRAŽENJE IZLAZA

Fragilnost trenutne pozicije Fon der Lejenove je direktna posledica toga kako je do njene nominacije došlo.

Rekonstrukcija događaja koji su doveli do te nominacije – sastavljena putem razgovora sa akterima iz Brisela i Berlina – ostavlja utisak da se lideri EU nisu vodili pametnom ili pažljivo promišljenom strategijom. Umesto toga, više deluje kao da su činili sve što su mogli da pronađu izlaz iz teške situacije.

Francuski predsednik Emanuel Makron je bio prvi koji je ubacio ime Ursule fon der Lejen u ring. To je učinio u ponedeljak popodne, nakon što su šefovi država i vlada zemalja članica EU proveli čitavo veče, noć i jutro pregovarajući – bez ikakvih rezultata.

Do tog trenutka Manfred Veber više nije bio učesnik trke, a ideja da se postavi Frans Timermans – glavni socijaldemokratski kandidat iz holandske Partije rada – očigledno nije imala većinsku podršku. Bez obzira na sve, predsednik Saveta Donald Tusk je želeo da preda nominaciju, ali je holandski premijer Mark Rute odbacio ideju: „Ne, ne.“

Šefovi država i vlada su postali iscrpljeni i svadljivi dok su sedeli za okruglim konferencijskim stolom na 11. spratu zgrade „Europa“. Neki od njih, uključujući Makrona i Merkelovu, su se upravo vratili sa samita G-20 u Osaki (Japan).

POMOĆ FRANCUSKE

U jednom momentu, ovaj kružok je naprosto počeo da „prosipa“ imena unaokolo, a jedno od njih je bilo Ursula fon der Lejen. Već je jednom bila odbijena, ali to je bilo za poziciju glavnog evropskog diplomate, a ne za najmoćniji posao u Komisiji.

Jelisejska palata je, međutim, već dugo vremena imala Fon der Lejenovu na radaru. Pošto Makron ne može da prihvati Vebera, Pariz je rano počeo da traži imena koja bi mogao da ponudi Merkelovoj za visoke pozicije u Briselu. Na kraju krajeva, Makron i njegov tim nisu nužno bili protivnici ideje da Nemac bude na funkciji.

Makronov tim kaže da je francuski predsednik spomenuo mogućnost da Ursula fon der Lejen bude podignuta na mesto glavne funkcije EU nekoliko puta još i pre evropskih izbora i ponovo tokom sastanka sa predsednicom CDU Anegret Kramp-Karenbauer u Parizu početkom juna. Izgleda da je takođe smatrao da je nemački ministar ekonomije Peter Altmajer dobar kandidat.

Pariz ceni posvećenost Fon der Lejenove Evropi, pored njenog angažovanja u socijalnim pitanjima – to je žena koja možda nije bila najbolji ministar odbrane, ali je revolucionarizovala konzervativnu nemačku politiku o porodici dok je bila Merkelina ministarka za porodicu. A i Fon der Lejenova se potrudila da je Makron stavi na svoju listu „pozitivaca“.

U intervjuu za Špigl iz 2017. godine, kratko pre njegove pobede na predsedničkim izborima, rekla je: „Makron je ubeđeni, angažovani šampion evropske ideje koji će osnažiti evropsku porodicu i povesti je u savremeno doba“. Činjenica da Fon der Lejenova govori francuski i da nikada nije dovela u pitanje drugo sedište Evropskog parlamenta u Strazburu takođe je doprinela njenoj reputaciji u Parizu.

Makron je takođe rano uvideo da nemačka ministarka zna znanje. Od 2017, Fon der Lejenova gura najveći nemačko-francuski odbrambeni projekat do sada – novi evropski lovački avion. Bilo je dosta otpora, ali Fon der Lejenova nikada nije bila pokolebana i često je direktno pregovarala sa svojom francuskom koleginicom Florens Parli. Poslednji put se srela sa Makronom sredinom juna, na Međunarodnom pariskom aeromitingu na aerodromu Le Burže, gde je održana ceremonija zaključivanja ugovora za dotični projekat. Ali tog ponedeljka u podne, na EU samitu, ime Fon der Lejen je bilo jedva nešto više od probnog balona koji je pustio Makron. Malo vremena potom, Donald Tusk je prekinuo sastanak kako bi liderima EU dao nešto vremena za odmor.

Bila je to pauza koja je naročito Merkelovoj bila očajnički potrebna. Samit je proticao loše po nju, kao i čitav proces popunjavanja vodećih pozicija EU od početka evropskih izbora. Sistem vodećeg kandidata je uživao samo mlaku podršku Merkelove, delimično zbog njenog mišljenja da on ima malo smisla bez panevropskih stranačkih listi, a takođe i zato što je nominovanje kandidata za vodeće funkcije u EU činio mnogo težim. Merkelova je verovatno osetila da je u pravu nakon što se posle majskih izbora ispostavilo da nijedan od vodećih kandidata nema većinsku podršku u Evropskom parlamentu.

Dan pre nego što je otišla u Osaku, Merkelova je okupila konzervativne lidere u kancelarskom kabinetu. Bila je to grupa koju su činili Veber, Kramp-Karenbauer i Markus Zoder – vođa Hrišćanske-socijalne unije (CSU), bavarske sestrinske stranke CDU, inače stranke kojoj pripada Veber. Sastanku je prisustvovao i Žozef Dol iz Francuske – lider Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu. Upravo je na ovom sastanku Veber shvatio da nema nikakve šanse, saopštavaju izvori iz kancelarskog kabineta, pa se zadovoljio funkcijom predsednika Evropskog parlamenta. To je moglo da prokrči put za Timermansa, što bi značilo da je makar jedan od glavnih kandidata završio na poziciji predsednika Komisije.

Manfred Veber

To je bio plan u vreme kada je Merkelova letela u Osaku, a njega su lideri EU prisutni na samitu G-20 odobrili, iako su sumnjali da će se sa tim složiti Poljaci ili Mađari. Timermans je, na kraju krajeva, od svoje prve funkcije zamenika predsednika Komisije često nastupao kao oštri kritičar dotične dve zemlje, usled njihovog poigravanja vladavinom prava.

Oni upoznati sa njenim razmišljanjem kažu da je do tog momenta Merkelova već počela da razmišlja o Fon der Lejenovoj kao kandidatu za poziciju u Briselu koji možda ima najveće šanse za uspeh. Međutim, ipak je i dalje posmatrala svoju ministarku odbrane kao potencijalnog komesara u izvršnom telu pod vođstvom Timermansa, ili – još bolje – kao predstavnika EU za spoljnu politiku. Izgleda da niko u Berlinu u to vreme nije razmišljao o Fon der Lejenovoj kao predsednici Komisije.

Izvori iz vlade kažu da je Merkelova tokom boravka u Osaki dobila podršku SPD-a za slanje Fon der Lejenove u Brisel u ulozi komesara. Do tada je i sama Fon der Lejenova bila obaveštena o svojoj potencijalnoj budućnosti u prestonici EU, mada nije rekla ništa o tome.

DUBOKA NEODLUČNOST

Ali, ništa se nije odvijalo prema planu tokom EU samita u nedelju. Kada je Merkelova pre samita, tokom sastanka grupe desnog centra u Akademskoj palati, obavestila EPP o dogovoru za Timermansa, naišla je na duboku neodlučnost. Mnogi su mislili da Timermansa, kao glavnog kandidata stranačke grupe koja je izgubila izbore, ne bi trebalo nagrađivati tom vodećom pozicijom. „Ja sam agitovao za Manfreda Vebera kao predsednika Komisije“, požalio se navodno rumunski predsednik Klaus Johanis, inače pristalica Merkelove. Bugarski premijer Bojko Borisov je optužio Merkelovu da je izdala interese EPP. Mađarski premijer Viktor Orban je već poslao protestnu notu prvom čoveku EPP-a, Dolu.

Frans Timermans

Očigledno ni Dol ni Veber nisu učinili mnogo da pripreme lidere EPP za prelazak na Timermansa. Vođe nekolicine članica EU su se požalile da su tek tog jutra saznali za novi plan – i to od pregovarača drugih stranaka. Rezultat je bio taj da se Merkelova, kao donosilac loših vesti, našla u unakrsnoj vatri, pa nije imala neophodnu snagu da ubedi ostatak EPP-a da promeni kurs. Do momenta kada je samit počeo, podele nisu zarasle, a isprva nije bilo moguće pronaći rešenje, čak ni na privatnim sastancima koje je Tusk nasamo imao sa pojedinim liderima tokom noći.

Makronov predlog Fon der Lejenove je počeo da dobija na zamahu tek u ponedeljak ujutru, pa je do utorka ujutru postalo jasno da su se Nemačka i Francuska dogovorile da nominuju Fon der Lejenovu za predsednicu Komisije, a Kristin Lagard za predsednicu Evropske centralne banke. Još jednom je franko-nemačka osovina pokazala da funkcioniše.

„MAKRON JE UKLJUČIO SVETLO”

Od svih ljudi, baš je Makron bio taj koji je pokazao put iz krize – čovek koji je na početku pregovora pokazao koliko može biti destruktivan. „Makron je ponovo uključio svetla“, kaže jedan evropski diplomata odajući mu priznanje. Merkelova je uzela telefon da „proda“ rešenje svojima kod kuće, a konsultovala se i sa Zederom i Kramp-Karenbauerovom, koji su bili na putu za Izrael. Isprva, međutim, kancelarka je odlučila da ne obaveštava svoje koalicione partnere iz SPD-a.

U utorak u 11 ujutru, Merkelova i Makron su se sastali sa Donaldom Tuskom u njegovoj kancelariji, a španski premijer Pedro Sančez im se pridružio nešto kasnije. Njih četvoro su se složili da bi novi paket nominacija možda mogao da dobije potrebnu podršku.

Po svemu sudeći je Viktor Orban bio taj koji je obezbedio podršku za plan u okvirima četiri države Višegradske grupe – Češke, Mađarske, Poljske i Slovačke, zemljama koje su dobar deo samita provele otežavajući njegov rad. Orban je jedva čekao da blokira Vebera i Timermansa, a portparol mađarske vlade je objavio tvit u kojem je ponosno saopštio da je rešenje u obliku Fon der Lejenove došlo iz redova Višegradske grupe. Bilo kako bilo, nemački kandidat je sada uživao podršku Evropskog saveta – mada ostaje da se vidi da li će se bučna podrška jednog autokrate kakav je Orban na kraju pokazati kao štetna za Fon der Lejenovu.

Manfred Veber, koji je u tom trenutku i dalje bio zvanični kandidat EPP-a, saznao je za novi plan tek na kraju igre. Kada je druga runda briselskog samita otpočela u utorak ujutru, 46-godišnji Veber se vozio nazad u Strazbur, gde će iste večeri saopštiti svojoj stranačkoj grupi da je pretrpeo poraz.

„Ovde je moj put počeo prošlog septembra“, rekao je. „I ovde se završava danas“.

POTEZ KOJI SPASAVA KARIJERU?

Za to vreme, politička budućnost Fon der Lejenove ponovo izgleda ružičasto. Njena iznenadna nominacija za moćnu poziciju predsednice Evropske komisije dogodila se u vreme kada je njena politička karijera bila na prilično niskim granama. Već prethodne večeri, ministarka je kamenog lica stajala na poljani blizu Hamelna kako bi odala poslednju poštu mladom pilotu helikoptera koji je poginuo u nezgodi. Bila je to druga smrtonosna nesreća u nemačkoj vojsci u kratkom vremenskom razmaku.

Ali, to nije sve. Njeno ministarstvo je mesecima na naslovnim stranama novina zahvaljujući ogromnim prekoračenjima budžeta, naizgled beskonačnim nizovima mehaničkih poteškoća koje pogađaju vladine avione i istrazi parlamentarnog komiteta povodom potencijalnog nepotizma i korupcije u redovima bliskih savetnika ministarke. A tu su bile i izjave Hansa-Petera Bartelsa koji u ime nemačkog parlamenta drži nemačku vojsku pod lupom. On je nedavno rekao da nastojanja Fon der Lejenove da podmladi drastično neopremljenu nemačku vojsku napreduju „ekstremno sporo“.

Zaista, delovalo je kao da je Fon der Lejenova, uprkos opstanku na čelu Ministarstva odbrane skoro šest godina, bila u opasnosti da utone u politički živi pesak. Vremena u kojim je bila posmatrana kao potencijalna naslednica Merkelove su odavno prošla, u redovima sopstvene stranke i konzervativnih poslanika nije naročito omiljena, a nije ni planirala da ulazi u trku za parlament na sledećim opštim izborima zakazanim za 2021. godinu. Povremeno je čak spominjala i potpuno napuštanje politike.

Uprkos njenom dugom stažu u Ministarstvu odbrane, vojska je i dalje ne prihvata u potpunosti. Niko nije zaboravio njenu izjavu od pre dve godine kako vojska ima „problem sa ponašanjem“. Ona sama sada na ovaj komentar gleda kao na najgoru grešku svog mandata i odavno se izvinila zbog njega, ali to nije pomoglo. Sasvim nedavno, član CDU Fridrih Merc je optužio Fon der Lejenovu da je oterala vojnike u zagrljaj desničarske populističke stranke Alternativa za Nemačku (AfD).

Međutim, niko ne može optužiti Fon der Lejenovu za izbegavanje reformi. Ostavila je lični pečat na nemačkoj vojsci verovatno više od bilo kog svog prethodnika. Proširila je sajber kapacitete Bundesvera kako bi ga pripremila za budućnost, preduzela je korake da vojnu karijeru učini atraktivnijom za žene, fundamentalno je modernizovala interne procedure i postarala se da vojni budžet, nakon godina potkresivanja, skoči gotovo 30 odsto u odnosu na početak njenog mandata. Ali ti uspesi joj nisu pomogli kao ministarki odbrane da popravi svoj imidž.

ISKUSTVO NA MEĐUNARODNOJ POZORNICI

Prošle godine, a možda i ranije, Fon der Lejenova je tiho počela da se raspituje o svojim šansama za premeštaj u Brisel. Mnogi su govorili da je zainteresovana za poziciju generalnog sekretara NATO, ali njoj je zapravo bila atraktivna kancelarija predstavnika EU za spoljne poslove.

Javnost uglavnom nije primećivala kako je uspostavila međunarodnu mrežu koja će joj pomoći u njenom novom poslu, ukoliko njena nominacija bude potvrđena. A tek nedavno se moglo videti koliko je zapravo ona samouverena kada nastupa na globalnoj pozornici. Nemačka nije ni preuzela svoje privremeno sedište u Savetu bezbednosti UN kada je Fon der Lejenova u aprilu odletela u Njujork kako bi se obratila najvažnijem organu međunarodne zajednice o ulozi žena u mirovnim misijama. Dok se nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas malo pre nje probijao kroz svoj manuskript na ne baš tečnom engleskom, Fon der Lejenova je govorila tečno i iz glave.

Ne postoji čvrsto propisan set kvalifikacija za funkciju predsednika Evropske komisije, nema minimalne starosne dobi, niti je čak zakonski neophodno da nosilac funkcije bude građanin EU. Ali poliglotska doktorka medicine Ursula fon der Lejen je nesumnjivo kvalifikovana. A ima i korisnu mrežu kontakata unutar EU. Sasvim nedavno je ministarka putovala kroz baltičke zemlje i Istočnu Evropu – povodom sajber konferencije u Talinu i sastanaka tet-a-tet u Varšavi. Izuzev nekolicine objava na Instagramu, javnost jedva da je mogla da primeti ovo putovanje, ali ono predstavlja primer toga kako je dotična uspela da tiho isplete mrežu kontakata širom kontinenta. Nijedna grupa lidera nije tako brzo i tako jasno podržala kandidaturu Fon der Lejenove kao što je grupa iz Istočne Evrope.

KOLIKO JE ČVRSTA PODRŠKA?

Pitanje je, međutim, da li će ta podrška potrajati. Ideološki jaz između Fon der Lejenove, koja je na levoj strani konzervativnog spektra, i sve autoritarnijih i desnijih vlada u Varšvai i Budimpešti, teško da može da bude veći. Povodom migrantske politike, Fon der Lejenova je konzistentno podržavala Merkelovu, pa je na vrhuncu krize 2015. poslala nemačku vojsku da haos stavi pod kontrolu. Njena porodica je takođe udomila jednog izbeglog Sirijca. „On je obogatio naše živote“, rekla je svojevremeno nedeljnom tabloidu Bild am Zontag.

Tokom 2016, Fon der Lejenova je pozvala na bitku protiv populizma. „Mi sada shvatamo da naša demokratija može biti bačena psima ukoliko ne budemo pazili“, rekla je za Špigl. A ova strastvena Evropljanka je još 2011. rekla da su njen cilj „sjedinjene evropske države, po uzoru na federalne zemlje kao što su Švajcarska, Nemačka ili SAD“.

Ova istaknuta članica CDU se direktno pozicionirala protiv rastućeg evroskepticizma unutar svoje stranke. Ali čim je evropska realnost počela da se razvija u drugačijem pravcu – od debate o izbeglicama ka Bregzitu – Fon der Lejenova je promenila ploču. Postala je opreznija – na primer, počela je da se zalaže za „vojsku Evropljana“ umesto za evropsku vojsku. Ali malo je verovatno da su se promenila njena ubeđenja. Vrlo je moguće da će istočni Evropljani uskoro zažaliti što su joj pomogli da se probije do vrha Komisije.

OTPOR U BERLINU

Akim Post, generalni sekretar Partije evropskih socijalista – evropske parlamentarne grupe socijaldemokratskih stranaka sa kontinenta – je rekao: „Procedura za postavljanje osobe na funkciju predsednika Komisije koja nije učestvovala u kampanji kao glavni kandidat je neprihvatljiva i s naše tačke gledišta je isto što i obmana glasača“. Uprkos tome, dodao je da se „Angela Merkel ispravno ponašala na glasanju Saveta jer je uzela u obzir ‘ne’ koje je dobila od SPD-a“. Kao takav, nastavio je Post, ovaj incident nema efekata na koalicionu vladu u Berlinu. „Ali gospođa Fon der Lejen sada mora da nađe dovoljan broj glasova u Evropskom parlamentu“.

Jens Gajer, lider nemačkih socijaldemokrata u Evropskom parlamentu, zapretio je da će „SPD jednoglasno odbaciti Fon der Lejenovu“. Tabor nemačkog SPD-a saopštava i da njihove kolege iz Britanije, Austrije, Francuske i zemalja Beneluksa takođe planiraju da stave veto na nominaciju Fon der Lejenove.

Nemačke konzervativce brine i to što će glasanje u parlamentu biti tajno. „Umesto da budu ponosni i srećni što će nemački uticaj biti pojačan, i to prvom ženom na toj funkciji do sada, SPD blokira sve to“, rekla je zamenica predsednice CDU Julija Klokner. „Teško mi je da zamislim da će takvo ponašanje privući glasove“. Generalni sekretar CDU Paul Cajmjak je takođe kritičan prema SPD-u: „Taktičko kalkulisanje SPD-a ne samo da škodi reputaciji nemačke vladajuće koalicije, nego čitave zemlje“, rekao je.

„ŽIVOTNI GOVOR“

Ali najveći problem Fon der Lejenove će po svemu sudeći biti Evropski zeleni (Evropska zelena partija). Nakon evropskih izbora na kojim je ova stranka prošla spektakularno dobro, i to naročito u Nemačkoj, zeleni su se osećali kao pobednici. To čini još težim izlaženje na kraj sa njihovim sadašnjim razočarenjem. Ne samo da zeleni nisu dobili nijednu od glavnih pozicija, nego su bili i stranka koja se najstrastvenije zalagala za sistem vodećeg kandidata. „Raspoloženje je bilo agresivno“, rekao je jedan poslanih zelenih nakon postizbornog sastanka ove frakcije Evropskog parlamenta.

„Podrška naše frakcije vašem izboru predsednika Komisije deluje mi nerealno“, rekao je glavni kandidat Partije zelenih Sven Gigold. Njegov partijski kolega Rajnhard Butikofer – drugi čovek Evropskih zelenih – rekao je da Fon der Lejenova nije delovala ni najmanje iznenađeno kada su je šefovi država i vlada EU odabrali za dotičnu funkciju. „Prema tome, deluje da je ona kandidat kog je Evropski savet već držao u rezervi“, Butikofer je primetio. „Zašto bih ovu farsu ratifikovao svojim glasom?“

Iako su nemački zeleni u nezvaničnim komentarima otvoreniji da podrže Fon der Lejenovu, stranka insistira na tome da kandidat mora ponuditi jedno ili više mesta u Komisiji zelenima, i to što pre – poželjno funkcije koje se odnose na klimatske promene i ekologiju. Ostaje, međutim, pitanje da li bi to bilo dovoljno.

I tako se Fon der Lejenova sada priprema za poslednju rundu briselskog pokera vlasti. Dat joj je „tranzicioni tim“ nalik na onaj koji pobednik američkih predsedničkih izbora okupi pre ulaska u Belu kuću. Sedam zvaničnika Evropske komisije će pomoći kandidatkinji da pripremi svoj govor, dok se glasanje 16. jula približava. To će morati da bude govor njenog života.

Autori Melani Aman, Markus Beker, Matijas Gebauer, Konstantin fon Hamerštajn, Julija Amalija Hejer, Kristof Hikman, Diter Hip i Peter Miler

Preveo Vladan Mirković

 

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar