СЗО: Европа главно жариште корона-пандемије, а унутар ње – Италија

• У Европи је сада више и обољелих и смртних исхода него у остатку свијета (ако се изузме Кина)
• Washington Post:  Банкарски сектор Италије може постати жариште нове глобалне финансијске кризе. У тој земљи је фактички заустављена економија и све ће зависити од издржљивости њених банака. Могуће је да ће многе фирме и приватна лица напросто престати да враћају кредите, а да ће доћи и до обезврјеђивања државних обвезница које чине већи дио актива у банкама 

СВЈЕТСКА здравствена организација објавила је да је Европа постала центар пандемије вируса корона.

Прецизирала је да је број заражених на Старом континенту премашио највећи број у Кини када је епидемија у тој земљи била на врхунцу.

У Европи је сада више и обољелих и смртних исхода него у остатку свијета (ако се изузме Кина).

У Европи се већ данима региструје више новообољелих него у Кини када је била у најтежој ситуацији.

У цијелом свијету је досад заражено  нешто више од 139.000 у 123 земље, а укупан број умрлих је премашио 5.000.

У Италији је тренутно заражено преко 15.000 људи, а нешто више 1.000 обољелих је умрло.

Шпанија има 4.400 обољелих, али и знатно мањи број умрлих од Италије – 122.

Утицајни амерички дневни лист Washington Post објавио је да Европу и Италију чекају због епидемије и финансијски проблеми.

Његов коментатор Дејвид Линч написао је да ће банкарски сектор Италије постати жариште нове глобалне финансијске кризе – ако је испровоцира корона-пандемија.

Линч је указао да је у Италији – која је осма економија света – фактички заустављена економија и да ће све зависити од издржљивости њених банака.

По његовој процјени, могуће је да ће и многе фирме и приватна лица напросто престати да враћају кредите.

Линч наглашава: „Инвеститоре плаше антикризне мјере владе Италије, а још може доћи и до обезврјеђивања државних обвезница које чине већи дио актива у банкама. У сваком случају, доћи ће до ограничавања одобравања нових кредита и даљег успоравања италијанске економије“.

Линч указује и да италијанским банкама припадају и 2,4 трилиона долара невраћеног државног дуга.