Odabrano Svijet

U Voronježu održan prvi Rusko-balkanski samit narodne diplomatije

NAREDNI SAMIT ĆE BITI ODRŽAN 2020. U BEOGRADU, GROZNOM ILI BANJALUCI
  • Srbije u radu samita su učestvovali: Živadin Jovanović, Dragan Todorović, Ljubinko Đurković, Goran Petronijević, Goran Šimpraga i Dragana Trifković
  • Iz rezolucije samita: U svetu se stvaraju povoljni uslovi za jačanje saradnje između naroda Rusije i Balkana na osnovu ravnopravnog dijaloga, duhovnog, istorijskog i kulturnog srodstva. Političkim rukovodstvima Rusije i balkanskih zemalja se preporučuje da izvrše odgovarajuće promene u saradnji naših naroda, uzevši u obzir novu evropsku stvarnost
  • Još iz rezolucije: Najvažnije pitanje u vezi sa Kosovom i Metohijom mora se rešavati dijalogom na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, kojom se na osnovu međunarodnog prava teritorija Kosova i Metohije smatra južnom pokrajinom Republike Srbije
  • Učesnici izvan Rusije i Srbije: Milomir Savčić, Dževad Galijašević, Zmago Jelinčič –Jasminka Adžić Sikirić, Demo Beriša, Gojko Raičević, Vladislav Bojović i Milenko Nedelkovski

U VORONJEŠKOM državnom univerzitetu održan je prvi Rusko-balkanski samit narodne diplomatije.

Učestvovali su poznati političari, politikolozi, novinari, kulturni i javni delatnici iz Rusije i sa Balkana.

Na početku skupa je organizator i domaćin Samita Ljubomir Radinović pozdravio okupljene i poželeo uspešan rad učesnicima, uz nadu da će ovakav format dijaloga postati tradicionalan.

Skup su pozdravili: gubernator Voronješke oblasti Aleksandar Gusev, predsednik Čečenske Republike Ramzan Kadirov, deputat Državne Dume i predsednik partije Rodina Aleksej Žuravljov.

Putem video linka skupu su se obratili poznati ruski književnik, publicista i predsednik Izborskog kluba Aleksandar Prohanov, predsednik Saveza novinara Rusije Vladimir Solovjov, kao i predstavnici lokalnih organa Voronješke oblasti i RPC.

Na Samitu su govorili:

Leonid Ivašov, general pukovnik, predsjednik Akademije za geopolitičke probleme, doktor istorijskih nauka.

Živadin Jovanović, ministar spoljnih poslova Jugoslavije 1998-2000, predsjednik „Beogradskog foruma za ravnopravnost“.

Dževad Galijašević, profesor ekspert za bezbednost. Njegova tema bio je „Uticaj religijskog faktora na situaciju u  BiH“.

– Advokat Goran Petronijević („Uticaj rada Haškog tribunala na generisanje novih sukoba na Balkanu“).

Džambulat Umarov, ministar za nacionalna pitanja, štampu i spoljne poslove Čečenske republike.

Jelena Guskova, doktor istorijskih nauka, rukovodilac Centra za Istraživanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN, član Akademije nauka Republike Srpske i senator Republike Srpske.

Dragan Todorović, ministar saobraćaja Republike Srbije 1998-1999.

Ljubinko Đurković, pukovnik i predsednik Izvršnog odbora Pokreta ta Srbiju, komandant odbrane Košara ( „Košare, geopolitička bitka za Srbiju protiv NATO. Bitka koja još uvek traje“).

Oleg Bondarenko, šef Fonda za progresivnu  politiku i osnivač portala Balkanist („Medijski aspekti rusko-srpske saradnje“).

Zmago Jelinčič – lider Slovenačke nacionalne stranke, poslanik u parlamentu Slovenije.

Jasminka Adžić Sikirić, član predsedništva Stranke Ivana Pernara („Status Hrvatske u Evropskoj uniji“).

Jevgenij Baranov, televizijski novinar i politički komentator Prvog kanala ruske državne televizije.

Gojko Raičević, predsednik predsedništva Unije za vojnu neutralnost Crne Gore („Informativni ratovi na primerima“)

Dragana Trifković, član Predsedništva Dveri, šef Centra geostrateških istraživanja

(„Uticaj kosovskog pitanja na budućnost srpsko-ruskih odnosa“).

Demo Beriša, predsednik Unije Albanaca („Srpsko-albanski odnosi, problemi i perspektive“).

Milenko Nedelkovski makedonski televizijski novinar („Prećutna zabrana slobode govora na pragu nasilnog uvlačenja Makedonije u NATO“).

Guljnara Hadžimuradova, doktor filozofije, docent katedre za demografsku i migracionu i politiku MGIMO MID RF, viši naučni saradnik Instituta socijalno-političkih studija RAN („Savremeni migracioni procesi na Balkanu: uzroci  i posledice“).

Milomir Savčić, general, predsednik organizacije ratnih veterana Rpublike Srpske

(„Uloga rukovodstva Republike Srpske u postizanju mira 1992-1995. i razlozi nastavka nestabilne situacije u BiH“).

Goran Šimpraga, producent i direktor Medija centra Nogina i Kurinoja Ruski ekspres („Rusko-srpske kulturne veze i njihovo značenje u aktuelnom političkom trenutku“).

Fjodor Birjukov šef Instituta slobode

 («Interpartijske društveno-političke veze Rusije i Balkana kao važan instrument narodne diplomatije“).

Grigoris Bičahčijev, šef grčke zajednice Voronješke oblasti, član Nacionalne komore oblasti („Aktuelni odnosi između Grčke i Rusije“).

Vladislav Bojović, direktor Instituta za saradnju između Crne Gore, Srbije i Republike Srpske, član predsedništva Demokratske narodne partije Crne Gore („Crna Gora na geopolitičkom raskršću“).

Artjom Čekmarjov, lider omladinskog pokreta `Tigrovi  Otadžbine` („Rusija i Balkan, pogled generacije 21. veka“).

Dmitrij Sagal, ekspert Izborskog kluba, magistar pedagogije, član Saveta za nacionalna pitanja Vlade grada Moskve („Novi putevi Evroazijske međunarodne saradnje i narodne diplomatije“).

Samit je usvojio rezoluciju sa ovim ocenama i stavovima:

1. U trenutnoj međunarodnoj političkoj situaciji u svetu stvaraju se povoljni uslovi za jačanje multilateralne saradnje između naroda Rusije i Balkana na osnovu ravnopravnog dijaloga, duhovnog, istorijskog i kulturnog srodstva.

S tim u vezi, političkim rukovodstvima Rusije i balkanskih zemalja se preporučuje da izvrše odgovarajuće promene u saradnji između naših naroda, uzevši u obzir novu evropsku stvarnost.

2. Naša je ogromna preporuka šefovima balkanskih država koje su se pridružile sankcijama Zapada protiv Ruske Federacije da ta ograničenja ukinu zato što su ona u direktnoj suprotnosti sa iskonskim interesima naših naroda.

3. Najvažnije pitanje u vezi sa Kosovom i Metohijom mora se rešavati dijalogom na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, kojom se na osnovu međunarodnog prava teritorija Kosova i Metohije smatra južnom pokrajinom Republike Srbije.

4. Oštro osuđujemo širenje NATO-a na Istok, kao i uključenje Crne Gore u njegov sastav bez odgovarajućih demokratskih procedura i iskazivanja volje njenog naroda. Izražavamo zabrinutost zbog toga što se slični pokušaji uporno čine u odnosu na Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, pa čak i Srbiju.

5. Pozivamo balkanske narode na miran suživot, na rešavanje svih međusobnih otvorenih pitanja dijalogom, na prevazilaženje neprijateljstava i izolacije, uz pokazivanje stalne brige za očuvanje dobrosusedskih odnosa svih naroda koji žive na Balkanu, nezavisno od njihove religije. Dugoročni mir na Balkanu nema alternativu.

6. Moramo se pažljivo odnositi prema jedinstvenom, celovitom, tradicionalnom jezičkom i kulturnom slovenskom prostoru.

7. Rusko-balkanski samit narodne diplomatije održavaće se svake godine.

Kandidati Beograd, Grozni i Banjaluka

Predsednik organizacionog odbora samita – Ljubomir Radinović uručio je zahvalnicu predsedniku Čečenske Republike Ramzanu Kadirovu za doprinos unapređenju odnosa između Risije i balkanskih država.

U ime predsednika Čečenije zahvalnicu je primio Džambulat Umarov, ministar u vladi Čečenije.

Organizacioni odbor samita prihvatio je kandidature Beograda, Groznog i Banjaluke za održavanje drugog Rusko-balkanskog samita. O konačnoj odluci javnost će biti naknadno obaveštena.

http://fakti.org/rossia/u-voronjezu-odrzan-prvi-rusko-balkanski-samit-narodne-diplomatije

Tagovi

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar