Вјере

Амфилохије: Борба за светиње прерасла је и у борбу за српски национални идентитет

„ЦРНА ГОРА ЈЕ ЈЕДИНА НОВОНИКЛА ДРЖАВИЦАУ КОЈУ СЕ ВРАТИО СПОМЕНИК ТИТУ, ЈОШ ХОЋЕ – ТИТОГРАД“
  • Народ је васкрснуо и ослободио се страха… И ја сам изненађен овом пробуђеношћу народа, од дјетета до старца. Нарочито омладине, која није често улазила у цркву. Многи од њих су и некрштени, а сад смо за Богојављење крстили стотину њих на пливању за Часни крст. Дакле, то је изнад свега једно духовно буђење
  • Ово је и борба за достојанство, идентитет народа, његовог бића, душе, за српски, а ако хоћете и црногорски идентитет. Јер ово данас није црногорство, то је монтенегринство
  • Кад сам се једном приликом срео са господином Ђукановићем, он ми је тада рекао: “Створили смо границе Црне Горе, сад ћемо да стварамо идентитет.” Па како да ствара идентитет државе и народа који се стварао и створио кроз вијекове?
  • Појавиле су се приче да изопштени свештеник Дедеић жели да нову тзв. црногорску православну цркву оснује под окриљем Ватикана. Садашњег папу познајем још из Аргентине. Показао се као веома озбиљан и на случају канонизовања Алојзија Степинца, тако да сам апсолутно увјерен да нема разговора о томе
  • Васељенски патријарх – што се тиче Црне Горе сигурно неће промијенити став. Што се тиче цркве у Македонији, ту је већ друга прича. Ја се ипак надам, а то је рекао и васељенски патријарх, да без разговора и договора са СПЦ неће то урадити. Јер, ако то уради, без договора, то би тек било катастрофално и за њега и за православну цркву у цјелини

OВО што се сада дешава у народу у Црној Гори, то је за мене неко живо чудо. Пробудио се народ! Све што је рађено од 1941. године рађено је у страху, на мржњи, на убиствима и злочинима. Наједанпут, народ се ослободио и то је оно што је најважније у овом тренутку.

Овим ријечима Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије у ексклузивном интервјуу за “Глас Српске” описује дешавања у Црној Гори поводом усвајања спорног Закона о слободи вјероисповијести.

– То је закон који повампирује лењинизам и дух лењинистичко-стаљинистичко-титоистичке револуције. Оно што су лењинисти говорили и радили послије револуције, отимајући имовину и храмове, то практично ради данашња власт у Црној Гори, само што они иду још дубље од онога што су код нас радили комунисти послије Другог свјетског рата. Они су тада национализовали задужбине, имања, али нису храмове. Али данас, у 21. вијеку, повампиривати, у име демократије, европских вриједности, једну такву идеологију, како је ја називам богоубилачку и братоубилачку, то се у овом тренутку дешава само у Црној Гори – каже митрополит Амфилохије.

ГЛАС: Синод СПЦ недавно је најавио апелацију Уставном суду Црне Горе поводом спорног закона. Докле се стигло са припремом те апелације?

АМФИЛОХИЈЕ: Та иницијатива је већ припремљена, односно налази се при крају. За претходну иницијативу се испоставило да је поднијета без сагласности Синода и Епископског савјета СПЦ у Црној Гори. Ми смо затражили да се она повуче и надамо се да ће ова наша иницијатива ускоро бити пред Уставним судом.

ГЛАС: Црногорски премијер Душко Марковић најавио је да ће Митрополији упутити нови позив за дијалог. Да ли сте добили тај позив?

АМФИЛОХИЈЕ: Добили смо тај позив. Међутим, тај њихов дијалог траје као монолог од 1945. године до данас. Од 2015. године покушавају наводно да успоставе дијалог, али што се тиче СПЦ, то је покушај наметања њиховог схватања. И поводом првог приједлога Закона о вјерским заједницама није било суштинског дијалога, јер један од основних недостатака тог првог и овог новог закона је и то да они лишавају цркву њеног дугогодишњег имена. Ова црква се зове црквом двије хиљаде година, а не вјерском заједницом. Али, природно је да се они према цркви понашају онако како су као кумровечки ђаци научили од својих учитеља.

ГЛАС: Да ли комунистичка идеологија доживљава препород на овим просторима?

АМФИЛОХИЈЕ: Та трагедија је свеукупно присутна у земљама бивше Југославије, али посебно у Црној Гори. То је једина новоникла државица гдје се вратио споменик Јосипу Брозу у Подгорици. Чак говоре да ће да врате и назив Титоград.

ГЛАС: Да ли је случајно да је највећи удар на СПЦ кренуо отуда гдје се налазе највеће светиње – рука Светог Јована Крститеља и честица Часног крста?

АМФИЛОХИЈЕ: То није случајно, јер Црна Гора је матица наше државности и црквености. Одавде су и Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви, а овдје је и први српски храм с почетка 11. вијека. Бог је дао да су одавде и велики светитељи свети Василије Острошки и свети Петар Цетињски. Али, захваљујући и благодарећи њима и њиховом присуству данас имамо оно што се догађа у Црној Гори. Имамо једно васкрсење народа!

ГЛАС: Неки кажу да је Црна Гора одувијек била најатеистичнија држава?

АМФИЛОХИЈЕ: Тачно. Међутим, ово што се сада дешава у народу, то је и мени неко чудо живо. Наједанпут, народ се пробудио ослобођен страха, а буђење народа у Црној Гори допринијело је јединству свеукупног српског народа и цркве у Републици Српској, Србији и широм свијета.

ГЛАС: Ви стално позивате на смиривање тензија, али власт у Црној Гори одговара на сасвим други начин?

АМФИЛОХИЈЕ: Они покушавају да испровоцирају и да васкрсење народа тумаче као политичко. Међутим, ово је заиста пробуђени народ који само брани своје светиње.

ГЛАС: Да ли је Мило Ђукановић очекивао овакав одговор на спорни закон?

АМФИЛОХИЈЕ: Није очекивао, сигурно. Они су вјероватно рачунали, кад је све кренуло, да ће то трајати дан или два. Међутим, то је толико дубоко, то је биће народа, а као примјер често наводим моју малу куму Уну. Њу је на литији у Подгорици отац држао на раменима, а она је, тада некрштена, у рукама држала икону. Наишао је полицајац који се насмијао кад је видио дијете, а она се окренула и рекла му: “Шта се смијете? Ово је много озбиљна ствар!” Касније сам је крстио и она је сада моје кумче, али тим ријечима је рекла све. Много је озбиљна ситуација, а бојим се да ови на власти то нису схватили.

ГЛАС: На литијама је присутно и по неколико десетина хиљада људи. Може ли власт то тек тако да игнорише?

АМФИЛОХИЈЕ: Признајем, и ја сам изненађен овом пробуђеношћу народа, од дјетета до старца. Нарочито омладина, која није често улазила у цркву. Многи од њих су и некрштени, а сад смо за Богојављење крстили стотину њих на пливању за Часни крст. Дакле, то је изнад свега једно духовно буђење. Нажалост, власт себе поистовјећује са Црном Гором и понаша се тако да онај ко је против њихових одлука, он је против Црне Горе. То је апсурд! Како Митрополија црногорско-приморска може бити против државе коју је створила?!

ГЛАС: Да ли је ова борба против спорног закона прерасла у једну врсту борбе за српски национални идентитет?

АМФИЛОХИЈЕ: Апсолутно. Борба за достојанство, идентитет народа, његовог бића, душе, за српски, а ако хоћете и црногорски идентитет. Јер ово данас није црногорство, то је монтенегринство.

ГЛАС: Како гледате на стално наметање црногорског идентитета и црногорске државности?

АМФИЛОХИЈЕ: Они сад на основу онога што се догодило за вријеме комунизма, ретроактивно, заборављајући ранијих десет вијекова, граде идентитет Црне Горе. Позивају се на Црну Гору краља Николе која ни по својим границама, ни по свом садржају и менталитету нема никакве везе са овом филџан-авнојевском Црном Гором, рођеном у Титовом Јајцу. Кад сам се срео са господином Ђукановићем, он ми је тада рекао: “Створили смо границе Црне Горе, сад ћемо да стварамо идентитет.” Па како да ствара идентитет државе и народа који се стварао и створио кроз вијекове? Али, Ђукановић је таквог менталитета, иако до 1997. године није показивао такве знаке.

ГЛАС: Често Вам се приговара што сте га подржали на изборима 1997. године против Момира Булатовића?

АМФИЛОХИЈЕ: Ја сам тада у Рисну држао молебан и позвао сам народ да изађе на изборе и рекао сам: “Гласајте за кога хоћете, само немојте за атеисту”, а он се тада није декларисао као атеиста.

ГЛАС: И народ је препознао њега као вјерника у односу на Момира Булатовића?

АМФИЛОХИЈЕ: Јесте и зато се каже да сам га ја “устоличио”, иако апсолутно нисам позвао народ да гласа за њега. Међутим, он је у то вријеме тражио од мене и да га одведем код патријарха Павла, а нисам могао то да одбијем. Он је као атеиста и неокомуниста дошао овдје у Цетиње да цјелива ћивот светога Петра, а онда и да ложи бадњак. Међутим, испоставило се да је само водио вјешту политику, да је манипулисао и да је то што је радио чист политички прагматизам. Али, запамтили су му Цетињани да је бадњак наложио наопако.

ГЛАС: Да ли овакво понашање Ђукановића води у сукобе? Видјели смо да је недавно претучен младић у Подгорици?

АМФИЛОХИЈЕ: Затворили су и 17 људи, Марка Милачића, мајку Милана Кнежевића, чак и они сами, њихови посланици изјављују да су спремни на грађански рат, до те мјере иду.

ГЛАС: Појавиле су се приче да изопштени свештеник Дедеић жели да нову тзв. црногорску православну цркву оснује под окриљем Ватикана. Да ли је то могуће и да ли сте упознати са ставом папе Фрање поводом овог питања?

АМФИЛОХИЈЕ: Садашњег папу познајем још из Аргентине. Показао се као веома озбиљан и на случају канонизовања Алојзија Степинца, када је основана мјешовита католичко-православна комисија, тако да сам апсолутно увјерен да нема разговора о томе.

ГЛАС: Чини се да су подјеле у православљу никад веће и да је ситуација веома лоша. Како Ви гледате на њих и ко Вам је ближи данас – Цариград или Москва?

АМФИЛОХИЈЕ: Нашој цркви је најближа Црква Божија, света, саборна и апостолска. Бескрајно поштујемо Цариград, тамо смо рођени, а са друге стране по вјери, језику и крви смо блиски Русима. Цариград је дуго распет и у веома тешкој ситуацији, али онаква поставка око украјинске цркве штети и Цариграду и јединству православља.

ГЛАС: Одлука васељенског патријарха Вартоломеја о давању томоса Украјинској православној цркви изазвала је велике подјеле. Иако је Вама и СПЦ дао пуну подршку, ко гарантује да неће промијенити мишљење у вези са Црном Гором, а видимо и да су омекшали његови ставови у вези са Македонском православном црквом?

АМФИЛОХИЈЕ: Што се тиче Црне Горе, сигурно неће промијенити став. Што се тиче цркве у Македонији, ту је већ друга прича. Ја се надам, а то је рекао и васељенски патријарх, да без разговора и договора са СПЦ неће то урадити. Ја се надам у Бога, јер ако то уради, без договора, то би тек било катастрофално и за њега и за православну цркву у цјелини. И ово са Украјином је било катастрофално за садашњу и будућу улогу Цариградске патријаршије.

ГЛАС: Како одговарате на тврдње да заступате своје интересе и желите своју цркву?

АМФИЛОХИЈЕ: Видио сам да су покушали изманипулисати патријарха, Синод и нас овдје, али то су морбидне лажи таблоида и жуте штампе. Идеја о обнови будимљанско-никшићке епархије потекла је одавде, а када сам 2006. предложио да се оснује Епископски савјет, жеља ми је била да имамо веће присуство цркве Христове и српске овдје у Црној Гори, да ту више није само један митрополит.

ГЛАС: Како мислите да ће цијела ова ситуација да се заврши?

АМФИЛОХИЈЕ: Ако они желе да граде државу на безакоњу, то је њихов проблем. Али, овај народ не може да трпи тиране. И ако они не схватају да је ово из народа, да је захтјев дубински, они морају да оду с власти. Ми смо спремни за искрен дијалог, а не на овај начин како они то желе. Црква је настала на дијалогу Бога и човјека, природе, неба и земље са човјеком.

ГЛАС: Могу ли се покајати и промијенити свој став?

АМФИЛОХИЈЕ: Ја вјерујем у то, али како су кренули, тешко. Без покајања нема спасења и то је сва прича.

ГЛАС: Постоји ли јединство у врху СПЦ?

АМФИЛОХИЈЕ: Апсолутно, у то нема никакве сумње! Ми смо људи, нисмо партија и имамо различитих мишљења, али око суштинских питања постоји апсолутно јединствен став. То је и примјер Косова, гдје је СПЦ у својим саопштењима увијек заузимао недвосмислен став, а иста ситуација је и што се тиче Црне Горе.

ГЛАС: Да ли је ово у Црној Гори пробни балон, да ли би овакав закон сутра могла предложити власт лажне државе Косово са намјером да отме Пећку патријаршију, Дечане, Грачаницу и остале српске светиње?

АМФИЛОХИЈЕ: То је сигурно. Они су тамо већ припремили један такав закон. Зато је ово дупли гријех црногорске власти, након што су срамно признали тзв. државу Косово, иако су признали да је 85 одсто народа овдје било против те одлуке.

1 коментар

Кликни овде да поставиш коментар