Вјере

Глас против Ђукановићевих разбојничких намјера према СПЦ и Митрополији црногорско-приморској

АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ ВЕЋ ПОТПИСАЛЕ ХИЉАДЕ ИСТАКНУТИХ СРБА
  • „Закон о слободи вјероисповијести“ – иако тобоже писан за све вјерске заједнице de facto има карактер  lex specialisa усмјереног искључиво против Српске православне цркве, с изразито дискриминаторном намјером, ради, у крајњем, укидања њене правне егзистенције
  • „Законом“ се предвиђа одузимање огромног дијела непокретности и свих највећих светиња Српске православне цркве на територији Црне Горе. Тиме би се наставила традиција отимања имовине СПЦ у Црној Гори, започета послије Другог свјетског рата
  • „Ни у једној од република бивше Југославије насталих разбијањем некадашње државе, па ни тамо гдје су вођени огорчени међунационални сукоби, није донесен ниједан правни акт, а камоли закон, који би се по степену варварства могао мјерити с тзв. „Законом о слободи вјероисповјести“
  • И канонски институционално признати ауторитети у православном свијету, а прије свих Васељенска патријаршија и Московска патријаршија, децидирано и вишекратно су се изјашњавали против антицрквених настојања црногорских власти да створе „цркву“ по мјери свог шовинизма, безбожништва и племенско-партијске свијести

НАПАДИ на епархије Српске православне цркве у Црној Гори (Црногорско-приморска митрополија, Будимљанско-никшићка епископија, Милешевска епископија и Захумско-херцеговачка и приморска епископија) доживјели су кулминацију доношењем тзв. „Закона о слободи вјероисповјести“ у црногорском парламенту, чиме се директно крши слобода вјероисповјести и право на имовину епархија Српске православне цркве на територији Црне Горе.

Из овог „Закона“ слиједи ex lege губитак правног субјективитета цркава и вјерских заједница које не буду пристале на нову регистрацију и евентуално стицање „новог“ правног субјективитета, чиме се гази чињеница неспорног, одавно утврђеног и ни од кога никад оспораваног правног субјективитета свих епархија Српске православне цркве које дјелују на простору Црне Горе.

Од трију традиционалних вјерских заједница на територији Црне Горе његовом дејству, тачније удару, подлијеже само Српска православна црква, будући да су положај и права осталих уређени посебним законским актима, што им даје не само правну сигурност него и повлашћен правни положај.

То значи да овај „закон“, иако тобоже писан за све вјерске заједнице, de facto има карактер  lex specialisa усмјереног искључиво против Српске православне цркве, с изразито дискриминаторном намјером, ради, у крајњем, укидања њене правне егзистенције.

„Законом“ се предвиђа одузимање огромног дијела непокретности и свих највећих светиња Српске православне цркве на територији Црне Горе. Тиме би се наставила традиција отимања имовине СПЦ у Црној Гори, започета послије Другог свјетског рата, и прије него је држава Црна Гора, поступком реституције, вратила све оно што је СПЦ тада протиправно било одузето.

Подвлачимо да ни у једној од република бивше Југославије насталих разбијањем некадашње државе, па ни тамо гдје су вођени огорчени међунационални сукоби, није донесен ниједан правни акт, а камоли закон, који би се по степену варварства могао мјерити с тзв. „Законом о слободи вјероисповјести“.

Обраћамо се јавности да се престане са државном кампањом ширења заблуда и лажи у вези са Српском православном црквом у Црној Гори као и њеном бесомучном прогону.

Наглашавамо  да се:

– од стране власти у Црној Гори, појединих институција, медија и „дворских историчара“ шире заблуде и историјске неистине, гажењем и негирањем вјековног црквеног поретка лажном тезом о тобожњем постојању аутокефалне Црногорске цркве у доба Петровића. Митрополија црногорска јесте називана ”аутокефалном” од педесетих година 19. вијека, нарочито у Русији, али са разлога што су митрополити црногорски били свјетовни господари, који су стварали независну Црну Гору, а Митрополија била и остала једина епархија Пећке Патријаршије, која је ослобађала Црну Гору од турске окупације и као таква одбила да призна укидање Патријаршије и њено потчињавање Васељенској Патријаршији.

Царска Русија је несебично подржавала независност Црне Горе и њених господара, а Петроградски Синод прихватио рукопологање црногорских митрополита, носилаца аутокефалности Пећке Патријаршије у односу на Цариград. Да је то тако, свједочи и чињеница да је 1918. Свети Синод Краљевине Црне Горе (као носилац државне вјере) био први од свих митрополија некадашње Пећке Патријаршије који је потврдио васпостављање јединства свих покрајинских Цркви некадашње Пећке Патријаршије.

– круг потпуног расправослављења Црне Горе, треба да се затвори посебном „црногорском“ неканонском, противзаконитом назови-Црквом -негира вишевјековно присуство Српске православне цркве на просторима данашње Црне Горе (осам вјекова постојања и дјеловања) – оспорава данашњој Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве да је настављач континуитета Цетињске митрополије која је историјски утемељила државу Црну Гору, будући да су цетињски митрополити из династије Петровић-Његош били истовремено и духовни и свјетовни владари Црне Горе од 17. до средине 19. вијека

– епархијама Српске православне цркве у Црној Гори, које су вјековима градиле и оснивале храмове и светиње, оспорава многовјековна државина на свим храмовима, која је производила обичајноправне посљедице које ниједна држава, страна или домаћа, окупаторска или легитимна, на простору данашње Црне Горе никада у посљедњих осам вјекова није доводила у питање, будући да је чињеница државине црквених светиња најчешће претходила присуству тих држава на црногорском простору, због чега су оне примале к знању и признавале очигледну чињеницу да су сви храмови у Црној Гори могли припадати само реално постојећој, канонској, Православној цркви, која баштини традицију епископија: зетске, будимљанске, дабарске и хумске, које је прије 800 година основао сам Свети Сава.

– путем оваквих разбојничких намјера државе Црне Горе свјесно пренебрегава савјестан однос свештенства, монаштва и вјерног народа Српске православне цркве у Црној Гори и то да су они, нарочито посљедњих деценија, обновили велики број цркава и манастира на простору данашње Црне Горе, градећи и многе нове.

Будући да су се канонски-институционално признати ауторитети у православном свијету, а прије свих Васељенска патријаршија и Московска патријаршија, децидирано и вишекратно изјашњавали против антицрквених настојања црногорских власти да створе „цркву“ по мјери свог шовинизма, безбожништва и племенско-партијске свијести, најозбиљније изражавамо бојазан да намјера овог незаконитог посезања власти у Подгорици у црквене послове, незамисливог за једну секуларну државу, јесте дугорочно затирање православља у Црној Гори у било ком облику.

Због тога, ми дољепотписани, научна и стручна јавност, свештенство, вјерници и  грађани, сви спрам земаљске неправде неравнодушни, подижемо свој глас против крајње насилничког, противправног покушаја брисања историјских и имовинских права, симболичке и мајчинске присутности епархија канонске Српске православне цркве на простору Црне Горе, најодлучније захтјевајући да се та антицрквена, антицивилизацијска и антидржавна пракса обустави тренутно и у свакој својој пројави.

 

Апел за одбрану СПЦ у Црној Гори

 

Апел су до сада потписали: 

Митрополит др Амфилохије (Радовић) са свештенством;

Владика Јоаникије (Мићовић) са свештенством;

проф. др Зоран Аврамовић;

Милош Аврамовић, редитељ;

Жељка Аврић, књижевник;

Мирослав Алексић, књижевник;

Гаврило Анђелић;

Горан Аничић;

Срђан Антић;

проф. др Слободан Антонић;

Биљана Антоњак;

Предраг Аранђеловић;

Аида Арсовић;

Зоран Арсовић;

Здравка Бабић, књижевник;

Др Вукман Бакић, научни саветник;

проф. др Радош Бакић;

Благоје Баковић, књижевник;

Милица Бакрач, књижевник;

Никола Баловић;

Мирјана Бановић;

Данило Баста, академик;

Жељка Башић;

Доц. др Синиша Берјан, амбасадор;

Миладин Берић, књижевник;

Данило Бећковић, редитељ;

Матија Бећковић, академик;

Милош Биковић, глумац;

Предраг Бјелошевић, председник Удружења књижевника РС;

Бојан Благојевић;

Стефан Богдановић;

Проф. др Владимир Божовић;

Проф. др Драгиша Бојовић;

Јелена Бојовић;

Проф. др Дејан Бокоњић, декан Медицинског факултета у Фочи;

Миланко Боровчанин;

Иван Брајовић;

Катарина Брајовић, књижевник;

Доц. др Бошко Бранковић, књижевник;

Проф. др Весна Братић;

Проф. др Вељко Брборић;

Проф. др Милан Брдар;

Проф. др Веселин Брковић;

Декан Ликовне академије у Требињу Ђорђе Брујић;

Проф. др Ђорђе Бубало; књижевник
мр Жељко Будимир;

Мирјана Булатовић;

Душан Булић;

сценариста Јован Бурић;

проф. др Снежана Божанић, лекар;

Предраг Васиљевић, новинар;

Проф. др Горан Васин;

Доц. др Дејана Васин;

Тодор Живаљевић Велички, књижевник;

Миомир Мишо Вемић, сликар;

Проф. др Слободан Владушић;

Димитрије Војнов, сценариста;

Горан Врачар, књижевник;

Проф. др Драган Вујадиновић, декан Технолошког факултета Зворник;

Мр Жељко Вујадиновић;

Блажо Вујовић, историчар;

Милена Вујовић;

Огњен Вујовић;

мр Јелица Вујовић;

Јована Вујовић;

проф. др Слободан Вујошевић

Ђорђе Вукадиновић

философ и публициста Верољуб Вукашиновић

књижевник Вид Вицко Вукелић

књижевник Сташа Вукић

проф. др Жана Ковијанић-Вукићевић

Бећир Вуковић

књижевник проф. др Игор Вуковић

проф. др Радоје Вукотић

др Слободан Вуковић

научни саветник академик Миро Вуксановић

Др Момчило Вуксановић

председник Српског савјета ЦГ Ратко Вулановић

вајар мр Славиша Вулић

Нађа Вучељић

Катарина Вучинић

проф. др Душан Гагић

Милица Гарић, професор

Сава Гарић, професор

мр Јелена Газдић

Веселин Гатало, књижевник

др Миомир Гаталовић, виши научни сарадник Данијел Гатарић, књижевник проф. др Василије Гвозденовић Александар Глигорић Јелена Глишић, књижевник Славко Горановић, гуслар Љубодраг Грујић, хералдичар доц. др Марко Гутаљ, проректор Универзитета у Источном Сарајеву

Марко Дабић

Његош Дамјановић

мр Томаш Дамјановић, историчар

Немања Девић, истраживач-сарадник

Академик Јован Делић

Снежана Денкер

проф. др Ирина Деретић

Споменка Деретић

проф. др Љубиша Деспотовић

академик Љубодраг Димић

Срефан-Димитрије Димић, проф.

Феђа Димовић

Сандра Драгаш

проф. др Рајна Драгићевић

Будимир Дубак, књижевник

Мирко Думановић

Катарина Дурутовић

мр Милорад Дурутовић, књижевни критичар

проф. др Јован Душанић

Драгица Ђекић, књижевник

проф. др Ђорђе Ђекић

Гојко Ђого, књижевник

Владимир Ђондовић

проф. др Бранислав Ђорђевић

Др Славољуб Т. Ђукић

Тамара Ђукић

Милорад Ђурђевић, књижевник

Јовица Ђурђић, књижевник

Новица Ђурић, књижевник

Др Миша Ђурковић, научни саветник, директор Института за европске студије

Мирјана Елез

Majo Euroshech

Младен Живић, Зајечар

др Александар Живковић, љекар

мр Војислав Живковић, историчар

др Милутин Живковић, научни сарадник

проф. др Наташа Вујисић Живковић

Никола Живковић, писац и преводилац

проф. др Александар Животић

мр Младен Загарчанин, археолог

др Ана Зечевић, театролог

Мина Зиројевић

Дејан Петар Златановић, уредник портала Србин.инфо

Мирјана Зорић, професор

Александар Иванов

Владимир Ивановић

проф. др Сандра Ивановић, проректор Универзитета у Источном Сарајеву

Мирослав Илић

Ненад Илић, свештеник

Огњен Јанковић

Др Слободан Јанковић, научни сараднк

Тијана Јањевић, проф. руског

Александра Јањин

проф. др Зоран Јевтовић

Маријана Јелић

академик Синиша Јелушић

Божидар Јеловац, предсједник СКЦ „Патријарх Варнава“ Пљевља

проф. др Александар Јовановић

Др Божидар Јовановић, научни саветник

др Бојан Јовановић, антрополог

Живадин Јовановић, бивши министар иностраних послова Републике Србије

Зоран Јовановић, историчар

доц. др Милош Јовановић

Наташа Јовановић, новинар

Наташа Андрић Јовић

Јована Јоветић

др Васиљ Јововић

Дарко Јововић, књижевник и публициста

мр Огњен Јововић, проф.

Ранко Јововић, књижевник

Проф. др Душан Јокановић, декан Факултета за менаџмент у Требињу

Зоран Јотановић

Златко Јурић, књижевник

мр Раде Калик

Владо Караџић, стоматолог

Војислав Караџић, књижевник

Владимир Карић

Светлана Камбери

Џенита Камбери

Боро Капетановић, књижевник

Весна Капор, писац

Велимир Касалица, глумац

Кристина Кекић

Мара Керановић

Владимир Кецмановић, писац

проф. др Ненад Кецмановић

Горан Киковић, историчар

Филип Киковић

проф. др Зоран Кинђић

проф. др Микоња Кнежевић

проф. др Душко Ковачевић

проф. др Милош Ковачевић

Николина Ковачевић

Предраг Ковачевић

проф. др Вања Ковић

проф. др Милош Ковић

Гордана Коњевић, економиста

Момчило Копривица, књижевник

проф. др Часлав Копривица

Зоран Костић, књижевник

Вишња Косовић, књижевник

др Горазд Коцијанчић

Биљана Кочановић

проф. др Родољуб Кубат

проф. др Милија Крајишник, декан Машинског факултета Универзитета Источно Сарајево

мр Бојан Крунић

доц. др Јелена Крунић, проректор Универзитета у Источном Сарајеву

доц. др Гордана Крцуновић

проф. др Душан Крцуновић

проф. др Милан Кулић, ректор Универзитета у Источном Сарајеву

Милорад Кураица

Павел Кузьминых

проф. др Небојша Лажетић

Славољуб Лазаревић

Александар Лазић, уредник портала Стање ствари

Илија Лакушић, књижевник

Давид Лалић, књижевник

проф. др Срђан Лалић, проректор Универзитета у Источном Сарајеву

проф. др Дејан Лаловић

проф. др Горан Латиновић

проф. др Богдан Лубардић

др Александар Лукић, научни сарадник

мр Сандра Лукић, историчар

Жељко Лучић, проф.

Душан Љубоја, историчар

проф. др Зоран Љубоје, декан ЕТФ у Источном Сарајеву

Дејан Љушић

проф. др Светомир Максимовић

Светлана Максовић, правник и преводилац

проф. др Владимир Малбашић

Андреа Маловић

Ања Маловић

Бојана Маловић

проф. др Марко Маловић

Наташа Маловић

Маја Мандић

др Ружица Марић

проф. др Смиља Марјановић Душанић

Александар Марковић

Драган Марковић

Милена Марковић

Јован Маркуш, публициста

др Никола Маројевић

проф. др Саво Марковић

др Милена Мартиновић

Сава Гуслов Марчета, књижевник

проф. др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву

Веселин Матовић, проф.

Радмила Митрић Матовић, проф.

Драгана Мијушковић, проф.

мр Анђелија Миладиновић Радоњић

др Александар В. Милетић, научни сарадник

др Ратомир Миликић, виши научни сарадник

Душан Милић, редитељ

проф. др Дејан Мировић

проф. др Александар Милановић

Предраг Баћко Милачић, књижевник

Урош Миливојевић, професор

Никола Милованчев, правник и публициста

проф. др Софија Милорадовић

Наташа Милосављевић, новинар

доц. др Боривоје Милошевић

Милан Михајловић, књижевник

др Александар Митић

доц. др Кристина Митић

др Катарина Митровић

Велибор Митровић

Ранко Мићановић, књижевник

Милутин Мићовић, књижевник

проф. др Радивоје Младеновић

мр Маријана Млађеновић

Маријета Мојашевић

проф. др Данило Мрдак

Иван Нешић

Ања Николић, истраживач сарадник

Драган Николић, историчар ументости

Ђорђе Николић, историчар

Јованка Стојчиновић Николић, књижевница

Катарина Николић

Кристина Николић

др Маја Николић, научни сарадник

мр Маја Николић, виши асистент

Мирослав Николић

Соња Николић

Желидраг Никчевић, књижевни критичар

Александра Нинковић Ташић, историчар науке

доц. др Ненад Нинковић

Владимир Ножовић

Милорад Обреновић, књижевник

Мошо Одаловић, сликар

мр Никола Ожеговић, историчар и теолог

проф. др Ана Јањушевић Оливери

проф. др Слободан Орловић

Бранислав Оташевић, књижевник

академик Часлав Оцић

Анђела Павићевић

Бранко Павловић, адвокат

Славиша Павловић, књижевник

Рајко Палибрк, књижевник

Ранко Павловић, књижевник

Ранко Павловић, књижевник

Блажо Паповић, књижевник

проф. др Душко Певуља

проф. др Владан Перишић

проф. др Александар Перовић

проф. др Драго Перовић

Славко Перошевић

Биљана Петковић

проф. др Жарко Петковић

проф. др Александар Петровић

Драган Петровић

Радмила Радиновић Петровић

др Радован Пилиповић

Кристина Пинтарић

академик Предраг Пипер

проф. др Петар Пјановић

проф. др Александар Поповић

Александра Поповић

проф. др Бранислав Поповић

др Ненад Поповић, министар у Влади Србије

Перивоје Поповић, књижевник

Александар Протић

Милојко Пушица, проф.

Љиљана Раденовић

Зоран Хр. Радисављевић

Благоје Радић

Оливера Радић, професор и новинар

Стефана Радић

проф. др Лазар Радовановић, декан Економског факултета у Брчком

др Иван Радовић, физичар

Анђела Радовић

Иван Радовић

Маја Радовић

академик Мира Радојевић

проф. др Саша Радојчић

др Недељко Радосављевић

Симо Радић, историчар

Павле Радованчевић

проф. др Ифигенија Радуловић

Селимир Радуловић, књижевник

Гојко Раичевић, уредник портала ИН4С

Жељко Раичевић

др Александар Раковић, виши научни сарадник

Живојин Ракочевић, књижевник и публициста

Веселин Ракчевић, књижевник

Митар Ракчевић

Александар Ранковић

проф. др Миодраг Рашковић

проф. др Митра Рељић

проф. др Слободан Рељић

Ранко Рисојевић, књижевник

др Петар Ристановић, научни сарадник

проф. др Бранислав Ристивојевић

Дејан Ристић

Миљана Ристић

Драган Росандић, новинар

Милан Ружић, књижевник

Љубивоје Ршумовић, књижевник

проф. др Александар Савановић

Никола Савељић

Виктор Савић, глумац

Душан Савић, књижевник

Радомир Савић

Миленко Савовић

Драган Сакић

мр Свјетлана Самарџија

проф. др Слободан Самарџић

Слободанка Самарџић

Илија Саџак

Марко Саџак

Милан Саџак

проф. др Младенко Саџак

проф. др Марко Секуловић

мр Салих Селимовић

проф. др Радоје Симић

проф. др Јелена Јовановић Симић

Новица Соврлић, Предсједник Књижевног друштва КиМ

Горан Спасојевић, свештеник

Александар Спајић

Тамара Сретовић

Славољуб Сталетовић

Проф. др Дејана Станић, декан Пољопривредног факултета у Источном Сарајеву

проф. др Драган Станић, председник Матице српске

Новица Станић, љекар

Вељо Станишић, сликар

Данијела Станкић

Владан Станковић, историчар

проф. др Драгана Вељковић Станковић

проф. др Александар Стаматовић

Анђелија Стевановић, професор

проф. др Далибор Стевић, декан Педагошког факултета у Бијељини

проф. др Миломир Степић

др Александар Стојановић, научни сарадник

проф. др Јелица Стојановић

доц. др Борис Стојковски

мр Бојан Струњаш

проф. др Александар Терзић

академик Славенко Терзић

Александра Тијанић

Аћим Тодоровић, књижевник

Бојана Тодоровић

Марко Тодоровић, глумац

мр Мирко Тољић, сликар

др Марка Томић Ђурић, научни сарадник

проф. др Владислав Топаловић, декан Православно богословског факултета у Фочи

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Милош Тутуш, теолог

проф. др Борислав Цицовић, декан Факултета физичког васпитања Универзитет Источно Сарајево

проф. др Вера Ћевриз Нишић, проректор Универзитета у Источном Сарајеву

Бошко Ћирковић

Радомир Уљаревић, књижевник

мр Радоје Фемић

проф. др Зоран Ћургуз, декан Саобраћајног факултета у Добоју

Дамјан Ћулафић, правник

проф. др Гордана Ушћумлић

проф. др Шћепан Ушћумлић

др Јован Чавошки, научни сарадник

академик Радоје Чоловић

Славиша Чуровић, глумац

Сања Шаровић

Горан Шаула, књижевник

Лана Шаула

проф. др Јелена Ивановић Шекуларац

проф. др Ненад Шекуларац

проф. др Богољуб Шијаковић

Ранко Шкулетић

проф. др Марица Шљукић

проф. др Срђан Шљукић

Синиша Шолак

др Ирена Шпадијер

Лука Шћепановић

проф. др Мара Шћепановић

др Маша Шћепановић

проф. др Михаило Шћепановић

проф. др Стеван Шћепановић

доц. др Небојша Шулетић

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар