Vjere

Patrijarh Irinej: Kosovo i Metohija su naša duhovna kolevka i naš Jerusalim

IZ VASKRŠNJE POSLANICE POGLAVARA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
  • Sa posebnim usrđem se danas molimo Vaskrslome Hristu Bogu da se, zastupništvom Svetoga Save, svetoga cara Lazara i svih svetih iz roda našega, vrate mir i sloboda na naše raspeto Kosovo i Metohiju, našu duhovnu kolevku i naš Jerusalim, tamo gde su najveće srpske svetinje, biseri pravoslavne duhovnosti, srpske kulture i sveukupne hrišćanske i svetske duhovne baštine

ISPUNJENI velikom radošću i svetlošću, danas slavimo Praznik nad praznicima, svepraznik pobede vere i života nad smrću, praznik Vaskrsenja Hristovog, ali i vaskrsenja ljudske prirode, vaskrsenja svakog čoveka.

Jednom rečju, da smo stvoreni i naznačeni za punoću života i večnosti. Stoga smrt vidimo kao besmisao, kao svog najvećeg i u suštini jedinog, poslednjeg neprijatelja.

Otuda su svi napori čovečanstva, usmereni na pokušaj iznalaženja leka protiv smrti i propadljivosti. Sve religije sveta, svi uzvišeni napori ljudskog duha – filosofija, nauka i umetnost – u krajnjem slučaju imaju samo jedan cilj: pobediti smrt!

S tim ciljem, čovečanstvo je kroz vekove stvorilo neviđena čuda tehnike i materijalne kulture uopšte. Do neslućenih razmera razvilo je naučno znanje, ispoljilo nemerljiv zamah socijalnog stvaralaštva, filosofsku misao dovelo do izvanredne jasnoće i stvorilo veliku umetnost, ali cilj je ostao nedostižan!

Razlog je jednostavan – prolazno i stvoreno ne može samo iz sebe postati neprolazno i večno.

Radosna stvarnost Vaskrsenja ne može biti shvaćena ljudskim razumom. Samo verom, možemo prepoznati Vaskrslog i proslavljenog Spasitelja Hrista.

Svedoci smo da se danas u celom svetu osnovne hrišćanske vrednosti potiskuju u drugi plan, a čovečanstvu se negde predlažu, a negde nameću ne samo hrišćanstvu tuđi nego i njemu potpuno suprotni sistemi vrednosti.

U godini u kojoj proslavljamo veliki jubilej naše Crkve, osam vekova njene autokefalnosti, molimo se za punoću našeg blagočestivog naroda, koji živi u otadžbini i u rasejanju, da se raduje Vaskrsenju Hristovom i da u ljubavi i slozi čuva jedinstvo svoje svete Crkve; da nikada svoje lične ili bilo čije zemaljske interese ne pretpostavlja interesu Crkve Hristove, ali ni sveopštem ljudskom dobru.

Sa posebnim usrđem se danas molimo Vaskrslome Hristu Bogu da se, zastupništvom Svetoga Save, svetoga cara Lazara i svih svetih iz roda našega, vrate mir i sloboda na naše raspeto Kosovo i Metohiju, našu duhovnu kolevku i naš Jerusalim, tamo gde su najveće srpske svetinje, biseri pravoslavne duhovnosti, srpske kulture i sveukupne hrišćanske i svetske duhovne baštine.

Bog je Sobom kao večnom Ljubavlju, Svojim rukama raširenim na Krstu, zagrlio sve ljude i svu tvorevinu i uselio se u nas, pun blagodati i istine. Stoga i mi, saobražavajući se Njemu, zagrlimo krstovaskrsnom ljubavlju Božjom jedni druge! Ne samo one koji nas vole – zagrlimo i neprijatelje naše!

Oprostimo im jer je i Gospod nama na Krstu oprostio grehe naše rekavši: „Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine!“.

„Da ne postoje reči: oprosti mi! i neka ti je prosto! ljudski život bi bio potpuno nepodnošljiv“, blagovesti srpski Zlatoust, sveti Vladika Nikolaj. Oprostimo dakle jedni drugima! Pomirimo se jedni sa drugima! Zagrlimo jedni druge i hodimo svetim putem božanske ljubavi! Svedočimo Ljubav i njome živimo!

HRISTOS VASKRSE!

VAISTINU VASKRSE!

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar