Vjere Odabrano

Teodosije: Odricanje od Kosova i Metohije bilo bi čupanje srca iz našeg narodnog bića

„ČVRST STAVNAŠE CRKVE O KiM POTVRĐEN JE NA TRI POSLEDNJA ZASEDANJA SV. ARHIJEREJSKOG SABORA“
  • Podela Kosova ne bi bila ništa drugo do podela teritorije Srbije po kojoj bi se Srbija morala odreći svojih najsvetijih prostora, na kojima je sazdana naša istorija i naš identitet. Rešenje treba tražiti u dijalogu u kome Srbija mora da ima i zadrži jasno opredeljenje
  • „Neprihvatljivo je bilo kakvo priznanje Kosova i Metohije kao zasebne države, ali i bilo kakva teritorijalno-etnička podela. Narod bi i priznanjem i podelom bio doveden u krajnje težak položaj, naročito na prostorima južno od reke Ibra

KOSOVSKI zavet je evanđelsko opredeljenje koje je našlo poseban istorijski izraz u žrtvi Svetog Kneza Lazara i njegovih vitezova u čuvenoj Kosovskoj bici 1389. godine. Ali ovo nije samo istorijski događaj, već pre svega jedno nadahnuće koje vekovima uobličava i čuva svetostavsku, pravoslavnu svest u našem narodu, gde god on živeo. Otuda Kosovo nadilazi pojam teritorije i postaje suštinski deo našeg narodnog i duhovnog bića – ocenio je vladika Raško-prizrenski Teodosije.

Dodatno je ukazao: „Onima koji to ne razumeju ili neće da razumeju to će vazda biti mit, a Kosovo samo deo teritorije, ali ne smemo da izgubimo iz vida da bilo kakvo odricanje od Kosova i Metohije, gde je naše istorijsko i duhovno pamćenje, ne bi bilo ništa drugo nego amputacija srca iz našeg narodnog bića.

Sv. Knez Lazar i njegova vojska branili su – naglasio je vladika – tadašnju hrišćansku Evropu od islamskog prodora Turaka. Zato, Kosovski zavet, sagledan i u tom istorijskom i kulturnom kontekstu, predstavlja predanje koje nije suprotno autentičnim evropskim vrednostima, koje pre svega počivaju na hrišćanskim temeljima.

Odgovarajući na pitanje „šta je najbolje rešenje za KiN?“, rekao je:

Čvrst stav naše Crkve, potvrđen na tri poslednja zasedanja Sv. Arhijerejskog Sabora, jeste da je neprihvatljivo bilo kakvo priznanje Kosova i Metohije kao zasebne države, ali i bilo kakva teritorijalno-etnička podela. Ovaj stav je zasnovan pre svega na brizi naše Crkve za svoj narod koji bi, i u jednom i u drugom slučaju, bio doveden u krajnje težak položaj, naročito na prostorima južno od reke Ibra.

Uvek naglašavamo da priča o tzv. podeli Kosova, kako se obično govori u medijima, ne bi bila ništa drugo do podela teritorije Srbije po kojoj bi se Srbija morala odreći svojih najsvetijih prostora, na kojima je sazdana naša istorija i naš identitet. Rešenje treba tražiti u dijalogu u kome Srbija mora da ima i zadrži jasno opredeljenje. Najvažnije u ovom trenutku jeste da se stvore uslovi za normalan život svih građana, očuvanje naših svetinja, razvoju privrede i vladavine zakona i prava, i da se radi na pomirenju i uspostavljanju poverenja koliko je to moguće. Bilo kakvo teritorijalno ili političko rešenje u postojećim uslovima bilo bi žarište novog sukoba i destabilizujući faktor za ceo region i Evropu.

Izvor: https://pravoslavie.ru/

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar