Vjere

Vladika Jovan: Litije nisu nešto plansko – ono su što je Kolo u „Gorskom vijencu“

„NAJVEĆI DEO KAKO UZNIKA TAKO I MUČITELJA NA GOLOM OTOKU BILI SU – CRNOGORCI“
  • Litije niko nije planski mogao da organizuje, bilo iz Crne Gore, bilo izvan nje. U litijama su oni koji sebe smatraju i Srbima i Crnogorcima; levi i desni, verujući, pa i ateisti. Konačno, u njima učestvuje trećina stanovnika Crne Gore, a sigurno i više. Zato bi svaka pametna vlast trebalo da dobro posluša glas ovog Kola. A taj glas kaže da je vlast Crne Gore posegnula za nečim što joj ne pripada, za dušom ljudskom
  • Kada sam došao u Crnu Goru leta 1991, najsnažnija i najživlja slika svima nama bila je slika tragičnog Petrovdana na Cetinju te godine. Rulja okupljena oko manastira je kamenjem zasipala svetinju. Ta ideologija, koja se 1991. bacala kamenom na Svetog Petra Cetinjskog, predstavljana je kao ideologija izolovane manjine, zaostalih zaslepljenih komunista, a danas je ideologija vladajuće strukture nezavisne Crne Gore
  • Hapšenje vladike Joanikija je u tom pogledu savršeno ilustrativno: ono što bi kliru pravoslavne crkve radila ta rulja 1991. godine – hapsila, zatvarala, prebijala – to sada radi vlast Crne Gore, u ovom ili onom obliku
  • Lovćenska kapela je srušena 1971. godine, ali je preostala da živi u grbu SR Crne Gore sve do devedesetih! Pre neku godinu je Darko Hudelist razgovarao sa sinom Ivana Meštrovića, Matom, o Njegoševom mauzoleju i ovaj je ispričao kako je ocu bilo izuzetno važno da radi na Mauzoleju: „Da se uzdigne svest crnogorskog naroda i važnost njegovog identiteta!

 

VLAST Crne Gore posegnula je za nečim što joj ne pripadaza dušom ljudskom. Ne bi trebalo da ima veliki broj ljudi u vlasti koji su spremni da za takav cilj proliju krv. Da ih ima, i to je nažalost očevidno.

Ovako, u ekskluzivnom intervju za „Vesti“, episkop Pakračko-slavonski Jovan (Ćulibrk) opisuje aktuelnu situaciju u ovoj zemlji koja je kulminirala hapšenjem vladike Joanikija i još osmorice sveštenika iz Nikšića.

Vladika Jovan je sve do episkopske hirotonije u vikara Njegove svetosti patrijarha srpskog 2011. godine, u Crnoj Gori proveo gotovo dve decenije: od iskušenika, pa sve do starešine manastira Moračnik i profesora na obnovljenoj cetinjskoj Bogosloviji. Otuda je i jedan od najpozvanijih da oceni da li su poslednji događaji proistekli iz „zdravstvenih ili verskih razloga“, ali i koliko se situacija u ovoj državi može porediti sa onom tokom postojanja Nezavisne Države Hrvatske.

* Da li ste iznenađeni svim onim što se trenutno dešava u Crnoj Gori?

– Kada sam došao u Crnu Goru leta 1991, najsnažnija i najživlja slika svima nama bila je slika tragičnog Petrovdana na Cetinju te godine. Rulja okupljena oko manastira je kamenjem zasipala svetinju, hleb i telo Hristovo koje je bilo izloženo pošto se liturgija služila u porti, i Svetog Petra Cetinjskog. Na taj način oni su se navodno borili za neku autokefalnost crnogorske crkve, valjda? Odatle gledano, ništa ne može da iznenadi.

Ono što je zaista užasno jeste to da je ta ideologija koja se te 1991. bacala kamenom na Svetog Petra Cetinjskog, a koja je predstavljana kao ideologija izolovane manjine, ideologija zaostalih zaslepljenih komunista, postala danas ideologijom vladajuće strukture nezavisne Crne Gore. Hapšenje vladike Joanikija je u tom pogledu savršeno ilustrativno: ono što bi kliru pravoslavne crkve radila ta rulja 1991. godine – hapsila, zatvarala, prebijala – to sada radi vlast Crne Gore, u ovom ili onom obliku.

* Koliko je realno da će vlasti u Podgorici odustati od zakona koji je isprovocirao litije širom Crne Gore?

– Litije su se pojavile u Crnoj Gori kao što se pojavljuje Kolo u „Gorskom vijencu“ – one su iz glave celoga naroda i nemojmo se zavaravati da je njih neko planski mogao da organizuje, bilo iz Crne Gore, bilo izvan nje. U litijama su oni koji sebe smatraju i Srbima i Crnogorcima; levi i desni, verujući, pa i ateisti; druge crkve i verske zajednice ili im se ne protive ili ih podržavaju; ružna reč se iz litija nije čula ni prema kome. Konačno, u njima učestvuje trećina stanovnika Crne Gore, a sigurno i više. Zato bi svaka pametna vlast trebalo da dobro posluša glas ovog Kola. A taj glas kaže da je vlast Crne Gore posegnula za nečim što joj ne pripada, za dušom ljudskom. Ne bi trebalo da ima veliki broj ljudi u vlasti koji su spremni da za takav cilj proliju krv; da ih ima, i to je nažalost očevidno.

* Da li iza svega onog što se dešavalo ovog meseca u Crnoj Gori stoje „medicinski“ ili „verski“ razlozi. Ili je reč o problemu koji ima svoju predistoriju, a ovo su samo posledice?

– Ideja promene identiteta Crne Gore – to je ono što je začeto kod Crnogoraca koji su u Drugom svetskom ratu našli svoje mesto kod Pavelića, i tu se veza današnje vlasti sa NDH ne može poricati. Čak ni crnogorski komunisti nisu videli drugog identiteta Crne Gore osim vertikalnog, duhovnog i moralnog, pa su u grb Narodne, kasnije Socijalističke Republike Crne Gore stavili Lovćensku kapelu – jedini duhovni element u celokupnom znakovlju socijalističke Jugoslavije. No, tako je Crna Gora postala valjda jedina zemlja na svetu koja je uništila motiv sa svog grba za vreme dok je grb bio važeći.

Lovćenska kapela je srušena 1971. godine, ali je preostala da živi u grbu SR Crne Gore sve do devedesetih! Pre neku godinu je Darko Hudelist razgovarao sa sinom Ivana Meštrovića Matom o Njegoševom mauzoleju i ovaj je ispričao kako je ocu bilo izuzetno važno da radi na Mauzoleju: „Da se uzdigne svest crnogorskog naroda i važnost njegovog identiteta!“

– Ono što je istinski teško i jedinstveno nasleđe Crne Gore jeste međusobni pokolj koji se desio na početku ustanka 1941-1942, a onda na kraju rata, 1945; pa međusobni obračun crnogorskih komunista 1948. godine povodom sukoba Tito-Staljin. Najveći deo kako uznika tako i mučitelja na Golom otoku bili su Crnogorci. Za nas koji smo živeli u Crnoj Gori, ćutanje o tom međusobnom zlu bilo je zaglušujuće. O njemu se nije još progovorilo, a kamoli da su rane zarasle. Zato je ovo Kolo koje ide u odbranu svetinja tako lekovito jer su u njemu potomci svih, koji ne traže ni obračun ni osvetu, niti zabadaju prst u rane nego poručuju „sloga bit’ će poraz vragu“. A vrag je ovde upravo onaj istinski neprijatelj ljudskog roda, pre nego bilo koja vlast. A ako vlast počiva na tome da „zavadi pa vlada“, onda znamo od koga je ta vlast – ističe episkop slavonsko-pakrački Jovan.

(izvor: Vesti onlajn)

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar