- „Да смо знали у марту какво ће стање бити у мају сигурно да бисмо рекли: ‘Па, не треба нам болница, не треба нам 200 респиратора, не треба нам ни два милиона маски и свашта нешто’. Међутим, доносити одлуке у то вријеме, када је пандемија била на врхунцу и када су све земље како у окружењу тако и широм свијета бројале мртве и заражене, није уопште било једноставно“
- „На сву срећу, нисмо доживјели судбину Италије, Шпаније и још неких земаља. Знам да би многи ликовали и радовали се томе, како би могли онда упријети прстом у нас и рећи да смо одговорни јер смо били неспособни. Нисмо смјели чекати да нам мобилна болница затреба. Ишли смо логиком `шта ако нам буде требала`. Шта ако нагло скочи број заражених, рецимо у Херцеговини, Приједору, Бијељини…“
- „Ниједан здравствени радник у Српској није заражен у ковид амбулантама и одјељењима. Српска је обезбиједила довољно заштитне опреме за здравствени систем, у који је за непуна два и по мјесеца уложено скоро 100 милиона КМ“
- „Омогућићемо пословним банкама да нашим привредним субјектима пласирају 200 милиона КМ кредитних средстава, а ми гарантујемо 50 одсто тог кредита. Већ имамо кредитну линију Инвестиционо-развојне банке Републике Српске за помоћ локалним заједницама и њих ћемо стимулисати да финансирају инвестиционе пројекте који су за добробит грађана“
ПРЕДСЈЕДНИК Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је да је у вријеме када се доносила одлука о куповини мобилне болнице то било једино исправно рјешење, јер стање на терену није дозвољавало да се чека ситуација да нема мјеста у болницама и да нема гдје да буду смјештене заражене и обољеле особе.
Вишковић је подсјетио да је Републички штаб за ванредне ситуације задужио Институт за јавно здравство Републике Српске да раскине уговор са предузећем „Глобал Балкан“ у вези с набавком мобилне болнице, с обзиром на то да добављач није завршио цјелокупну испоруку као што је наведено у уговору.
Он је за „Српскаинфо“ истакао да ће добављач вратити цјелокупан износ новца од 4,2 милиона КМ, колико је уплаћено, и да Српска неће бити оштећена.
„Да смо знали у марту какво ће стање бити у мају сигурно да би рекли: ‘Па, не треба нам болница, не треба нам 200 респиратора, не треба нам ни два милиона маски и свашта нешто’. Међутим, доносити одлуке у то вријеме, када је пандемија била на врхунцу и када су све земље како у окружењу тако и широм свијета бројале мртве и заражене, није уопште било једноставно“, рекао је Вишковић.
Он је додао да је било тешко гледати слике из Италије и Шпаније, гдје у једном моменту нису стизали да сахрањују мртве већ су их остављали у спортским дворанама и ходницима, те да је постојао страх да би то могло да се деси и у Српској.
„На сву срећу, нисмо доживјели судбину Италије, Шпаније и још неких земаља. Знам да би многи ликовали и радовали се томе, како би могли онда упријети прстом у нас и рећи да смо ми одговорни, јер смо били неспособни. Нисмо смјели чекати да нам мобилна болница затреба. Ишли смо логиком `шта ако нам буде требала`. Шта ако нагло скочи број заражених, рецимо у Херцеговини, Приједору, Бијељини…“, рекао је Вишковић.
Он је навео да би се у том случају мобилна болница могла рашчланити и поставити, на примјер, на десет локација по 50 кревета, те да је то био једини разлог зашто су се одлучили за њену куповину.
Вишковић је рекао да су радили све што је било могуће да спријече да та болница затреба и да сачувају људске животе, те да су се грчевито борили с временом да задрже број заражених на ниском нивоу.
Он је нагласио да је Српска сачувала здравствени систем и епидемију одржала под контролом да се не деси италијански сценарио, те да се све што су надлежни радили показало да су радили на исправан начин.
„Показали смо да смо једним организованим радом, добром координацијом, добрим мјерама и добрим одлукама које смо доносили, успјели ставити пандемију под контролу. По ко зна који пут ћу се захвалити нашим грађанима који су поштовали све наше мјере, јер да нису били одговорни и да нису поштовали све те мјере, ми не бисмо могли имати све ове резултате које имамо“, рекао је Вишковић.
Он је напоменуо да ниједан здравствени радник у Српској није заражен у ковид амбулантама и одјељењима, те да је Српска обезбиједила довољно заштитне опреме за здравствени систем, у који је за непуна два и по мјесеца уложено скоро 100 милиона КМ.
„Још нико нема одговор до када ће пандемија трајати, да ли ће се поново вратити и слично. Неки тврде да нас на јесен чека нови талас, али то је све за сада у домену нагађања… Значи, од наше одговорности, односно сваког појединца, лежи успјех у борби против овог вируса. Уколико нам се вирус врати на јесен у још већем обиму, бићемо спремнији да га дочекамо него што смо били у марту ове године“, поручио је Вишковић.
Он је истакао да је у вријеме највеће кризе у Српској био велики број одговорних и часних људи који су издвајали средства и донирали их здравственим установама, набављали заштитне маске, рукавице, одијела, респираторе и све што је било потребно институцијама.
„Захваљујем се овом приликом свим тим људима, од Требиња до Новог Града, који су се одазвали на наш позив и помогли“, рекао је Вишковић.
Нема смањења плата у јавном сектору
Вишковић је нагласио да, упркос смањењу прихода у републичком буџету, не размишља о смањењу плата у јавном сектору, те истакао да је повјерење између Владе и пословне заједнице довело до тога да буду сачувана радна мјеста и да не дође до масовнијег отпуштања радника.
„Знам да има захтијева да се смањују плате у јавном сектору, али у овом моменту не размишљамо о томе. Смањење плата значи смањење јавне потрошње. Није нам то циљ. Наш циљ је да повећамо јавну потрошњу и тиме допринесемо опоравку наше привреде. Ако нам падне јавна потрошња, појавиће се инфлација, недостатак новца, пад промета роба, а то онда води у дубљу кризу“, истакао је Вишковић.
Према његовим ријечима, циљ је да буду подстакнуте и локалне заједнице да и оне упумпају што више новца на тржиште како би порасла јавна потрошња.
Вишковић је навео да је због посљедица епидемије око 4.300 радника остало без посла, међу којима се више од 2.500 односи на оне који су радили на одређено вријеме, док је истовремено око 2.700 грађана нашло ново запослење.
„Однос и узајамно повјерење између Владе и пословне заједнице довели су до тога да сачувамо радна мјеста и да не дође до масовнијег отпуштања радника“, рекао је Вишковић за „Српскаинфо“.
Он је подсјетио да је формиран и Гарантни фонд ради помоћи предузетницима да лакше дођу до кредита и покрену свој бизнис.
„Омогућићемо пословним банкама да нашим привредним субјектима пласирају 200 милиона КМ кредитних средстава, а ми гарантујемо 50 одсто тог кредита. Већ имамо кредитну линију Инвестиционо-развојне банке Републике Српске за помоћ локалним заједницама и њих ћемо стимулисати да и они финансирају инвестиционе пројекте који су за добробит грађана“, каже Вишковић.
Премијер Српске је најавио да ће након завршетка епидемије вируса корона наставити са запошљавањем најбољих студената са два јавна универзитета које је уведено прошле године као стимулација младима да остану у Републици Српској.
„Прошле године је 35 студената генерације одрадило приправнички стаж и сада ће добити стални посао. Исто ћемо учинити и ове године. То је и мој лични допринос тим младим људима који својим радом, трудом и залагањем показују да то заслужују. Желимо да им се одужимо и да их задржимо у Српској јер су они наша будућност. Не треба да школујемо таленте и да их пустимо да тек тако оду у иностранство. Желим да виде да неко цијени њихов рад и труд и да им омогућимо да раде и стварају у Српској“, нагласио је Вишковић.
Говорећи о критикама ребаланса буџета које долазе из опозиције, Вишковић је рекао да их критикују за све и свашта.
„Било је критика да нисмо имали своје резерве и слично. То није тачно. Ми смо за 2019. годину имали суфицит од 70 милиона КМ и консолидовани суфицит из ранијег периода у износу од 30 милиона КМ. То је укупно 100 милиона КМ. Продајом обвезница на почетку епидемије смо обезбиједили додатних 135 милиона КМ и функционишемо све вријеме с тим новцем“, истакао је Вишковић.
Он је подсјетио да су тим новцем финансирали помоћ привреди – доприносе за март, плате и доприносе за април, те доприносе и дио плата за мај.
„Исплаћивали смо плате онима који нису радили за вријеме епидемије, односно за раднике привредних субјеката или дјелатности који су нашим мјерама били онемогућени да раде. Обухватили смо и оне који су на индиректан начин претрпјели штету. Укупна давања за здравствени и реални сектор износе око 250 милиона марака. Ако у ребалансу буџета имамо пројектовано да ће нам приходи бити мањи за 240 милиона КМ, а да смо већ планирали давања здравственом и реалном сектору у износу од 250 милиона КМ, постављам питање од којег новца. Не расте новац на дрвету“, рекао је Вишковић.
Он је додао да се Влада у вријеме епидемије понашала и више него одговорно и да то смета критичарима.
„Очекивали су да се нећемо снаћи и да ћемо подлећи притиску који је заиста био велик. Није лако бити премијер у вријеме када имате пандемију свјетских размјера која је много јаче економије и државе ставила на кољена. Могао сам се и ја за вријеме пандемије склонити као што су многи урадили. Многи су били невидљиви у протекла два и по мјесеца. Када су видјели да је офанзива прошла, измигољили су из својих скровишта и сада критикују. Не патим од критика, као што нисам оптерећен ни тиме да ме неко хвали“, поручио је Вишковић.
Додај коментар