Остојић: Лакше је отићи у Техеран него у Сарајеву одати пошту убијеним војницима ЈНА

• Аутор књиге „Ничији војници у сарајевском паклу 1992.“ и некадашњи припадник 65. заштитног моторизованог пука Жељко ПАНТЕЛИЋ: Осим моје књиге, изашло је још неколико књига других учесника, али се са друге стране још провлаче бајке о неким бранитељима Сарајева, о нападу ЈНА на Предсједништво БиХ, о заробљавању Алије Изетбеговића
• Министар рада и борачко-инвалидске заштите Радан ОСТОЈИЋ: Бошњаци могу безбједно доћи у Републику Српску и одати пошту својим страдалим, а прича о суживоту у Сарајеву је илузија
• Српски члан Предсједништва БиХ Жељка ЦВИЈАНОВИЋ: Напад на војнике, објекте и колону ЈНА која се повлачила из Сарајева био је још један злочин против мира у овом граду који су починиле муслиманске паравојне снаге. Тај масакр представљао је одраз намјере Алије Изетбеговића да жртвује мир за „суверену Босну“

Извор: РТРС

У БИВШОЈ Добровољачкој улици у Сарајеву данас су положене бијеле руже и прислужене свијеће на мјесту гдје су на данашњи дан 1992. године паравојне муслиманске снаге извршиле масакр над припадницима ЈНА који су се мирно повлачили из Сарајева према Лукавици.

Након помена у Миљевићима, породице убијених и бројне делегације упутиле су се аутобусима у Сарајево, у улицу Хамдије Кршевљаковића.

Мајор у пензији Жељко Пантелић рекао је на том мјестуавању страдања припадника ЈНА да ни након више од три деценије није дошло до суштинског помака у утврђивању одговорности.

Пантелић, аутор књиге „Ничији војници у сарајевском паклу 1992.“ и некадашњи припадник 65. заштитног моторизованог пука, оцијенио је да су и даље присутна супротстављена тумачења ратних догађаја у Сарајеву, која не одражавају искуство учесника.

– Осим моје књиге, изашло је још неколико књига других учесника, али се са друге стране још провлаче бајке о неким бранитељима Сарајева, о нападу ЈНА на Предсједништво БиХ, о заробљавању Алије Изетбеговића – рекао је Пантелић.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић изјавио је да је данас лакше било отићи у Техеран него у Сарајеву одати пошту убијеним припадницима ЈНА у Добровољачкој улици, јер је Србе који су стигли морао да обезбјеђује велики број полиције.

Остојић је додао да Бошњаци могу безбједно доћи у Републику Српску и одати пошту својим страдалим, а да је прича о суживоту у Сарајеву илузија.

– Ако причамо о неком суживоту или животу једних крај других, а на овакав начин долазити овдје, онда морамо сви да признамо да је то крајњи апсурд – нагласио је Остојић.

Он је додао да су Срби данас дошли да на миран и достојанствен начин запале свијеће, да се помолимо Богу за душе убијених и да положе цвијеће.

Присутни су били и српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, министар финансија и трезора у Савјету министара Срђан Амиџић, министари у Влади Републике Српске Драга Мастиловић, замјеник министра одбране у Савјету министара Александар Гогановић.

Присутни су били и народни посланици и српски представници у заједничким институцијама БиХ, припадници удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, града Источно Сарајево, те општина у његовом саставу.

Полиција Републике Српске обезбјеђивала је пут до Враца, гдје су је на међуентитетској линији замјенили припадници МУП-а Кантона Сарајево, и то у великом броју.

Комеморативним скуповима у Источном и федералном Сарајеву обиљежили смо годишњицу злочина над војницима ЈНА у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. године, истакла је српски члан Предсједништва Жељка Цвијановић.

– Напад на војнике, објекте и колону ЈНА која се повлачила из Сарајева био је још један злочин против мира у овом граду који су починиле муслиманске паравојне снаге. Тај масакр представљао је одраз намјере Алије Изетбеговића да жртвује мир за „суверену Босну“ – написала је Цвијановић на Инстаграму.

Навела је да након 34 године, стојимо мирно и достојанствено, саучествујући у болу са преживјелима и породицама жртава.

– Чувамо сјећање и захтијевамо правду, свјесни да је она за Србе у БиХ не само спора, већ често и недостижна – рекла је она.

Колона ЈНА нападнута је у Добровољачкој улици док се мирно повлачила из Сарајева – према ранијем споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем.

Нападом су руководили тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње такозване РБиХ.

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, 2. и 3. маја у Сарајеву погинуло је најмање 28 припадника ЈНА.
Судски поступак за овај злочин још је у току пред Судом БиХ.