Република Српска је српска држава настала на мучеништву, болу и патњи

• Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ: Овдје страдале прослављамо као новомученике дринске иако још нису званично канонизовани јер су својом жртвом заслужили да се убрајају у свете
• Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан ОСТОЈИЋ: На овом мјесту догодио се двоструки злочин, једном када је почињен, а други пут када је заборављен. Само на путу којим смо ишли могла је да настане Република Српска, што се десило први пут у историји. Направљен је највећи успјех српског народа
• Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран АНТИЋ: Српска је света са свим жртвама које су уткане у њене темеље. На Србији је да увек буде са својим људима у Републици Српској

У СТАРОМ Броду на Дрини код Вишеграда обиљежене су 84 године од страдања више од 6.000 Срба из Сарајевско-романијске регије које су 1942. године на свиреп начин убиле усташке јединице Јуре Францетића.

Парастос код Спомен-обиљежја жртвама служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, уз саслужење свештенства Српске православне цркве.

Митрополит je рекао након помена страдалим да их прослављају као новомученике дринске иако још нису званично канонизовани јер су својом жртвом заслужили да се убрајају у свете.

А министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић нагласио:

„Данас је обавеза, овдје у Старом Броду на Дрини, помолити се Богу за душе невино пострадалих. Веома је тешко говорити на мјесту гдје се догодио страшан злочин. Ту смо да свједочимо зашто се то није поновило деведестих година прошлог вијека, а није јер смо имали Војску Републике Српске и МУП и зато што су нас у породицама и црквама научили шта нам се десило у Другом свјетског рата“

Указао је да су Срби израсли у генерацију која је без обзира на забрану знала добро своју историју и своје жртве.

– Зато смо тих година схватили да само сложно, под окриљем Цркве, можемо спријечити геноцид, сачувати огњишта и одбранити слободу. Само на путу којим смо тада ишли могла је да васкрсне Република Српска, што се десило први пут у историји, направљен је највећи успјех српског народа – навео је Остојић.

Поручио је да се на том мјесту догодио двоструки злочин, једном када је почињен, а други пут када је заборављен.

– Можда је већи злочин био када су Срби заборавили оно што им се десило. Заборавили смо страдале, нисмо на адекватан начин обиљежили ни мјесто гдје су убијени и неко нам је забранио о томе да причамо – рекао је он.

Република Српска је света јер су у њене темеље уткани српски мученици, рекао је данас у Старом Броду на Дрини државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Антић.

Истакао је да је у прошлом вијеку почињен геноцид над српским народом и уколико би се збројиле све жртве било би да му је од Бога предодређено да буде небески, а не земаљски народ.

Он је нагласио да је Република Српска српска држава настала на мучеништву, болу и патњи, плод вјековне муке српског народа на овим просторима.

– Зато је она света са свим жртвама које су уткане у њене темеље. На нама, на Србији је да увек буде са својим људима у Републици Српској – закључио је Антић.

Вијенце су положили у име Републике Српске министар Остојић и изасланик српског члана Предсједништва БиХ Маја Гачић, а у име Србије државни секретар Антић и министар савјетник у Амбасади Србије у БиХ Наташа Ђорђевић.

Предсједник Српске Синиша Каран рекао је да је ријека Дрина нијеми свједок једног од најстрашнијих злочина над Србима у Другом свјетском рату.

Предсједник СНСД Милорад Додик изјавио је да се о злочину над српским цивилима у Старом Броду и Милошевићима ћутало 66 година и предуго чекало да истина о том злочину, једном од највећих, исплива на површину из хладних дубина Дрине, која је постала највећа српска гробница.

У Старом Броду и Милошевићима усташе су у прољеће 1942. године убиле више од 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушавали да пређу Дрину и спас пронађу у Србији.

Најмасовнији злочин извршен је 22. марта 1942. године, док су убиства трајала све до почетка маја.