Јовановић: Њемачка се преиграла у ароганцији и улози управљача БиХ и тиме изиритирала и Вашингтон

• Оним факторима који су навикли да уже интересе и неприхватљиве унитаристичке концепте реализују преко високог представника, неће бити једноставно ни лако да прихвате да од унитаризма у БиХ нема ништа и да политика непрекидног одузимања овлаштења од Републике Српске мора бити ревидирана
• Никако не треба одустати од захтева да се сва незаконита и антидејтонским путем одузета овлаштења од Република Српске врате у уставне оквире и у одредбе Дејтона
• Лично знам да Њемачка никада није била задовољна како је третирана у Дејтону, они говоре да ЕУ тамо није имала довољно признату улогу и да су је Американци држали по страни. Њемачка је чекала тренутак и дочекала 1997. године, када су одржали сједницу ПИК у Бону и донијели детаљно разрађен концепт да БиХ није самостална и да јој треба тутор
• На примјеру Шмита се показало да се Њемачка понаша као надређена и као сила која управља једним дијелом Балкана

(Срна)

БИВШИ министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић изјавио је Срни да се Њемачка преиграла у ароганцији и вишедеценијској улози управљача БиХ, што је изиритирало и Вашингтон, а видјело се и на сједници Савјета за спровођење мира (ПИК) у Сарајеву, гдје није постигнута сагласност о новом високом представнику.

– Вашингтон је и прије овога показао да није сагласан са начином на који Њемачка наступа преко Кристијана Шмита у БиХ и дошао је тренутак када постоји неки консензус и у Савјету за имплементацију мира да је та институција претворена у своју супротност и постала кочница и извор дестабилизације уместо нормализације односа у БиХ – рекао је Јовановић.

Он сматра да је институција високог представника у БиХ од почетка била накалемљена и анахрона, као и да су сви који су указивали на њену анахроност и контрапродуктивност, коначно добили сатисфакцију, а посебно руководство Републике Српске.

Подсјетио је да је руководство Српске све вријеме указивало колико је то штетно и неприхватљио, колико је високи представник претворен у фактор производње проблема и дестабилизације, а не фактор Дејтонског мировног споразума.

Јовановић је оцијенио да ће нови високи представник вјероватно бити изабран, али да неће моћи да се понаша као његови претходници нити злоупотребљавати ни бонска овлаштења, ни геополитичке интересе земље из које долази.

Сматра да ће му основни задатак бити да је то посљедњи високи представник како би се локални актери припремили за мирну транзицију ка нормализацији.

– Мислим да и глобални односи иду у том правцу и да коначно ствари морају доћи на своје мјесто и оно што је предвиђено Дејтоном – рекао је он.

Јовановић је оцијенио да оним факторима који су навикли да уже интересе и неприхватљиве унитаристичке концепте реализују преко високог представника, неће бити једноставно ни лако да прихвате да од унитаризма у БиХ нема ништа и да политика непрекидног одузимања овлаштења од Републике Српске мора бити ревидирана.

– Оно што је теже, али од чега никако не треба одустати, јесте захтев да се сва незаконита и антидејтонским путем одузета овлаштења од Република Српске врате у уставне оквире и у одредбе Дејтона и онда да се паралелно ради на томе да институције предвиђене дејтонским и уставима ентитета профункционишу у пуном капацитету – истакао је он.

Јовановић је поновио да је институција високог представника од почетка била нецивилизацијско рјешење које није у складу са демократијом него аутократијом, са ограничавањем суверенитета и територијалног интегритета, а да је то посебно кулминирало доношењем такозваних бонских овлаштења.

– Лично знам да Њемачка никада није била задовољна како је третирана у Дејтону и они говоре да ЕУ тамо није имала довољно признату улогу и да су је Американци држали по страни – навео је Јовановић.

Он је додао да је Њемачка чекала тренутак и да се то десило 1997. године, када су одржали сједницу за примјену мира у Бону и педантно донијели документ у коме је детаљно разрађен концепт да БиХ није самостална и да јој треба тутор.

Према његовим ријечима, Њемачка је доношење бонских овлаштења доживјела као сатисфакцију и преузела доминацију, али је Американцима у међувремену постало јасно колико је све то нелогично, контрапродуктивно и колико је далеко отишао процес претварања високог представника у полугу за промоцију геополитичких интереса Берлина.

Оцијенио је да се на примјеру Шмита показало да се Њемачка понаша као надређена и као сила која управља једним делом Балкана.

– То је коначно схваћено у Вашингтону, који је то протумачио као неуважавање америчких, геополитичких интереса у овом делу Европе, који је за Америку и те како важан – истакао је