Кецмановић: Зијад Бећировић је јунак нашег доба кога је антиципирала „Топ листа надреалиста“

• Лик „Шахбаз – мачија гуза“, из антологијске хумористичке серије др Нелета Карајлића, у сарајевском сленгу одомаћио се као општа именица за сличне типове, каквих је по босанским чаршијама вазда било. Један од таквих може се препознати у Зијаду Бећировићу, директору фирме ИФИМЕС у Љубљани
• Сарајевски медији му се обраћају за интервјуе и коментаре када год Бошњацима загусти – да их осоколи. И ево га, пошто у Сарајеву још не долазе себи од шока што је Трампова Америка скинула Додику санкције и генерално промјенила политику према БиХ, нуди „одговор на питање од милион долара“, шта је лидер Српске заузврат учинио Америци: „Постоје информације да је Додик, у замјену за скидање санкција, пристао на изградњу тајне америчке војне базе на територији БиХ“
• „Постоје информације!“ Гдје постоје? Ко их је дао? Коме? На основу чега? Нема ниједног одговора. Без њих, синтагма „постоје информације“ може да покрије било какву измишљотину, па и приватну Бећировићеву. А да га упитате, он би одговорио да су извори строго повјерљиви и да не може да их открије јер се ради о „тајним војним базама“
• Зијад још тврди: „ …у прилог томе иде наредба људима у војсци и безбједносном сектору да интензивирају сарадњу са САД.“ Међутим, Српској је протекторат одавно отео дејтонске ентитетске надлежности и за војску и за безбједност, како и коме би онда Додик уопште могао да издаје било какве наредбе? Узгред, министар одбране БиХ је Бошњак Зукан Хелез
• Обратио сам се вјештачкој интелигенцији не бих ли сазнао нешто више и конкретније о Зијаду Бећировићу. Копала је по академским базама података по свијету, али нигдје ништа, изузев да је ИФИМЕС пријављен на адреси Вошњикова 1 у Љубљани и да је он директор

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

СЈЕЋАТЕ ли се антологијске хумористичке серије Топ листа надреалиста др Нелета Карајлића (Ненад Јанковић) и епизоде „Згембо и Шахбаз“?

Нико од актера у серији не може да утврди ко је тај Шахбаз, али се сви слажу да је свемоћан и понављају да је он „мачија гуза“. То, наравно, ништа не значи, али у томе и јесте квака, па се то „Шахбаз – мачија гуза“ у сарајевском сленгу одомаћило као општа именица за сличне типове, каквих је по босанским чаршијама вазда било.

Један од таквих може се препознати у особи Зијад Бећировић, директору фирме ИФИМЕС у Љубљани

Пуно име фирме је Међународни институт за блискоисточне и балканске студије, директор је, како се предствља, доктор економских наука и магистар комуникологије, ванредни професор, али на сајту ИФИМЕС-а ништа о томе шта су теме односно наслови његових научних и стручних радова те гдје их је објавио, на којем уиверзитету је одбранио тезу, као ни на којем је изабран за ванредног професора.

Јавности јужно од Словеније познат је као непоколебљиви промотор босанско-бошњачке политике јединствене БиХ и жестоки противник Српске и њеног лидера Додика.

Сарајевски медији му се обраћају за интервјуе и коментаре када год Бошњацима загусти – да их осоколи као инострани експерт са Међународног института лоцираног у земљи ЕУ.

И ево га, пошто у Сарајеву још не долазе себи од шока што је Трампова Америка скинула Додику санкције и генерално промијенила политику према БиХ, нуди „одговор на питање од милион долара“, шта је лидер Српске заузврат учинио Америци.

„Постоје информације о томе да је Додик, у замјену за скидање санкција, пристао на изградњу тајне америчке војне базе на територији БиХ, те у прилог томе иде наредба људима у војсци и безбједносном сектору за интензивирају сарадњу са САД“, наводи 29. маја изјаву Бећировића бошњачки портал Klix.ba.

„Постоје информације!“ Гдје постоје? Ко их је дао? Коме? На основу чега?

Нема ниједног одговора. Без њих, синтагма „постоје информације“ може да покрије било какву измишљотину, па и приватну Бећировићеву.

А да га упитате, он би одговорио да су извори строго повјерљиви и да не може да их открије јер се ради о „тајним војним базама“. Једино преостаје да уз ироничан осмијех закључите да је др Зијад нека много важна особа из сјенке када је први дошао до информације о војној тајни суперсиле. Штавише, и да је имао храбрости да је објави, чиме је са ње скинуо заштиту тајности.

Елем, Зијо му га дође нешто као Викиликс, кога су САД због провале службених тајни годинама прогањале по свијету. Или су пак Пентагон, ЦИА или Бијела кућа изабрали баш Зијада да преко њега ствар процури. А чак је, судећи по имену његове фирме, Зијад могао да буде њихов регионални резидент за Балкан.

А онда Зијад у наставку исте реченице: „ …у прилог томе иде наредба људима у војсци и безбједносном сектору да интензивирају сарадњу са САД.“

На прву измишљотину надовезује се друга и, ако насједнете на прву, лако ћете прогутати и ову. Међутим, Српској је протекторат одавно отео дејтонске ентитетске надлежности и за војску и за безбједност, те су сада оба ресора у надлежности Савјета министара БиХ, а Додик се, ево, већ годинама бори да их врати у Бањалуку.

Како и коме би онда Додик уопште могао да издаје било какве наредбе?

Узгред, министар одбране БиХ је Бошњак Зукан Хелез.

Најзад, Бећировић, према Klix.ba, тврди да је „Додик пристао на изградњу тајне америчке војне базе на територији БиХ“. Пошто се, дакле, ради о читавој територији БиХ, а не само о територији Републике Српске, Додикова сагласност не би ништа вриједила без сагласности ФБиХ, а да такав међуентитетски договор са Американцима постоји, муслиманско Сарајево не би чекало на Зијада да компромитује Додика код Руса.

Додик стоји иза одлуке НСРС да партнерство за мир, у коме учествује и војно неутрална Србија, „не прејудицира улазак у НАТО“.

Тешко је повјеровати да је Зијадова информација промакла руској спољној служби, па је Путин наставио да срдачно прима Додика, ево три пута у мјесец дана, док овај гради америчке базе по БиХ. Елем, доктор Зијо зна што нико други не зна.

Ако на сајту ИФИМЕС-а покушате да пронађете биобиблиографију З. Бећировића, наћи ћете је под индикативним насловом „Библиографске/референце области рада“.

Умјесто библиографских одредница, само области рада које су заиста импозантно бројне и широке: „међународни односи, геополитика Балкана и Блиског Истока, европске интеграције, сигурносне студије, политичка анализа и дипломатија; специјализован за питања Балкана, Блиског истока, исламизма, јудаизма и интеркултурне комуникације; у јавности је познат по анализама геополитичких и безбједносних прилика у региону Западног Балкана и ЕУ интеграција; учествовао на бројним међународним конференцијама са државницима региона, укључујући сусрете са Александром Вучићем, Иљиром Метом и другим званичницима.“

Зијад, дакле ради у многим областима али ни у једној нема резултата, а ако рад нема резултата, онда то нису „области рада“ него само области интересовања.

Зијадово „учешће на многим међународним конференцијама са државницима региона“ такође је врло суспектно, јер он није државник, чак се тако и не представља, па онда није могао да буде учесник, него само посматрач или извјештач.

Не сумњам да је неком приликом успио да се прогура и представи предсједнику Србије, али се то не каже „имао сусрете са Александром Вучићем“, таман као да су се максуз састајали и разговарали у више наврата“.

Сличан хохштаплерај представља и навођење, као сљедећег, Иљира Мете, бившег предсједника Албаније, јер из тога би ваљда требало да наслутимо да је Зијад чак нешто посредовао између Београда и Приштине.

На сајту ИФИМЕС-а, поред др Зијадовог, појављује се име Бакхтијар Аљаф, у истом статусу директор Института.

Једна фирма са два директора!?

Ни о другом директору, који је заиста новинар, како се и представља, такође нема ништа у академским базама података што би одговарало институту. Али као и код Зијада, умјесто података за које медије је радио, референци о објављеним чланцима или ртв емисијама, импресивно широко подручје рада.

„Новинар и аналитичар међународних односа, ради на пројектима везаним за сигурност, демократизацију и регионалну стабилност, учествовао на панелним и конференцијама о Блиском истоку, посебно се бавио Арапским прољећем, политичким исламом и радикализмом, међународни односи и медији“.

И док бошњачки НВО-шарлатани у Босни углавном нађу неког Србина и Хрвата, јер то пали код западних спонзора мулти-култи Босне, домишљати Бошњак удружио се са Аљафом, ирачким Курдом.

Ако већ није ујединио муслимане, православце и католике у Босни, што не би нешто покушао на Блиском Истоку? И то је „област његовог рада“.

На крају сам се обратио вјештачкој интелигенцији не бих ли сазнао нешто више и конкретније о Зијаду Бећировићу.

Копала је по академским базама података по свијету, али нигдје ништа, изузев да је ИФИМЕС пријављен на адреси Вошњикова 1 у Љубљани и да је он директор. И још да га неки јавни извори везују за Брчко, а тамо постоји Економски факултет, па је, као рођени Брчак, биће добио идеју.

Према загребачком Националу, Бакхтијарова супруга Хабиба је из Градишке, а он је био студент Београдског универзитета, па су се заједно са Зијом снашли у туђини.

Истина, Зијад јесте познат босанској јавности по интервјуима и коментарима у срајевским медијима, у којима је током минулих деценија по два-три пута годишње предвиђао Додиков крај, па ће када овај једног дана оде у политичку пензију, моћи да каже „Јесам ли вам ја говорио …“

Он је добар пријмер НВО хохштаплераја који цвјета у посткомунистичкој Европи, а о трошку УСАИД-а, Сорош фондације, Карнегија и сл. за антируску пропаганду, укључив и антисрпску, као проруску.

Гледао сам га на БХТВ: јордами, фразира, не подиже глас, љубазно се смијуљи, не упада у ријеч, скроз позитиван.

Можда нема мр и др, али као да је завршио школу за младе лидере и политичку изузетност.

Елмедин Конаковић, нпр., не зна ни шта је студирао, нит’ има ту извјештачену дипломатску углађеност, па је ипак министар спољних послова БиХ.

Зијад је јунак нашег доба кога је антиципирала „Топ листа надреалиста“ у лику Шахбаза мачије гузе.

Неважне су чињенице, важна је перцепција. А ако не „постоји информација“, Зији није проблем да је измисли, па често гостује и у београдским медијима, линком или изравно.

Мачијој гузи са сједиштем у земљи ЕУ врата су широм отворена.