Минић: Коридор је једно од наших светих мјеста; Додик: Ми нећемо да мајоризујемо Муслимане или Хрвате

• Премијер Саво МИНИЋ: Као припадник ВРС-а, кажем да морамо дићи главу и да све и један борац Српске и њихови потомци морају бити поштовани. Наставићемо још јаче и снажније. Републику Српску нико не може зауставити
• Милорад ДОДИК: Пробој Коридора, третира се као коридор живота, јер је спојио Крајину са Семберијом и Посавином и омогућио даљи излазак према Србији. То се показало одлучујуће у конципирању самог простора Републике Српске. Слобода која је овдје одбрањена, омогућила је формирање Републике. Зато смо предложили да ауто-пут од Добоја до Брчког носи назив 9. јануар – Коридор живота, да би се трајно обиљежило оно што се овдје дешавало
• ДОДИК: Данас Српска мора да направи нови узлет. Мора да враћа све оно што јој је одузето, а добијено међународним уговором. За Српску није спорно да живи у условима уставно-дејтонски уређене БиХ, али није спремна да прихвати наметнуту БиХ и наша ће се борба одвијати у оквиру тога

KОРИДОР је једно од наших светих мјеста, које је у том моменту представљало сигурност за опстанак српског народа, не само на овим просторима Републике Српске Крајине, него све до Србије, истакао је премијер Републике Српске Саво Минић након обиљежавања 34. годишњице пробоја Коридора 1992. године у Дугој Њиви.

Додао је да је обавеза свих – помоћ борцима Републике Српске.

Истакао је да Српска не жели никог да мрзи, нити је то икада био случај.

– Као припадник ВРС-а, кажем да морамо дићи главу и да све и један борац Српске и њихови потомци морају бити поштовани. Добој је данас дао примјер и желим да их похвалим, како и на киоји начин постоји емпатија према тим категоријама. Наставићемо још јаче и снажније. Републику Српску нико не може зауставити – додао је Минић.

А лидер СНСД-а Милорад Додик је оцијенио да су Срби пробојем Коридора само хтјели слободу, због чега је и дошло до формирања Републике Српске:

– Пробој Коридора, третира се као коридор живота, јер је спојио Крајину са Семберијом и Посавином и омогућио даљи излазак према Србији. То се показало одлучујуће у конципирању самог простора Републике Српске. Слобода која је овдје одбрањена, омогућила је формирање Републике – истакао је Додик.

Захвалио се свим борцима који су учествовали у пробоју Коридора.

– Данас смо овдје предложили да овај ауто-пут од Добоја до Брчког носи назив 9. јануар – Коридор живота, да би се трајно обиљежило оно што се овдје дешавало – додао је Додик.

Додик се осврнуо на своје војничке дане, те додао да је то био период када су Муслимани хтјели да формирају државу по своме, одвајајући БиХ од Југославије и Србије, тежећи ка томе да мајоризирају Србе.

– Једном рјечју, Муслимани никада нису послали поруку да Срби могу да живе у БиХ, као равноправно организован политички народ. Они су то сводили на причу која је као и данас – да Срби кроз неповољан положај који би тада имали, „исцуре“ са ових простора и да БиХ препусте њима – напоменуо је Додик.

Додао је да је њиова политичка концепција и данас иста:

– Ништа се ту није промијенило, промијенило се само то да смо од 1995. године до данас сталним интервенцијама Међународне заједнице изгубили нека права, али није изгубљена Српска и њен капацитет да може да одлучује о важним питањима у интересима српског, али и других народа – истакао је Додик.

Напоменуо је да Српска никада није имала амбиције да покори друге народе.

– Ми нисмо хтјели БиХ коју ћемо терорисати и мајоризовати Муслимане или Хрвате. Ми смо хтјели само слободу, зато је дошло до формирања Републике Српске и њене континуиране борбе кроз све ове године. Данас Српска мора да направи нови узлет. Мора да враћа све оно што јој је одузето, а добијено међународним уговором. За Српску није спорно да живи у условима уставно-дејтонски уређене БиХ, али није спремна да прихвати наметнуту БиХ и наша ће се борба одвијати у оквиру тога – истакао је Додик.

У Дугој Њиви код Модриче обиљежена је 34. годишњица пробоја Коридора 1992. године и успостављања територијалне цјеловитости Републике Српске.

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица Републике Српске, у операцији је погинуло 877 припадника Војске Републике Српске, 15 припадника МУП-а Српске и 17 припадника МУП-а Републике Српске Крајине.