Танасковић: Како превазићи противречности статуса између?

• Бошњаци се жале да их се у српском политичком дискурсу неоправдано своди на статус верске групе, превиђајући или не схватајући да је то логична последица њиховог избора да, без обзира на све привиде и мимикријске наративе, изједначе политичко и искључиво религијски појмљено и живљено цивилизацијско
• Тиме неминовно Србе (а и Хрвате) не само политички, већ и цивилизацијски удаљавају од сваке идеје о изгледној перспективи складног заједничког живота на Истоку Запада и на Западу Истока
• Бошњаци одбацују тезу о судару цивилизација, у коју се њихово понашање савршено уклапа. Парадигматична је у том погледу недавна изјава 33 истакнута бошњачка интелектуалца у којој се стигматизује говор мржње и концепт судара цивилизација

(Трибина је одржана 27. маја у Прес-центру УН, у организацији портала „Све о Српској“ и „Факти“, уз подршку Представништва РС у Србији)

ОДАВНО је уобичајено да се прилогом између дефинише положај Србије у односу према истоку и западу/ Истоку и Западу. При томе је потпуно потиснут смисао речи приписаних Светом Сави, да је „Србија Исток Западу и Запад Истоку“, односно да је она и на истоку/Истоку и на западу/Западу.

У последње време се све чешће износи теза, на трагу хантингтоновске геополитичке парадигме, да су неразумевање и сукоби унутар БиХ, пре свега између Срба/православних хришћана и Бошњака/муслимана, суштински и дубински цивилизацијски, а не политички. А у ствари, превласт политичког у односима између народа и држава довела је до тога да се цивилизцијска димензија историјске и савремене дијалектике односа између популацијских корпуса на територији БиХ сагледава првенствено у политичким терминима.

Наиме, на српском језику без додатних објашњења није могуће исказати разлику између цивилизацијског и геополитичког „истока“ и „запада“. У цивилизацијском смислу се на енглеском и неким другим европским језицима, кад се жели бити појмовно-тарминолошки прецизан, Исток цивилизацијски назива Оријентом, а Запад Окцидентом, док су у географском и геополитичком смислу то east/East и west/ West.

(Гео)политички, Република Српска, а и Срби уопште, реално су између онога што се, опет недовољно прецизно, подразумева под истоком и западом, док је, цивилизацијски посматрано, све то сложеније и противречније.

Јер, у складу са цитираном мишљу приписаном Светом Сави, Срби, иако темељно и несумњиво европски народ, носе Исток и Запад у себи („интегрални оријентализам“), а никако нису у тој макро-дихотомији јасно и оделито између њих. Отуда и одређене компаративне предности тога цивилизацијског двојства.

С обзиром на то да се понашање већина становника Босне и Херцеговине, који припадају муслиманском цивилизацијском кругу, политички прама Србима исказују као антагонистички, иако би и они по свему објективном могли да носе и Исток и Запад у себи, укида се могућност сусретања. Тако се политичко и цивилизацијско изнуђено поклапају и у оним димензијама у којима то не би морао да буде случај, а што је дугорочно свакако осиромашујуће.

Бошњаци се жале на то да их се у српском политичком дискурсу неоправдано своди на статус верске групе, превиђајући или не схватајући да је то логична последица њиховог избора да, без обзира на све привиде и мимикријске наративе, изједначе политичко и искључиво религијски појмљено и живљено цивилизацијско. Тиме неминовно Србе (а и Хрвате) не само политички, већ и цивилизацијски удаљавају од сваке идеје о изгледној перспективи складног заједничког живота на Истоку Запада и на Западу Истока.

Осећајући да је уочавање њихове одговорности за укидање могућности цивилизацијског сусрета штетно по имиџ толерантних грађана и космополита, који о себи систематски настоје да изграде, Бошњаци одбацују тезу о судару цивилизација, у коју се њихово понашање савршено уклапа.

Парадигматична је у том погледу недавна изјава 33 истакнута бошњачка интелектуалца у којој се стигматизује говор мржње и концепт судара цивилизација. У међународној констелацији у којој (више) нема поклапања између геополитичке и цивилизацијске бинарне опозиције исток/Исток – запад/Запад, бошњачка интелигенција постаје све нервознија, јер њихово лицемерно протејско позиционирање све је неодрживије у свету у коме се, на нивоу (гео)политичке реалности, традиционална цивилизацијска дихотомија Исток – Запад (Ислам – Хришћанство), у коју су они идентитески дубински укорењени, релативизује и пресеца новим конфигурацијама.