Лавров саопштио да Русија поводом Украјине више неће на реч веровати ни Трампу

• Сергеј Лавров је октобру 2025. године упозорио да је Бела кућа „радикално“ променила своју реторику по питању решавања сукоба у Украјини. Указао је да је на Аљасци америчка администрација заговарала темељан приступ решавању војних операција, али да је под „колосалним, невероватним притиском европских јастребова“ почела да се залаже за тренутни прекид ватре
• Ипак је идеја о „мирном решењу“ (а самим тим и без ескалације са руске стране) и даље подгревана: или би Дмитријев био примљен у САД, или би Кушнер и Виткоф јели чебуреке и посикунчике у Москви. И сваки пут је то проглашавано „прогресом“
• А сада је Лавров изјавио: „Не желим ни да сумњам да је Аљаска, као и европске акције, осмишљена да купи време кијевском режиму да се додатно наоружа. Не желим ни да размишљам о томе. Али у стварности, испало је како јесте“

Извор: Факти

ШЕФ руске дипломатије Сергеј Лавров – имајући у виду све што догађало након самита на Аљасци и судбине „духа Енкориџа“ – објавио је да званична Москва, поводом Украјине, више никоме неће веровати на реч.

Дакле: ни Доналду Трампу.

А ево шта је истим поводом написао московски политички коментатор Дмитриј Попов:

ПРЕ мање од годину дана, 15. августа, Владимир Путин и Доналд Трамп састали су се на Аљасци како би пронашли начине за окончање сукоба између Русије и Украјине.

Појавио се „дух Енкориџа“. Била је то нематеријална ствар, тешка за артикулисање и објашњавање. Није то био баш „споразум“, већ „разумевање“.

У сваком случају, нашем руководству се допао „дух“, али Европа није била баш толико одушевљена. И тако је, у октобру 2025. године, Сергеј Лавров у интервјуу рекао да је Бела кућа „радикално“ променила своју реторику по питању решавања сукоба у Украјини.

Тврдио је да је на Аљасци америчка председничка администрација заговарала темељан приступ решавању војних операција, али под „колосалним, невероватним притиском европских јастребова“ почела да се залаже за тренутни прекид ватре.

Истовремено, ако се сећате, идеја о „мирном решењу“ (а самим тим и без ескалације са руске стране) и даље је подгревана: или би Дмитријев био примљен у САД, или би Кушнер и Виткоф јели чебуреке и посикунчике у Москви.

И сваки пут је то проглашавано „прогресом“.

А сада је Лавров изјавио: „Не желим ни да сумњам да је Аљаска, као и европске акције, осмишљена да купи време кијевском режиму да се додатно наоружа. Не желим ни да размишљам о томе. Али у стварности, испало је како јесте.“

Тужно, али истинито.