Ћеранић: Додиково „Хвала Америко“ за побједу над БиХ има и позадину и дубљи смисао

• Трамп то уопште написао. Ријеч је о српском одговору, креираном уз помоћ вјештачке интелигенције, на узастопне провокације ратном заставом такозване Армије БиХ, све учесталије на подручју Добоја
• На стадионима на којима је наступала репрезентација БиХ, из грла босанских навијача орило се и „Free Palestine“, што је била порука не само Израелу већ и америчким властима — порука о томе уз кога је Босна, односно један њен дио
• Никога не треба да љути Додикова објава на мрежи X након побједе америчке репрезентације над „љиљанима“: „Хвала, Америко“. Додик је тиме само изразио српски став, односно поглед из Републике Српске на утакмице фудбалске репрезентације БиХ. Преведен на обичан језик, тај став гласи: равнодушни смо, али када тјерате инат, навијамо за ваше противнике
• Повратак у Сарајево након елиминације БиХ од репрезентације САД, како фудбалера тако и њихових присталица, утишао је и пјесму али су и ратне заставе смотане у ролне. Надамо се да ће задуго тамо и остати

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

НАВОДНИ Трампов твит, односно објава на мрежи X уочи фудбалске утакмице између САД и БиХ — „Ако нас побиједите, признаћемо Републику Српску“ — постао је виралан.

Наравно, то није био разлог за убједљиву побједу америчке репрезентације на Свјетском првенству у фудбалу, нити је поменуту објаву Трамп уопште написао. Ријеч је о српском одговору, креираном уз помоћ вјештачке интелигенције, на узастопне провокације ратном заставом такозване Армије БиХ, све учесталије на подручју Добоја.

На пријаве грађана да их узнемирава истицање ратних обиљежја, полиција је реаговала у складу са чланом 7. Закона о јавном реду и миру, којим је прописано да се грађани не смију узнемиравати.

Полиција је заставе одузимала и писала прекршајне пријаве, на основу којих су прекршиоци били дужни да плате казну од 100 КМ. Негодовали су, углавном, они који су остали без ратних застава.

Појединци су снимали полицајце док обављају своју дужност, што им нико није ни бранио, али су зато друштвене мреже „гориле“. Реакције навијача БиХ биле су емотивне, а поједине и претјеране — прелазиле су границе доброг укуса и приближавале се граници кривичне одговорности.

Притом се заборавља да је интернет јавни простор и да све што се напише, а може бити оцијењено као пријетња, да аутора може довести у ситуацију да кривично одговара.

Зато се заставама са љиљанима слободно махало на стадионима на којима је наступала репрезентација БиХ. Из грла босанских навијача орило се и „Free Palestine“, што је била порука не само Израелу већ и америчким властима — порука о томе уз кога је Босна, односно један њен дио.

Што се љиљана тиче, општепознато је да се грб са златним љиљанима везује за Твртка I Котроманића (1338–1391), најмоћнијег владара средњовјековне Босне. Након што је 1377. године крунисан за краља у манастиру Милешеви, код гроба Светог Саве, Твртко I користио је грб династије Котроманића: плави штит, сребрну дијагоналну траку и шест златних љиљана — по три са сваке стране траке.

Твртко I свјесно је и у правно-политичком смислу преузео српско краљевско насљеђе, јер је био у династичком сродству са Немањићима: његова бака по оцу, Јелисавета, била је кћерка српског краља Стефана Драгутина. Зато је узео владарско име Стефан, карактеристично за Немањиће, и титулисао се: „по милости Божјој краљ Србљем, Босни, Поморју и Западним странама“.

„Србљем“ је у његовој титули било на првом мјесту. Међутим, застава Стефана Твртка I почетком рата у БиХ присвојена је од руководства босанских Муслимана, данашњих Бошњака, а носиле су је и јединице такозване Армије БиХ. Стога се она данас у Републици Српској посматра првенствено у том контексту.

Што се Стефана Твртка I Котроманића тиче, Бања Лука га се није одрекла. О томе свједочи и велељепни споменик подигнут у септембру 2024. године, у средишту највећег кружног тока, у близини тврђаве Кастел.

У контексту Свјетског првенства у фудбалу манипулисало се и пјесмом „Љиљани“, у извођењу Халида Бешлића, односно њеним рефреном: „Пољем се шири мирис љиљана“.

Пјесма је настала 1991. године и изворно је љубавна — текст и музику написао је Назиф Гљива — али је током рата добила сасвим другачије политичко и национално значење.

То што су навијачима репрезентације БиХ љиљани данас толико пријемчиви није добро. Ријеч је о „тјерању ината“ Србима и Хрватима, а инат, као инат, добро неће донијети никоме. Тај инат само учвршћује увријежену представу да се у БиХ за Босну и Херцеговину, како у спортском тако и у политичком смислу, навија само у пет кантона са бошњачком већином.

Стога никога не треба да љути Додикова објава на мрежи X након побједе америчке репрезентације над „љиљанима“: „Хвала, Америко“. Додик је тиме само изразио српски став, односно поглед из Републике Српске на утакмице фудбалске репрезентације БиХ.

Преведен на обичан језик, тај став гласи: равнодушни смо, али када тјерате инат, навијамо за ваше противнике.

Повратак у Сарајево након елиминације од репрезентације САД, како фудбалера тако и њихових присталица, утишао је и пјесму али су и ратне заставе смотане у ролне. Надамо се да ће задуго тамо и остати.

На свјетском првенству нижу се утакмице, биљеже побједе и голови, али је у медијима потпуно маргинализован безбједносни дискурс.

Да ли све утакмице протичу у безбједној атмосфери, јесу ли забиљежени инциденти, ризици и пријетње? Јесу, и то не мали. На примјер, америчке безбједносне службе свакодневно откривају и неутралишу десетине дронова који улазе у забрањени ваздушни простор изнад стадиона и других објеката повезаних са Свјетским првенством.

Од почетка првенства заплијењено је или неутралисано већ више стотина беспилотних летјелица.

Наиме, према подацима које је објавио Федерални истражни биро (Federal Bureau of Investigation), а које преносе медији, до краја јуна америчке службе су већ биле заплијениле или неутралисале више од 500 дронова у забрањеном ваздушном простору у свих 11 америчких градова домаћина. А 5. јула, појавио се и податак о више од 600 заплијењених дронова од почетка првенства.

Ранији подаци су показивали брз раст: више од 50 до 18. јуна, више од 300 до 23. јуна, а потом више од 500 до краја јуна.

Да ли су све неутралисане беспилотне летјелице служиле само за приватно снимање утакмица и атмосфере која прати Свјетско првенство, односно да ли су све биле бенигне у безбједносном смислу?

Нису. Али о томе се готово и не говори и не пише.