Додик: Уставни суд БиХ је антисрпска инквизиција и не заслужује да у њему сједе Срби

• Милорад ДОДИК: У некој нашој наивности пуштали смо да у Уставни суд БиХ иду представници које бира Народна скупштина РС а они тамо нису могли ништа да ураде. Од прије десетак година Уставни суд БиХ је почео да се инструментализује у функцији исламске државе како то замишљају СДА и муслимани у Сарајеву. Ставио се у њихову функцију тако што су три муслинама и два странца безброј пута прекршили Устав и наметнули се као уставотворци
• Делегација СНСД-а и ХДЗ-а постигле договор да БиХ може ићи даље само под условом да нема високог представника, да нема бонских овлаштења и да све наметнуте одлуке високих представника морају да буду укинуте. Евентуално се неке одлуке могу потврдити у Парламентарној скупштини БиХ, а оне које се не потврде треба да се сматрају укинутим. То је дејтонски принцип и можда спасоносна прича за БиХ, јер не видим други начин како она може ићи даље
• Поводом најављеног доласка америчких истражилаца у Дервенту, гдје треба да узму изјаве од српских логораша, Додик истакао да су муслимани све вријеме лагали о злочинима и имали своју публику која их је слушала, а да сада долази неко објективан да сагледа српско страдање
• Оно што је некада било на Блиском истоку, сада се дешава на Балкану. Овдје је хришћанство нападнуто од муслимана/Бошњака и кроз активности покушаја укидања и смањења значаја Републике Српске константним подметањем лажи

ПРЕДСЈЕДНИК Милорад Додик изјавио је да је важно окупљати се око Српске православне цркве, посебно данас када је хришћанство на Балкану нападнуто и када се атакује на Републику Српску.

– Оно што је некада било на Блиском истоку, сада се дешава на Балкану. Овдје је хришћанство нападнуто од муслимана/Бошњака и кроз активности покушаја укидања и смањења значаја Републике Српске константним подметањем лажи – рекао је Додик.

Навео је да је то подстакло Србе да граде манастире и да се окупљају око цркве.

Истакао је да је стално присутна опасност од бошњачких захтјева да се Србима одузму надлежности због чега је важно бити окупљен и сабран.

Додик, који је данас у Манастиру Ступље присуствовао Петровданском сабору и обиљежавању празника Светогорске ступљанске иконе Пресвете Богородице, рекао је да тај манастир указује на историјску нит страдања Срба још од периода турске окупације, па до данас.

Он је подсјетио на почетке градње овог манастира прије 32 године и рекао да је лијепо свједочити успјеху оствареном на његовом обнављању, у чему је значајно помогла Република Српска.

Додик је поручио да сваки Србин треба да одвоји вријеме за одлазак у цркву. Он је указао на важност данашњег дана када се обиљежава и Свети Сисоје заштитник дјеце, као и Дан сјећања на дјецу убијену током геноцида над Србима, јеврејима и Ромима у НДХ вечерас у Приједору.

Додик је изјавио да Уставни суд БиХ не заслужује да у њему сједе Срби зато што је то антиуставни суд и мјесто српске инквизиције.

– Тај суд није мјесто равноправног гледања и спровођења Устава БиХ који је потписан у Дејтону као Анекс четири. Тај анекс су потписале Република Српска и Федерација БиХ – рекао је Додик новинарима у Ступљу.

Нагласио је да би Народна скупштина Српске могла да изабере судије у Уставни суд БиХ када из њега оду странци.

– У некој нашој наивности пуштали смо да у Уставни суд БиХ иду представници које бира Народна скупштина, а који тамо не могу ништа да ураде – рекао је Додик.

То је, каже, имало смисла до прије десетак година док Уставни суд БиХ није почео да се инструментализује и док су судије биле колико-толико објективне.

– Касније се видјело да су били у функцији исламске државе на овом простору како то замишљају СДА и муслимани у Сарајеву. Онда су се ставили у њихову функцију тако што су три муслинама и два странца прекршили безброј пута Устав и наметнули се као уставотворци, а онда су говорили да ту има представника свих народа, што није било тачно – рекао је Додик.

С обзиром да су Анекс четири Дејтонског споразума потписале Република Српска и ФБиХ, каже Додик, само на том нивоу Устав БиХ може да се мијења.

– Предвиђено је да свака промјена која би подразумијевала договор на нивоу БиХ мора имати сагласност Народне скупштине Републике Српске – рекао је Додик.

Подсјетио је да су делегација СНСД-а и ХДЗ-а постигле договор да БиХ може ићи даље само под условом да нема високог представника, да нема бонских овлаштења и да све наметнуте одлуке високих представника морају да буду укинуте.

– Евентуално се неке одлуке могу потврдити у Парламентарној скупштини БиХ, а оне које се не потврде треба да се сматрају укинутим. То је дејтонски принцип и можда спаносна прича за БиХ, јер не видим други начин како она може ићи даље – рекао је Додик.

Упозорио је да су правосуђе и Суд БиХ зависни од муслиманске идеологије о једној вјери и потреби да се хришћани избаце са овог простора.

Поводом најављеног доласка америчких истражилаца у Дервенту, гдје би сутра требало да узму изјаве од српских логораша, Додик је истакао да су муслимани све вријеме лагали о злочинима и имали своју публику која их је слушала, а да сада долази неко објективан да сагледа српско страдање.

Подсјетио је на страдање дјечака Слободана којег су на кућном прагу заклали муслимани предвиђени Насером Орићем када се вратио по свог пса како би са њим отишао у избјеглиштво.

– Нико о томе није разговарао. Ви онда дате муслиманским судијама да они пресуђују о том злочину. И увијек је то ништа, а када дочекају мене, онда ме максимално суде – рекао је у Ступљу.

Поновио је да је судија Сена Узуновић, заклети активиста СДА, која је ослободила убице дјеце у Брдини код Коњица, гдје је имала командну одговорност.

– И ми говоримо о томе како је сад правосуђе у БиХ независно. Правосуђе и Суд БиХ зависни су од муслиманске идеологије о једној вјери и потреби да се хришћани избаце са ових простора – навео је Додик.

Долазак америчких истражилаца-тужилаца у Дервенту очекује се сутра. Они би требало да узму изјаве од осам логораша о страхотама које су претрпјели у злогласном логору за Србе у војном складишту Рабић 1992. године.

У Дервенти су током протеклог рата, док још није била ни формирана Војска Републике Српске, хрватске и муслиманске снаге напале локално становништво српске националности.

Формирани су логори за Србе, међу којима је најозлоглашенији био у Дому војске и на локацији Рабић.

У логору Рабић, формираном у априлу 1992. године, било је заточено 120 Срба док је укупно кроз дервентске логоре прошло више стотина српских цивила.

Вјерује се да је манастир Ступље уништен око 1691. године за вријеме рата између Турске и Аустрије.

Након страдања монаси из Ступља отишли су у манастир Ораховица у Хрватској и тамо наставили монашки живот. Темељи манастира откопани су 9. марта 1994. године и од тада траје његова обнова. Једна од кључних година у обнови манастира је и 2008. када су се, након више од 300 година, у Ступљу поново населили монаси.

Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске је манастир Ступље регистровао као споменик културе Републике Српске друге категорије.