Гранас тврди да Шмитов насљедник може бити изабран само консензусом у ПИК, а кад је биран Шмит – било обрнуто
- Зашто онда представник Њемачке није заузео такав став 2021. године, када у Управном одбору није било консензуса око „именовања“ Кристијана Шмита? Вјероватно зато што Берлин сматра свој став једино исправним, а став Москве се може занемарити. Али, у том случају то је јасна манифестација болно познате свима аријске расне супериорности. Свијет памти чиме све се завршило 1945. године
АМБАСАДА Руске Федерације у БиХ реаговала је на интервју амбасадора Њемачке Алфреда Гранаса за Кликс у коме је наведено да „Високи представник може бити именован само консензусом у Управном одбору Савјета за имплементацију мира“.
Ево њеног саопштења:
У интервјуу Клиx амбасадор Њемачке у Босни и Херцеговини наглашава: Високи представник може бити именован само консензусом у Управном одбору Савјета за имплементацију мира. Стварно? Зашто онда представник Њемачке није заузео такав став 2021. године, када у Управном одбору није било консензуса око „именовања“ Кристијана Шмита?
Вјероватно зато што Берлин сматра свој став једино исправним, а став Москве се може занемарити. Али, у овом случају то је јасна манифестација болно познате свима аријске расне супериорности. Свијет памти чиме све се завршило 1945. године.
Господин амбасадор тврди да је корист „Јужне интерконекције“ у томе да ће ослободити Босну и Херцеговину од руског гаса. Али одмах, не трепнувши, потврђује да је изградња овог гасовода у супротности с нормама Европске уније.
Да ли има логике у овој изјави представника нације која је дала свијету Хегела? Или је ово „дијалектичка логика“ која се своди на постулат – у инат Русији себи и у главу пуцаћу.
Свима је јасно шта се дешава са Њемачком без руског гаса. Кротко приставши на експлозију „Сјеверног тока“, Берлин је сам себе осудио на пропадање. Потврда тога је оно што се дешава с некада легендарном њемачком аутомобилском индустријом.
Али и овдје господин амбасадор није до краја искрен.
Желећи да прекине снабдијевање БиХ руским гасом, Њемачка истовремено, као и многе европске земље, и даље купује руски ЛНГ, панично допуњавајући празне залихе.
Као што тврди њемачка штампа, трагови се прикривају – куповине се не приказују у статистици јер се обављају преко Белгије. Што се каже, лицемјерје у свом пуном сјају.